Više od 30 stru?njaka iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Crne Gore i Srbije sastavilo je Deklaraciju o zajedni?kom jeziku, koja nije toplo primljena u nacionalisti?kim krugovima. „Deklaracija nije uspela, ona je stoprocentno pobedila“, rekao je književnik Ivan Ivanji. Esejista Mitja ?andek kaže da budu?nost treba graditi na zajedni?kim stvarima.
Ivanji, koji je na regionalnom književnom festivalu Book Talk u Novom Sadu govorio na panelu o Deklaraciji o zajedni?kom jeziku rekao je gostuju?i u Novom danu na N1 rekao da dometi Deklaracije zavise od toga kako se gleda.
„Ja mislim da je ona stoprocento pobedila, jer nije važno šta piše u Deklaraciji, i lepo je što su svi nacionalisti u raznim našim zemljama kojih se to ti?e protiv nje, ali kad gledam kako predsednik Srbije Aleksandar Vu?i? razgovara sa svojim kolegama predsednicima i predsednicama bez prevodioca, zna?i da oni razgovaraju na zajedni?kom jeziku“, rekao je Ivanji.
Dodaje da je Deklaracija o zajedni?kom jeziku „nepobediva“.
„Svaki put kad se sretnu politi?ari iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, oni dokazuju da je Deklaracija ne pobedila, nego da je nepobediva“, rekao je Ivanji.
Mitja ?andek, slovena?ki esejista, urednik izdava?ke ku?e „Beletrina“, dramaturg i scenarista kaže da starije generacije Slovenaca, ?iji je jezik ipak druga?iji od ostalih u bivšoj Jugoslaviji, znaju taj zajedni?ki jezik jer su ?itali jugoslovensku književnost i nemaju problema sa razli?itim granama jezik
„Mi iz moje generacije i malo stariji znamo taj jezik kako god se on nazivao i naziva, i sigurno da neke razlike postoje, ali svi koji smo odrastali u Jugoslaviji, koji smo ?itali književnost i odrastali uz kulturu tih prostora, nemamo problem sa razli?itim granama tog istog jezika“, rekao je ?andek.
On kaže da je vreme da se prestane da se pri?a o razlikama i da budu?nost treba graditi na zajedni?kim stvarima.
„Sada su ratovi iza nas, hvala Bogu, te se može sa malo više zdrave pameti i distance pristupiti svemu tome, jer znamo koliko je bilo i nekih nasilnih pokušaja da se ti jezici, kao i kulture i narodi stvarno udalje više jedni od drugih nego što bi to trebalo. Mislim da moramo graditi budu?nost na svemu onome što nam je zajedni?ko, što nas okružuje, što je pozitivno. Jer o svemu bolnom i teškom ve? je bilo toliko govora i toliko katastrofa je proizvelo da mislim da je krajnje vreme da to prestane“, ocenio je ?andek.
Problem
Gosti Novog dana kažu da je neverovatno da toliko godina posle rata nije uspostavljena distribucija knjiga izme?u zemalja na ovim prostorima.
Ivanji je rekao da nacionalisti tu mogu da smetaju. „Ne u pogledu jezika, nego u pogledu ponašanja“, rekao je i dodao da on i dalje knjige razmenjuje i nabavlja preko prijatelja i da bi pitanje distribucije trebalo postaviti hrvatskom premijeru Andreju Plenkovi?u ili srpskim vlastima.
„To je velika tema. Odmah posle rata bio sam na nekoj konferenciji u Ma?arskoj, i tada se pri?alo baš u tom problemu – kako uspostaviti distribuciju knjiga izme?u zemalja. I ne mogu da verujem da posle toliko godina, ovaj problem i dalje nije rešen“, kazao je ?andek.
On kao mogu?nost navodi i elektronsku razmenu knjiga.
„Treba razmišljati i o elektronskim knjigama, da se uspostavi neka zajednicka web knjižara, da svi mogu na?i knjigu koju traže, bilo gde da se nalaze u svetu. I to treba uspostaviti jako brzo. Svima je to u interesu – izdava?ima koji bi imali ve?e tržište, i piscima, kojima je bitno da se ?itaju što više“, rekao je ?andek.
Ivanji kao razlog što se još uvek nije uspostavila normalna razmena knjiga me?u državama sa ovih prostora navodi politiku.
„Sigurno je da je politika jedan od razloga. Ali mislim da ?e internet sve to rešiti. U Sjedinjenim Ameri?kim Državama sada oko 40 odsto knjiga izlazi samo elektronski, pa ljudi ?itaju na notebooku. Na nema?kom tržištu moje knjige izlaze i elektronski. Sa mojom izdava?kom ku?om Laguna sam potpisao da mogu da naprave elektronski moje knjige na srpskom…Ako to uradimo, onda nam vlade ništa ne mogu“, rekao je Ivanji.
O jugoslovenskoj književnosti i da li je treba ?itati, gosti N1 kažu da je svakako treba ?itati, a Ivanji smatra da neke treba uvrstiti u školsku lektiru.
„Školski program mora da se ?ita. Ne znam šta je ta?no sada u lektiri. Tesko je re?i šta bi trebalo da se ?ita, nisam pedagog. Imam svoje favorite ali oni obi?no nisu mejnstim dela“, rekao je Ivanji. Dodaje: „Što se ti?e starijih generacija, mi smo sve te knjige pro?itali i vra?amo se na njih povremeno…Kada uzmem u ruke neku knjigu koju nisam 20 godina ?itao, moj odnos je isti kao tada kad sam je ?itao, ponekad se samo ?udim šta sam podvla?io“, rekao je Ivanji.
?andek kaže da se u Sloveniji jugoslovenska književnost ?ita puno manje nego ranije
„Puno manje toga je nego što sam ja ?itao kad sam bio mali. No mislim da mlade ljude treba pridobiti…Ja Andri?a nisam nisam ?itao 20 godina, pa sam pro?itao ‘Travni?ku hroniku’, i bas imam druga?iju sliku, oduševljen sam“, rekao je. Dodaje da knjige ?itamo druga?ijim o?ima kad smo mladi i kad smo malo stariji i da zbog toga treba reaktuelizovati ove pisce za mlade ljude.
„Mladi ljudi koji ne znaju Jugoslaviju, treba da vide da je tu bila velika, intrigantna istorija 20. veka, da je bilo svega – ratova, težine, avangarde…Ta literatura je reflektirala neko vreme koje je bilo posebno, vreme u kojem se formirao neki taj kolektivni duh“, zaklju?io je ?andek.
STUPS: Bestijarijum