Boris Milošević je potpredsednik hrvatske vlade, koji je položio zakletvu da će se pridržavati Ustava i zakona zemlje čiji je državljanin.
U Ustavu piše da je Republika Hrvatska nacionalna država hrvatskog naroda, ali i država pripadnika nacionalnih manjina, među kojima su i Srbi. Njegov odlazak u Knin, na obeležavanje oslobađanja okupiranog dela teritorije, smatram kao civilizacijski iskorak napred, jer je time pokazao interes za relaksacijom nepotrebno napetih odnosa Hrvatske i Srbije koji se godinama nisu rešavali – ističe u razgovoru za Danas Ivan Zidarević, osnivač Europske civilne inicijative Zagreb.
*To znači da je Milošević i u Vaše ime bio u Kninu?
–Par dana pred odlazak u Knin, na društvenim mrežama je objavio kako je u “Oluji” doživeo i ličnu tragediju, ali da se izdigao iz prošlosti i pomirljivo krenuo ka budućnosti, radi građenja atmosfere pomirenja i dijaloga. Ovim činom, za ljude koji se ne dele prema nacionalnosti, rasi, boji kože, veri ili seksualnoj orijentaciji, koji su otvoreni prema drugima i koji Hrvatsku prihvataju kao svoju domovinu, Boris Milošević je napravio veliki korak napred. Kao Srbin u Hrvatskoj svakako pozdravljam njegovo prisustvo u Kninu i u moje ime je definitivno bio tamo.
*Gotovo nijedan političar iz Srbije nije podržao Miloševića, naravno ni predsednik Aleksandar Vučić. A i tabloidi su danima prozivali Miloševića. Zašto mu ovdašnja vlast nije pružila bar simboličnu podršku?
–Ono šta se danima predstavljalo u srpskim medijima je neshvatljiv linč na čoveka o kojem se u Srbiji zna malo ili nimalo. Trenutnu političku scenu Srbije, barem onu na vlasti, čine akteri koji su zagovarali nesnošljivost tokom devedesetih, pa su sada samo nastavili svoju zastarelu politiku u nekom hibridnom obliku. Odsustvo podrške iz Beograda je pokazatelj da se Srbija nije suočila sa svojim lošim politikama i verujem da su zato nezadovoljni prisustvom Miloševića u Kninu, jer ne uspevaju da prenesu svoje projekcije i propale ideale na druge. U Srbiji i dalje postoji zvanični narativ da nije učestvovala u višegodišnjoj okupaciji dela teritorije Hrvatske, koja je od 1992. postala punopravna članica UN. Upravo je to slavljeno 5. avgusta u Kninu – državni praznik. Niko zdravog razuma nije slavio ratne zločine i progon. Većina medija u Srbiji je to pogrešno interpretirala uz besmislene i huškačke komentare koji su za cilj imali denunciranje i podvalu.
*Odnosi Srbije i Hrvatske su jako loši, ali se ipak čini da su poruke iz Knina bile pomirljivijeg tona nego one koje smo mogli čuti u Sremskoj Rači. Šta Vi mislite?
–Ove godine iz Knina su poslate samo pozitivne i uključive poruke. Čuli smo o pijetetu i prema srpskim žrtvama, pomirenju, kao i o okretanju ka budućnosti. Čak je i folklor bio prihvatljiv, te su na formalnom delu ceremonije sprečeni da prisustvuju oni koji su nosili neustavna obeležja iz Drugog svetskog rata. Siguran sam da je sve to posledica upravo i Borisovog prisustva. Visoka politika je ta koja perpetuira podele i svojom retorikom zaoštrava odnose dok su ambicije građana zaista usmerene ka razumevanju i boljem standardu, za neke ka pukom preživljavanju. Nažalost, i dalje mi se čini da iz Srbije idu oštrije i necenzurisane poruke koje su stvar ličnog stava a ne realnog stanja. Olako se izgovaraju genocidi, etnička čišćenja i klevete najniže vrste, a ako gledamo kroz vizuru prava, to nikada nije dokazano u suđenju generalima Gotovini i Markaču. Takve izjave ne doprinose statusu Srba u Hrvatskoj, te apelujem na političare da razmisle pre nego nešto nešto izgovore – s namerom mešanja u uređenje druge suverene države – kako će se to reflektovati na srpsku zajednicu ovde koja želi suživot sa Hrvatima.
*Na vlasti u regionu su maltene oni koji su zagovarali ratove ili učestvovali u njima. Ratni zločinci se slave kao heroji…
–Mene je tokom početka bavljenja aktivizmom jako zanimalo ko je prvi započeo rat. Danas me mnogo više interesuje ko će biti prvi koji će da ga, u narativu, završi. Suočavanje s prošlošću je nešto što je najveći problem u međusobnom razumevanju. Po potrebi, izvlačimo lična stradanja, od Jasenovca, Blajburga, Golog otoka, Vukovara i posle Knina, uz stotine drugih stratišta, te se nadmećemo ko je izgubio više, kao da ćemo time da preoblikujemo tragičnu prošlost i kao da time neko više dobija, a drugi više gubi. Čujmo druge i drugačije, bez da im upadamo u reč, uz povišeni ton otimamo pravo na stav i iskustvo.
Građani Srbije nisu zaslužili ovakvu vlast i opoziciju
*Da li bi mogao da uporediš današnju Hrvatsku i Srbiju?
–Mislim da je svake godine, barem u Hrvatskoj, situacija bolja nego što je bila prethodne. O pojedinačnim ekscesima govora mržnje i šovinizma ne bih govorio jer je takvima mnogo teže u glavi od onih kojima su takve poruke i upućene. Upravo je koalicija SDSS-a ta koja za cilj ima jačanje snošljivosti i ravnopravnosti svih građana uz stalno prepoznavanje ljudskih prava. Više se brinem za građane Srbije, koji su nažalost, ostavljeni da budu akteri u orvelovskoj 1984. Nisu zaslužili aktuelni režim, koji je suspendovao deobu vlasti i pravnu državu. Da budem iskren, nisu zaslužili ni ovakvu razjedinjenu i interesnu opoziciju koja ne daje nadu za neku izvesniju budućnost. No, treba se truditi. Svaki pojedinac može mnogo, od njega se to i očekuje, ali se bojim da se o tim mogućnostima i snazi volje ne uči ni sa leve ni desne obale Dunava.
STUPS: Telohranitelji