Bivša rektorka Univerziteta u Beogradu, redovna profesorka Tehnološko-metalurškog fakulteta i jedna od inicijatorki ProGlasa Ivanka Popović izjavila je za N1, povodom smrti studentkinje, da je „suštinska stvar da se ne dozvoli da jedna strašna nesreća, tragedija, bude instrument za potčinjavanje jednog celog akademskog sistema“. „To bi onda po meni bila dupla tragedija“, rekla je.

Popović je na početku izjavila da je to što se desilo strašno, te izrazila saučešće porodici i najbližima preminule koleginice.

„Tragedija koja se desila, pogotovo u svetlu naših društvenih dešavanja dobija drugu dimenziju, ali ne sme da umanji bol koju oseća porodica, sve što se dešava pokazuje, makar od strane vlasti i medija jedno nepoštovanje ličnosti žrtve, to uznemirava jako. Što se tiče Unvierziteta, kad se u akademskoj zajednici dese različite nesreće, a kao u svakoj zajednici moguće je da se dese, da li je lična okolnost, ili su spoljne okolnosti dovele do nemilih događaja, onda postoje procedure kako se postupa i šta se čini“, kaže ona.

Napominje da se u ovakvim situacijama fakulteti otvaraju da se vrši službena istraga.

„Moram da naglasim da je u ovom društvenom trenutku problem što je do te mere narušeno poverenje građana u institucije sistema, da se sad mi pitamo, opravdano ili ne, da li se ovde zaista sve to sprovodi jer sistem funkcioniše, ili zato što je ovo situacija koja odgovara vlasti da to istražuje. Zato je cela stvar još dodatno mučna, da nismo sigurni da će biti potpuno objektivno izvedena ova istraga i proces„, kaže Popović.

Ukazuje i da je „startnost tužilaštva dosta neobična, jer nije za neke druge situacije“.

„U odnosu na druge stvari koje se dešavaju u našoj zemlji, ovo je bio prebrz odziv na ovo što se desilo. Možda smo mi svi izgubili osećaj normalnosti, ali to budi određenu sumnju, da slučajno neće doći do iskorišćavanja ove nesreće za neke druge svrhe, a već su mnogi tako nešto i rekli, o toj instrumentalizaciji, da je moguća, jer se nesreća desila na tlu akademske zajednice, a akademska zajednica se u proteklom periodu pokazala kao trn u oku vlasti. Sad je to možda prilika, videćemo šta će biti na odboru, da se preduzmu neke mere koje bi dovele do pojačane kontrole fakulteta i unvierziteta“, kaže ona.

Dolazimo, dodaje, na vrlo sklizak teren.

„Jer autonomija univerziteta je merilo demokratičnosti jednog društva, znamo da je to kod nas na vrlo niskom nivou, ali preuzimanje kontrole nad unvierzitetima, akademskom zajednicom je znak da živimo u represivnom društvu, to je sad pitanje šta će vlast da učini, kako će proceniti politički da poentira, a da se ne pokaže u međunarodno svetlu kao represivan režim, to je pretpostavljam jedna igra koju igraju, videćemo kako će doneti odluke da to izvedu“, kaže ona.

Govoreći o skupštinskom odboru, kaže da „isto nije normalno da se odmah saziva“.

„Dešavale su se i neke druge situacije na fakultetima, nažalost, nije to jedina ozbiljna situacija koja se dešavala na fakultetima, pa nije sazivan skupštinski odbor, imate i druga tela koja mogu da raspravljaju, pa da se postepeno stigne do skupštinskog odbora, što meni govori da je svrha svega nešto drugo. Akademska zajednica ima autonomiju jer nosi odgovornost, akademski prostor treba da bude slobodan i bezbedan, ovde je cilj države i vlasti, čini mi se, da pokaže da taj prostor nije bezbedan i da je potrebna intervencija da bi se prostor učinio bezbednim. Ide se na neadekvatan tretman studenata da su deca, nisu, to su mladi, odgovorni ljudi koji imaju pravo da rade u prostoru kakav je akademski prostor“, kaže ona.

Treba da vidimo, napominje, „šta vlast želi od univerziteta“.

„Meni se čini da smo svedoci od 2017. godine da vlast želi da potčini univerzitete, da budu u njihovoj službi, a pošto univerziteti po definiciji ne služe nikome, osim društvu, za dobrobit društva, sad vidite u čemu je problem. Univerzitetska zajednica mora da se izbori za jedan status koji će obezbediti normalno funkcionisanje univerziteta, a to je sve otežano u duboko podeljenom društvu u kome mi živimo“, smatra ona.

Može se očekivati, kaže, da Ministarstvo prosvete opet sprovodi masovne inspekcije, sa ciljem utvrđivanja ispunjenja uslova bezbednosti boravka i rada studenata i zaposlenih.

„Može se ići i na viši nivo, reći da baš zato što su bile blokade je postao određeni problem i da li je zaista prostor bezbedan. Ako se sećate priče sa Petom beogradskom gimnazijom, kad su đaci napustili gimnaziju, trajalo je beskonačno dugo, jer su se radile bezbednosne provere, ta neka vrsta takvog scenarija može da se desi i ovde, jer time, to su malo krokodilske suze koje se liju, od strane države, da li je sve što se dešava na fakultetima bezbedno“, navodi ona.

To može da bude, ukazuje, u cilju prikupljanja razne dokumentacije.

„Kao što smo videli na Filozofskom fakultetu. Malo je verovatno da ona ima veze sa ovim slučajem. Nije potpuno besmisleno što je uzeta neka dokumentacija, ali nekako baš u prvom prolazu da uzmete, to je isto indikativno. Problem je tog poverenja i da li su iskrene namere onih koji sprovode istragu da se zaista reši ovaj slučaj ili da se postigne nešto drugo. To izaziva nemir u akademskoj zajednici, a delovanje žute štampe, neodgovorno izveštavanje i blaćenje koje se dešava, služi da javnost uznemiri do te mere da kaže – pa dobro, tu možda ima nešto“, kaže ona.

O medijskim napisima o rektoru UB i dekanu Filozofskog kaže da su „klasičan poziv na linč“.

„Univerzitet u Beogradu je sistem koji nije integrisan, svaki fakultet je pravno nezavisno lice i odgovara za svoje delovanje, u tom smislu direktna pravna odgovornost rektora ne postoji, a sa druge strane, moram da kažem da je to sve i cilju slabljenja univerziteta, u svakom pogledu, i reputacije univerziteta. Vlast nije imala baš odgovor na proteste studenata, blokade, pošto im je to tad izmaklo, sad žele sigurno da obezbede da više tako nešto nikad ne može da se desi, da mogu da obezbede kontrolu koja će učiniti da se fakulteti ponašaju primereno, odnosno kako vlast to od njih očekuje“, kaže Popović.

Podseća da je već bilo reči o novom zakonu o visokom obrazovanju.

„Bila je inicijativa, pa je bila burna reakcija javnosti, pa se to povuklo. Nekakav povratak zakona koji je sličan Šešeljevom zakonu iz ’98 je nešto što sve vreme iščekujemo da će se desiti, jer bi to obezbedilo uslove da vlast ima tu, obezbedi tu kontrolu time, što se tiče autonomije univerziteta, time je u potpunosti urušena“, kaže ona.

Jedan od argumenata koji vlast koristi, kaže ona, je da državne fakultete dobrim delom finansira država, pa „imaju pravo da znaju kako se taj novac troši“.

„Validan zahtev, to se radi kroz odgovorno poslovanje, nema nikakve veze sa tim kako funkcionišu u edukativnom smislu, to su dve različite stvari. Pokušava da se zamagli šta je uloga univerziteta, prevazilazi okvir jedne škole, akademski prostor je prostor gde se ne uče samo profesionalne veštine i znanja, nego se stiču i građanske veštine, dolazi do sazrevanja mladih ljudi da budu korisni i angažovani članovi društva, tu je suština, ovoj vlasti ne odgovara da ima osvešćene i angažovane građane koji poseduju znanja. Pitanje je kako će vlast nastupiti“, kaže ona.

Govoreći o odgovoru akademske zajednice, kaže da je važno da univerziteti nastupe jedinstveno.

„To je preduslov da se ima kritična masa, da odbrana bude uspešna. Svi fakulteti na kojima su bile blokade su nakon blokada pregledani, provereni, mislim da nije validna izjava da se ne znam šta dešava na fakultetima, da su to skladišta oružja ili opasnih materija, to je način da se napravi strah kod građana od akademske zajednice, stalna zamena teza sa ciljem da marginalizuje akademsku zajednicu kao zajednicu koja nije ključna za razvoj i društveni život naše zemlje, potencijalno opasna za ovo društvo, pa je dobro da bude kontrolisana“, kaže Popović.

Mišljenja je da je „za oporavak našeg društva jako važno da se otkrije istina o ovom slučaju“.

„Sva saznanja koja postoje, koja bi omogućila da se dođe do istine, do onoga šta se ovde desilo, nije to ni tako jednostavno, nemate kamere, zgrada je bila prazna, mnogo je važnije vratiti to poverenje, a to je jedino moguće ako akademska zajednica jedinstveno stane uz, u ovom slučaju, Filozofski fakultet, u nastojanjima da se istraga sprovede na objektivan način. Najlakše je reći da je dekan kriv, fakulteti su otvoreni prostori i cela poenta akademske zajednice je da je otvorena, a ako imate otvorene prostore, dolazi do izmene, ljudi dolaze, odlaze, način na koji funkcionišu su između ostalog i kroz ličnu odgovornost ljudi koji u tom prostoru borave“, kaže ona.

Osvrnula se i na navode o pirotehničkim sredstvima.

„Mislim da treba utvrditi ko ih je doneo, pošto mi sad stvarno ne znamo šta se desilo. Izuzetno je važno da se obavi istraga na pouzdan i valjan način, moglo bi da se uradi ako bi policijski organi bili otvoreni, da redovno izveštavaju o tome kako istraga napreduje, a ne da se to dešava iza zatvorenih vrata, razumem da mora da postoji diskrecija, da se ne pojavljuju stvari koje ne treba, ono što se na mrežama i u pojedinim medijima pojavilo je sramno, ali profesionalna istraga sa profesionalnim izveštavanjem šta se dešava bi bila jako važna“, ističe ona.

Kao važno i ključno izdvaja „jedinstvenost akademske zajednice da se stane u odbranu autonomije univerziteta kao principa“.

„To je suštinska stvar koja se ovde dešava, da se ne dozvoli da jedna strašna nesreća, tragedija, bude instrument za potčinjavanje jednog celog akademskog sistema, to bi onda po meni bila dupla tragedija“, kaže ona.

(N1)