Da je nacionalni identitet politička roba koja danas u Srbiji ima dobru prođu ne treba posebno dokazivati. Nema ljudi na vlasti i njoj bliskih koji na svoje tezge ne iznose ovu robu, nudeći je u raznim dezenima i pakovanjima, prilagođenu za upotrebu u raznim sredinama (školi, kulturi, vojsci, crkvi, sportu). Trgovina ovom robom je ključna u političkoj ekonomiji današnje vlasti u Srbiji, njen, može se reći, krvotok.

Međutim, oni koji u ime vlasti i za račun vlasti kontrolišu distribuciju, ponudu i potražnju, tarife, rabate i marže u trgovini nacionalnim identitetom ne predstavljaju to tako, kao stvar tržišta i trgovine, nego kao plemeniti patriotski trud, s ciljem da se srpski narod, koji je navodno dugo bio identitetski zapušten i osiromašen, ponovo snabde nacionalnom svešću i oko nje ujedini u poštovanju sebe i svoga i u podozrenju prema drugom i tuđem. Nema ovde ničeg materijalnog, novčanog, komercijalnog – kažu kontrolori kanala kojima se distribuira nacionalni identitet – ovde se isključivo radi o duhu, svesti, tradiciji, veri i sabornosti srpskog naroda.

Zato je za mene bilo – malo je reći – intrigantno otkriće da kod nas u Srbiji odnedavno postoji firma „Identitet shop“, dakle firma koja prodaje identitet. Ona se bavi onlajn prodajom tekstilne konfekcije (majice, košulje, šorcevi, duksevi, kape i kapuljače), ukrašene isprintanim slikama i tekstovima koji ovde služe kao simboli srpskog identiteta. Mada radi na komercijalnoj osnovi, „IDentitet shop“ sebe predstavlja kao firmu čiji su ciljevi viši, patriotski, pa se u tom pogledu ona ne razlikuje od drugih, tobože nekomercijalnih dobavljača i ponuđača identiteta u Srbiji. Njen onlajn katalog počinje ovim kratkim „O nama“:

„IDentitet je kao ideja nastao leta gospodnjeg 2020. kao vid borbe za očuvanje pravoslavnih i tradicionalnih vrednosti kroz moderan pristup i avangardni dizajn. IDentitet nije želeo da bude šarena tezga okićena trobojkama i neukusnom kombinacijama simbola, boja i ličnosti iz srpske istorije. Identitet na moderan i originalan način približava i u najboljem svetlu prikazuje našu veru, istoriju i tradiciju. IDentitet razbija mitove i daje do znanja da nacionalno osvešćeni ljudi nisu ‘divljaci’ već ljudi koji uzimaju najbolje stvari od modernog sveta i prilagođavaju ih nacionalnim i pravoslavnim idejama. Da ne zaboravimo ko smo.“

U skladu s ovim programom, „IDentitet shop“, nudi nekoliko majica sa pravoslavnim motivima, kao što su majica „Arhangel“ i majica „Sveti velikomučenik Georgije“, i jednu sa slikom četnika u stroju, nazvanu „Avangarda“. Možete ovde kupiti i majicu „Princip“ sa slikom Gavrila Principa, kao i majicu „Pobednici“ sa slikom srpskog vojnika iz Prvog svetskog rata, zvanog „Oko sokolovo“ na prednjoj strani, i slikom „Natalijine ramonde“ na poleđini. Među ponuđenim majicama su i majice „Vidovdan“ i „Tvrd orah“, ova druga sa crtežom gusala, jer je njeno ime aluzija na stih iz „Gorskog vijenca“ o orahu „voćki čudnovatoj“. Jedna majica se u katalogu vodi pod imenom „Da ne zaboravimo ko smo“, što je na prednjoj strani majice isprintano preko crteža teritorije Kosova sa imenima glavnih mesta na njoj. Očekivano, bar za mene, „IDentitet shop“ nudi i jednu majicu sa slikom ruskih vojska na frontu u Ukrajini i tekstom na ruskom „S nami Bog“, što je i kataloško ime ove majice.

Ponuda šorceva i dukseva je skromnija. Ponuđeni su jedan šorc nazvan „Vinčanica“, ukrašen slovima vinčanskog pisma, i duks i šorc „Dogodine“, na kojima je ova reč ispisana preko crteža teritorija tzv. srpskih zemalja – Republike Srpske, nekadašnje Republike Srpske Krajine, Makedonije, Crne Gore i Kosova i Metohije. I sama reč „Identitet“ ovde je dobila ulogu simbola srpstva, pa se tako nacionalizovana našla isprintana na jednom duksu i jednom šorcu.

U katalogu „IDentitet shopa“ zainteresovani kupac će naći i objašnjenja reči i slika kojima su ukrašeni njegovi proizvodi, neka od njih sa opširnim prikazima događaja i junaka iz srpske istorije po kojima je ponuđena konfekcija dobila ime, sa citatima mudrih i poučnih misli srpskih velikana, narodnih vođa, svetaca i pesnika. Sve što ovde čitam – a ja, uzgred budi rečeno, čitam sve – ne razlikuje se od onoga što o slavnoj srpskoj istoriji, slavnim precima, svecima, junacima i bitkama poslednjih tridesetak godina pričaju i pevaju politička i crkvena vlast u Srbiji.

Dakle, i u reklami ove identitetske konfekcije, njenih majica, dukseva, šorceva i ostalog, dominira slika nacionalističke, klerikalne i proruske Srbije, ista ona koju svakog dana gledamo i slušamo u medijima koje kontroliše vlast, to jest skoro svuda. Ali s jednom važnom i pažnje vrednom razlikom. Naime, patriotskim mamcima na koje treba da se upecaju kupci njegove robe, „IDentitet shop“ dodaje i druge mamce, one koje na svoje udice stavlja svaka ozbiljna trgovačka firma, kad hvali materijal od koga je njena roba napravljena i dizajn koji navodno prati modne trendove, i kad daje uputstva o održavanju i čišćenju njenih proizvoda, pokazujući da je i na to mislila, i o tome brinula.

Na primer, u opisu majice „S nami Bog“, navedeno je da je fotografija na njoj snimljena u okolini Marijupolja i da je zastava koju ruski vojnici drže „barjak Hrista“. Pored toga, citiran je refren ruske pesme po kojoj je majica dobila ime: „Mы russkie. S nami Bog!“ Ali, uz ovaj marketinški mamac, na koji će se – očekuje „IDentitet shop“ – upecati rusofili, dodati su i podaci o tkanini i kroju ove majice, jer se polazi od toga da kupci tekstilne konfekcije, uključujući tu i rusofile, žele da imaju te podatke, možda i više nego što im je stalo do toga da razumeju ideološke poruke koje su na proizvodima konfekcije ispisane. Zato će potencijalni kupac majice „S nami Bog“ saznati da je ona „sačinjena od 97% najfinijeg singl pamuka sa dodatkom 3% likre koja mu daje čvrstinu i postojanost“, kao i to da se ova i druge majice „IDentitet shopa“ odlikuju „posebno dizajniranim krojem koji blago prati liniju tela“, to jest da je njihov kroj „prilagodljiv svakom obliku građe i kao takav stvara komfor i lagodnost u nošenju“.

Isto tako, šorc „Dogodine“ ima dva marketinška argumenta, dva mamca. S jedne strane, on se obraća kupcu koji hoće da se isprsi i da pokaže da i on čeka povratak Kosova u sastav Srbije, što će najlakše pokazati – objašnjava mu u svom katalogu „IDentitet shop“ – kad obuče ovaj šorc: „Dogodine šorc“, piše u ovom katalogu, „predstavlja motiv sa šarom koja je napravljena od oblika teritorija na kojima je naš narod živeo vekovima i na koje ćemo se opet vratiti kad-tad. Dogodine nije vremenska odrednica. Dogodine je inat, Dogodine je vera, Dogodine je borba neprestana, Dogodine je zavet.“ Ali ovaj patriotski, zavetni argument mora da bude pojačan. Jer, ovaj šorc, kao i većina drugih šorceva, ima učkur, pa će se možda kupac, ma koliki patriota bio, za njega opredeliti tek kad čuje da mu šorc „Dogodine“ neće u nekom nezgodnom trenutku skliznuti niz noge. Nema razloga za brigu, poručuje mu „IDentitet shop“, i objašnjava: „Kod naših šorceva učkur je odrađen najmodernijom tehnikom otvorenog završetka dok su pertle ojačane metalnim završecima.“ A, ako kupac i dalje okleva i pita se da li je šorc „Dogodine“ pogodan za kupanje na plaži ili u bazenu, dobiće pozitivan i umirujući odgovor: „Unutrašnjost je obložena mrežicom koja je karakteristična za kupaće šorceve.“ Dakle, „Dogodine“ čvrsto prijanja uz telo i pokriva sve što pokriveno mora ostati.

I kad je reč o duksu „Identitet“, ponuda se ne oslanja samo na to da je reč „identitet“ u današnjoj Srbiji znak kojim signalizujete da ste poštovalac vladajućeg poretka, i da je za privlačenje poštovalaca poretka sama ova reč dovoljan podstrek da kupe ovaj duks. I u ovom slučaju firma mora da objasni da se radi o zaista kvalitetnom proizvodu, da je on od odličnog materijala i da je dizajniran na način na koji se dizajniraju moderni duksevi. Zato je potencijalni kupac duksa „Identitet“ u katalogu detaljno informisan o tome da ovaj proizvod „karakteriše minimalistički dizajn i kvalitetan materijal“, da je proizvođač „posebnu pažnju obratio na detalje“, i da se „uz duks dobija vrećica“.

I ranije sam nailazio na komercijalnu eksploatacije srpske istorije, na primer kad sam pročitao jelovnik restorana brze hrane „Milutin“, u kome su hamburgeri, pljeskavice, pileći bataci, lepinje i sosovi nazvani po slavnim srpskim kraljevima, vojskovođama i bitkama. To sam doživeo i opisao kao relaksirajući, slobodan i zabavan pristup slavnoj srpskoj prošlosti („Dva Milutina“, Peščanik, 29.11.2025). Evo sada još jednog radosnog susreta sa relaksirajućim pristupom srpskom identitetu – koji inače njegovi dileri u kulturi i politici predstavljaju kao nešto neveselo, mračno i krvlju zaliveno. Kao što je restoran „Milutin“ pokazao da se vojskovođe, kraljevi i slavne bitke mogu u slast pojesti, svariti i izbaciti kad im dođe vreme, ovde „IDentitet shop“ nudi primer kako se nacionalni identitet može obući, oprati i baciti kad se iscepa ili vlasniku dojadi.

(Peščanik)