Angela Merkel, kao trenutni čuvar najpoželjnije političke pozicije u Nemačkoj, kancelarske fotelje, percipira se kao glavni donosilac odluka u rešavanju krize javnog duga u evro zoni. Prezadužene južnoevropske zemlje nisu bile zadovoljne njenim planom kresanja javne potrošnje. Ali u njenoj rodnoj zemlji, analitičari kažu da Merkelova uživa neobičnu podršku uprkos njenom oštrom pristupu, navodi se u analizi EurActiv.com. Pred predstojeće izbore u septembru, većina nemačkih partija izbegava u kampanjama evropska pitanja.

Nemačka, članica EU sa 82 miliona stanovnika, je poslednjih godina beležila sve veći uticaj u EU jer je možda lakše prošla ekonomsku oluju nego neke druge zemlje. Nakon što se oporavila od recesije iz 2008.godine, zemlja je za dlaku izbegla ponovni privredni pad početkom 2013. Sada se, međutim, na osnovu ekonomskih indikatora čini da se ekonomija oporavlja.

Demostranti u južnoevropskim zemljama koje je najviše pogodila ekonomska stagnacija nosili su transparente protiv „plana štednje Merkelove“ i kampanje za smanjenje javnog duga tako što će se u prezaduženim zemljama skresati javna potrošnja.

U kampanji pred predstojeće izbore nemačke partije izbegavaju evropske teme budući da je Nemačka bila jedan od glavnih aktera u planovima spasavanja prezaduženih evropskih ekonomija.

Rasprave političkih protivnika rasplamsale su se povodom pitanja bankarske unije i dubljih integracija, sa osećanjem da su te teme suviše razorne po političku kampanju.

Nemački parlament ima 622 poslanika koja se biraju u mešovitom proporcionalnom sistemu. Stranka kancelarke Merkel (CDU) trenutno ima 193 mesta, dok koalicioni partner Slobodna demokratska partija (FDP) i sestrinska stranka CDU-a, Hrišćanska socijalna unija (CSU) imaju 93 i 44 mesta.

Socijaldemokratska partija (SPD) ima 146 mesta, levičari 76, a zeleni 68.

Istraživačko odeljenje Dojče banke (Deutsche Bank) saopštilo je da je jaz između vladajuće koalicije i SDP-a i zelenih sve veći kako se približavaju izbori.

Svih pet velikih istraživanja javnog mnenja prognozira da će CDU/CSU osvojiti više od 40% mesta, čak možda i dovoljno da naprave većinu bez koalicionog partnera FDP-a. SDP-u se daje 25%, zelenima između 12 i 14%, a sva istraživanja osim jednog FDP-u daju 5%, što je dovoljno za opstanak u parlamentu.

Evroskeptičnoj stranci Alternativa za Nemačku (AfD) istraživanja ne daju više od 2-3% podrške što nije dovoljno za ulazak u Bundestag.

Socijaldemokrate: problem sa imidžom

Najveći rival Merkelove, Socijaldemokratska partija ili SPD, na čelu sa Pir Stajnbruk (Peer Steinbrück) bori se poslednjih godina jer je izgubila oko 10 miliona glasača otkad je partijom rukovodio Gerhard Šreder 1998.

Procenjuje se da bi moralo da se desi čudo u popularnosti ove stranke ne bi li preuzela vlast od vladajuće koalicije.

“Očigledno je gubitak ovih 10 miliona glasova nepovratan“, ocenio je Manfred Gilner (Manfred Güllner), osnivač nemačke kompanije za istraživanje javnog mnenja Forsa.

“Ako SDP ne uspe da mobiliše više glasača, nastaviće da stagnira na 25 ili 26%“, kazao je on za Euractiv.de.

Kako je ocenio, SDP bi trebalo da promeni taktiku i dogovori se o podeli vlasti sa zelenima koji su poželjan partner u koaliciji za SDP. Ili da se približi velikoj koaliciji CDU/CSU, mada Merkelova više preferira postojeću „crno-žutu“ koaliciju sa liberalima.

Istraživanje Forsa od 31. jula predviđa da će postojeća koalicija CDU/CSU-FDP dobiti 46% mesta u parlamentu, a socijaldemokrate samo 22%.

Budući da CDU ulazi na teren SDP-a, isto to rade i socijaldemokrate koje pokušavaju da privuku glasače čiji je glavni fokus na ekonomiji. Nominovanjem Pir Stajnbruka (Steinbrück) na koga se gleda kao ekonomskog i finansijskog stručnjaka a ne kao nekoga ko se bavi socijalnom pravdom, stranka se kocka, ocenjuju analitičari.

Stranka polaže nadu da će Stajnbruk, 66 godina, dati veći kredibilitet SDP-u u oblasti ekonomije i da se pojavi kao rival Merkelovoj.

Iako je Stajnbruk bio ministar finansija u prethodnoj koaliciji sa Merkelovom, što je očigledno doprinelo njegovim ekonomskim kvalitetima, on je to ipak radio do izbijanja ekonomske krize 2007. koja je prerasla u recesiju.

SDP koji ima korene u radničkom pokretu iz 19. veka, tradicionalno je privlačio glasače svojim fokusom na socijalne teme. Međutim, u svojoj propagandnoj kampanji koja je počela krajem jula, Stajnbruk je govorio o platama, dečjoj zaštiti i povećanju renti.

Stajnbruk je takođe stalno govorio o predlogu SDP-a da se uvede poreska stopa od 49% za građane koji zarađuju više od 100.000 evra. On je takođe govorio o želji stranke da se uvede minimalna zarada i da SDP ponovo treba da bude „stranka malih ljudi“.

Analitičari takođe ocenjuju i da je CDU/CSU preuzeo jedan deo ideja socijaldemokrata.

“Priličan deo programa Hrišhansko-demokratske stranke je prekopiran od SDP-a, stiče se utisak“, ocenio je Tomas Fišer (Thomas Fischer), izvršni direktor briselske Bertelsman fondacije (Bertelsmann).

“Ovo je najsocijalniji predizborni program koji su demohrišćani predstavili poslednjih decenija“.

CDU je pokazao neku vrstu otvorenosti za uvođenje minimalne nacionalne zarade, ali neće gurati priču o višim poreskim stopama za ljude sa najvišim primanjima.

Iako Stajnbruka muči njegova povezanost sa izbijanjem krize, možda je takođe sebi pucao u nogu kada se zalaže za socijalnu pravdu. Ranije ove godine on se našao na meti kritičara nakon što što je komentarisao da je kancelarska plata niska.

Rivalitet sa druga dva lidera u stranci, Frank Volterom Stajnmajerom (Frank-Walter Steinmeier) i Sigmarom Gabrijelom (Sigmar Gabriel), takođe je oslabio njegove pozicije u kampanji.

“Kampanja socijaldemokrata sada boluje od jakog rivaliteta tri glavna igrača…naročito Stajnbruka i Gabriela“, ocenio je izvršni direktor fondacije Bertelsman.

Dva lidera su se nedavno sukobila oko Gabrijelovog predloga da treba ograničiti brzinu na autoputu u Nemačkoj, čemu se Stajnbruk usprotivio.

Evropski duh ostaje u boci

Kako se približavaju izbori, malo političara se oglasilo povodom krize u evro zoni, a medijska pokrivenost štednje je pala.

Merkelova želi da sve ostane tiho kad je reč o evropskoj politici, ocenila je Džudi Demsi, analitičar u Karnegi Evropa tink tenku.

“Pred završnicu 22. septembra, ona ne želi da nemačka javnost postavlja pitanja o tome kako je vodila krizu u evro zoni“, rekla je ona.

MMF je nedavno upozorio da će Grčka morati dodatno da smanji dug ako želi da uvede red u finansije. Grčka članicama evro zone i MMF-u duguje 200 milijardi evra koje verovatno nikada neće moći da vrati.

“Ali Merkelova kao i njen ministar finansija Volgang Šojbe se prave da su gluvi za ove poruke MMF-a. Oni procenjuju da ako Grčkoj bude potrebna dodatna pomoć, to neće biti neophodno pre 2014. kada su nemački izbori već završeni“, kazala je Demsi.

Kad god su bili u prilici, rivali CDU-a su kupili političke poene na tvrdoj politici štednje Angele Merkel. SDP je navodio da politika štednje ima granice i može da unazadi privredni rast EU.

Stajnbruk je u aprilu ocenio da Berlin treba da preispita svoju ulogu u EU.“Nemačka treba da bude dobar komšija…Nemačka ne treba da polaže pravo da bude lider u Evropi“.

„Način i stil na koji je Merkelova upravljala krizom je raširilo sumnje u EU o tome da li Evropa može da računa na solidarnost Nemačke“, kazao je Stajnbruk.

Međutim, kada su u istraživanju Eurobarometra pitali građane da imenuju pro-Eu nemačku stranku, 47% je navelo CDU/CSU, a samo 12% socijaldemokrate. Nemačka podrška EU je porasla sa 24% u 2011. na 33% u ovoj godini.

“Ovo istraživanje pokazuje da su Nemci zadovoljni kako se Merkelova ponašala u krizi evra“, navela je Demsi.

“Ono što je možda izgledalo kao najslabija tačka u njenoj kampanji, pokazalo se da je nemačka kancelarka vrlo vešta u odabiru taktike“.

Nemačke stranke u kampanji nisu se oglašavale povodom evropskih tema, pribojavajući se da bi to moglo da probudi evroskeptike koji se protive bilo kakvim dubljim integracijama.

Nemački stranački lideri su tradicionalno proevropski nastrojeni, ali se suočavaju sa ozbiljnom opozicijom u vlastitim redovima povodom evropskih tema. “Ne žele da puste evropskog duha iz boce“, ocenio je jedan analitičar.

Bez alternative

Nevolje u evro zoni nisu umanjile podršku antievropskim grupama. Slobodni glasači i AfD stranka koja je osnovana ove godine, pokušale su da se pozovu na antievropska osećanja.

Jedno istraživanje iz aprila utvrdilo je da bi 24% glasača podržalo AfD. Ali, analitičari ocenjuju da je to pre odraz generalnog političkog nezadovoljstva nego prava politička podrška.

“Morate da relativizujete ove podatke do kojih se došlo u istraživanju šest meseci pre izbora, tačno u sred kiparske krize“, kazala je Žaklin Enard (Jacqueline Hénard), francuski esejista koji piše o nemačko-francuskim odnosima.

Novija istraživanja ne daju AfD više od 5%.

„Njihova najveća prepreka je u tome što čak i da ima problema sa evrom, Nemci su tradicionalno proevropski nastrojeni i gledaju na Evropu kao garant mira“, ocenio je istraživač Forse.

On smatra da će umesto da podrže radikalne stranke, nezadovoljni glasači biti uzdržani od glasanja.

Druga grupa za koju se činilo da jača je Piratska stranka, ali ona nije pokazala dovoljno inicijativa kako bi privukla glasače pred izbore.

(EurActiv)