„Postoji jedan čovek – Viktor Orban – da li je neko uopšte čuo za njega?“ pitao je Donald Tramp na jednom od svojih nedavnih skupova, misleći na mađarskog premijera. „On je verovatno jedan od najjačih lidera u svetu. On je lider Turske.“

Trampov lapsus izazvao je podsmeh, ali je na čudan način bio u pravu. Ambicije mađarskog lidera sežu mnogo dalje od vladanja zemljom od 10 miliona ljudi. Orban želi da bude lider nove Evrope. Ta želja se prošle sedmice jasno videla u Briselu.

Uoči poslednjeg samita lidera EU prošle nedelje, rasla je zabrinutost da će Orban staviti veto na otvaranje pristupnih pregovora sa Ukrajinom, mada bi pristao da glasa za budžet EU, koji je obuhvatao paket pomoći Kijevu od 50 milijardi evra. Na kraju se desilo obrnuto.

Posle agresivnog ispada protiv Kijeva, Orban je napustio prostoriju u kojoj se odlučivalo o proširenju EU. To je omogućilo jednoglasnost Evropskog saveta. Nekoliko sati kasnije, stavio je veto na usvajanje tražene budžetske podrške Ukrajini.

Iako je samit bio još jedna demonstracija izolacije mađarskog premijera, takođe je pokazao da, mada Orban povremeno poželi da napusti prostoriju, nema ambiciju da izađe iz EU. A ako EU ne može da reši svoj problem Orbana, raste rizik od dalje fragmentacije i političke paralize. Krajnje je vreme da evropski lideri ponovo pročitaju istoriju raspada Habzburškog carstva i ključnu ulogu koju su u tome odigrali Mađari.

Evropski lideri sada pogrešno tumače Orbana kao što su pogrešno tumačili ruskog predsednika Vladimira Putina 2022. Pretpostavili su da su Orbanove tvrdolinijaške pozicije u suštini strategija pregovaranja – način da se iz Brisela izvuče više novca. Međutim, ovog puta nije se prvenstveno radilo o novcu, već o budućem obliku EU.

Orban gleda na 2024. kao na revolucionarni trenutak kada bi kombinacija faktora mogla da promeni putanju Evrope. Posle decenije kriza, Evropljani su demoralisani i nepoverljivi prema svojim vladama. Krajnja desnica je u usponu. Migracije su ponovo na vrhu političke agende. Neuspeh ukrajinske kontraofanzive podstakao je sumnje da će Kijev moći da povrati teritoriju koju je okupirala Rusija.

Mađarski premijer se nada da iskoristi krizu liderstva u EU. Njegov trik se čini racionalnim, jer se Ursula fon der Lajen približava kraju svog mandata kao predsednica Evropske komisije, a Nemačka je paralisana rigidnošću svoje institucionalne kulture. U međuvremenu, francuski predsednik Emanuel Makron pretrpeo je veliki politički poraz prošle nedelje kada je njegov zakon o migracijama odbijen u parlamentu. Što se tiče tradicionalno presudnih francusko-nemačkih odnosa, prerasli su u toksičan koktel nerviranja i depresije.

Uobičajeno je da političari ponavljaju odluke koje su im ranije donosile uspeh. Orbanovo protivljenje potencijalnom članstvu Ukrajine u EU liči na njegovu konfrontaciju sa Briselom oko migracija 2015. Ali ovoga puta je strategija propala i on je sada u većoj izolaciji nego ranije. Pokazala se pogrešnom računica da će se istočnoevropski lideri uplašiti da će im zbog Ukrajine biti smanjeni fondovi, a da će oni iz zapadne Evrope odbiti da integrišu još jednu veliku zemlju sa istoka.

Ključno je razumeti razloge Orbanovog poraza. Evropski lideri shvataju da bi blokiranje puta Ukrajine ka EU bila simbolična pobeda za Putina. Samo bi jake bezbednosne garancije i obećana evropska budućnost mogli da ubede Ukrajince da u nekom trenutku prihvate teritorijalne ustupke.

Paradoksalno, činjenica da su neki od Orbanovih ideoloških saveznika na desnici sada u vladi oslabila je njegovu pozu da govori u ime naroda protiv elita. Lideri poput italijanske premijerke Đorđe Meloni nastoje da povećaju svoj uticaj unutar EU pokazujući spremnost da sarađuju sa blokom, umesto da ga parališu.

Orbanove mahinacije poklopile su se i sa povratkom Donalda Tuska na mesto premijera Poljske. To je još jedna loša vest za Orbana. Tuskovo prisustvo znači da mađarski lider više ne može da tvrdi da nastupa u ime istočne Evrope, i podseća ga na vlastitu političku ranjivost. Mnogi analitičari su u porazu Orbanovih saveznika iz stranke Pravo i pravda na nedavnim poljskim izborima, videli i poraz samog Orbana.

U nedavno objavljenoj knjizi o strateškim prioritetima mađarske vlade, imenjak i bliski savetnik mađarskog premijera, Balaž Orban, omiljenu strategiju Budimpešte opisuje kao „husarski rez“. Istorijski, zadatak husara bio je da krenu u napad prvi, obično protiv mnogo jačeg neprijatelja. Njihov uspeh, tvrdi Balaž Orban, zavisio je od idealne prilike za ovakvu taktiku. U suprotnom, brojčano nadmoćan protivnik bi ih na kraju samleo. Upravo to se dogodilo u Briselu prošle nedelje. Ali još je nejasno da li je neuspeh Orbanovog „husarskog reza“ bio privremen ili trajan.

Prevela Milica Jovanović (Peščanik/Financial Times/foto: Pixabay)