U vreme kada je Ištvan Pastor došao na mesto predsednika Skupštine AP Vojvodine, u toku je bio postupak ocene ustavnosti Zakona o nadležnostima AP Vojvodine i njenog Statuta. On je tada izrazio očekivanje da će u tom postupku „naučni i stručni stav prevladati neke političke ambicije“… Nove političke prilike, nastale nakon majskih izbora, osujetile su očekivano – ipak su preovladale političke ambicije, a Ustavni sud Srbije je ukinuo veliki broj nadležnosti Pokrajine.
Uskoro je došlo i do takozvanog „prekomponovanja vlasti“ u mnogim gradovima, a da zlo bude veće, nedugo potom, u višenacionalnim sredinama, usledila je serija incidenata koje su okarakterisani kao međunacionalni. Pastor je tada izjavio da pojedina zbivanja u Srbiji „strahovito podsećaju“ na atmosferu linča koja je karakterisala društvo u devedesetim godinama prošlog veka. Smatrao je da treba istražiti da li je pogoršanje javne bezbednosti u Vojvodini posledica pojavljivanja ekstremnog desničarstva, ili se takvo desničarstvo javlja upravo zato jer je javna bezbednost u ovakvom stanju.
„Najveći je problem“, rekao je tada Pastor, “to što policija i organi gonjenja ne ispunjavaju zadatke koje im je poverio zakon i koje građani očekuju“. Usledilo je pismo predsedniku Vlade Ivici Dačiću, a nakon toga i obećanje odnosno odgovor da će Vlada i Ministarstvo unutrašnjih poslova razrešiti ovu neodrživu situaciju.
Sa predsednikom vojvođanskog parlamenta Ištvanom Pastorom razgovaramo o ultranacionalističkim organizacija koje su postale politički faktor u Srbiji, o zahtevima opozicije za prevremenim izborima u Vojvodini, o sadašnjoj situaciji u vojvođanskim gradovima, prekomponovanju vlasti i posledicama, kao i o tome šta je učinjeno od obećanih mera bezbednosti u višenacionalnim vojvođanskim sredinama.
Nakon Novog Sada stalo se sa nasilnim političkim promenama u vojvođanskim gradovima i opštinama. Šta je razlog po vašem mišljenju?
– Političke promene na čelu Novog Sada, koje ne korespondiraju sa izbornom voljom građana, bile su klasičan primer veterinarskog konja, na kome se mogu otkrivati i proučavati razne bolesti. Godina pre majskih izbora bila je turbulentna, a posle izbora i promene opšte političke situacije, živimo mesece u kojima krajnosti isplivavaju, vrlo su vidne i glasne, i postaju dominantne. Političke snage koje do sada srećom nisu mogle da se uobliče, danas se vrlo agresivno pojavljuju u javnom prostoru. To što nam se dešavalo u maju, i nakon toga, urušavanje je političko-socijalnog mozaika u kojem su građani znali da se orijentišu. Sada su ulice pobrkane i mi lutamo, i ne pronalazimo put. Sve je postalo fluidno, pa je tako u tim fluidnim uslovima i prekomponovana vlast fluidna.
U Novom Sadu je moralo doći do pribegavanja krajnostima, jer su neki politički subjekti bili u poziciji da bez njih nema većine i zato je njihov ucenjivački kapacitet nadrastao njihovu političku snagu. Oni, pak, koji su te snage doveli u tu poziciju i do te šanse, ne mogu nazad, iako se sada možda i kaju zbog toga što je učinjeno. To što zastupaju njihovi naglo isplivali partneri sada ne odgovara ni njima, ali povratka nema. Zbog toga se, nakon »novosadskog slučaja«, u drugim gradovima stalo sa potezima po tom modelu, a novosadsko iskustvo je postalo problematično za sve.
Sve je jača prisutnost ekstremnih desničarskih i nacionalističkih snaga u Srbiji. Ni region ne zaostaje. Koliko su takvi pokreti povezani i koliko utiču jedni na druge?
– Ekstremi su uvek deo javnog života, samo je pitanje kolika je njihova snaga i šansa za promocijom. Da li će dobiti legitimitet u javnosti, pitanje je uređenosti sistema vrednosti. U celoj Evropi krizna vremena dovela su društva u situaciju da sve počne da vri, a to je atmosfera u kojoj ekstremi dolaze do izražaja. Ne postoji institucionalna veza između ekstremističkih organizacija u regionu, ali su oni ipak povezani, jer su odraz pojedinih nacionalnih identiteta i međusobno se uslovljavaju. U svakom slučaju, oni nisu dobri ni za koga. Svako treba da se izbori sa sopstvenim zlom, između ostalog i zbog toga što tek onda stiče pravo da ukaže na tuđe. Sukobi koji se apriori nazivaju (među)nacionalnim, ponekad i bez osnova, stvaraju sliku nesigurnosti u zemlji. Loše je to što se nešto prvo okvalifikuje kao sukob na nacionalnoj osnovi, a tek potom traže dokazi i opravdanja, koje se često na kraju i ne nađu.
Kako stati na put jačanju ekstremističkih organizacija i njihovog delovanja u Vojvodini?
– Ubeđen sam da stavovi ekstremističkih organizacija nemaju uporišta u realnom javnom mnjenju Vojvodine, već da su oni rezultat vrlo opasnih manipulantskih igara. Ne smemo dozvoliti da svaki ekstremista koji ima pun buđelar može da deluje kako hoće i kada hoće. Ako se prekrši zakon, država mora da preduzme oštre mere i pokrene sankcije. Javno suprotstavljanje jedan je od načina zaustavljanja divljanja – mislim na javni govor građana, na čelu sa intelektualcima. Prevelika je cena ćutanja. Nacionalistički napadi upereni protiv nekih medija i novinara, kao i napadi na Nezavisno društvo novinara Vojvodine i njegove čelne ljude, mogu biti osujećeni jedino ako se svi oglasimo protiv toga. To ne znači da u grozdovima treba da izađemo na ulicu, ali sloboda ispoljavanja ljudskih misli ne sme biti ugrožena niti osujećena pretnjama desničara. Možda građani ćute, a i intelektualci među njima, jer pogrešno procenjuju da je reč o političkim i stranačkim interesima, a ako bi malo rasvetlili situaciju, shvatili bi da je reč o neprihvatljivim stvarima u elementarnom sistemu vrednosti. Nedostatak reakcije može da nas dovede u situaciju u kojoj smo već bili devedesetih godina. To smo već iskusili.
Pastor: Dobićemo datum za pregovore sa EU!
– Gotovo da sam uveren da će Srbija tokom aprila dobiti datum za pregovore o ulasku u Evropsku uniju. To je moj utisak i ja u to verujem nakon mog prekjučerašnjeg razgovora u Briselu sa izvestiocem Evropskog parlamenta za Srbiju Jelkom Kacinom – kaže Pastor.
On dodaje da “dobijanje dugoočekivanog datuma još uvek ne znači da su sva pitanja srpskog društva razrešena“. Nakon rešavanja, kako ističe, “krucijalnih pitanja, moramo se posvetiti i pitanju položaja Vojvodine, ustavno-pravnom i zakonskom, kao i njenim finansiranjem”.
– O Vojvodini se mnogo zna, ne mora mnogo da se objašnjava, ljudi, poput Kacina, vrlo su dobro i dnevno obavešteni. To su poznate stvari, to svi znaju, nisam ja “cinkaroš”, koji prenosi njima nepoznate i tajne informacije! Kada sam rekao da je sledeći korak Vojvodina, izgovorio sam tu rečenicu ubeđen da je konsolidovanost unutrašnjih prilika pre svega interes Srbije, pa tek onda Evropske unije. A konsolidacija unutrašnjih odnosa znači rešavanje ne samo kosovskog pitanja, nego i ustavno-pravnog pitanja Vojvodine. Decentralizacija nema alternativu! Ima li nešto realnije nego dovesti u situaciju odlučivanja onog o čijoj se koži radi! Decentralizacija je mera i terapija, koja može da oslobodi unutrašnju energiju u Srbiji, energiju koja može da doprinese ubrzanju koraka Srbije ka evropskim integracijama, kao i njenom bržem ekonomskom razvoju. A kada se to dogodi, ta unutrašnja energija dobru energiju donosi i privredi, poljoprivredi kao i skladu međunacionalnih odnosa u Vojvodini. A Vojvodina, opet, tako i u tim uslovima ima šta da donese i Srbiji, i balkanskoj regiji, i Evropi. Ja ću na tome insistirati sve dok sam na ovoj poziciji. Ja sam i položio zakletvu da ću se za to zalagati. Važno je da kažem da ja to ne radim ni protiv koga, već smatram da je za sve nas u Srbiji i Vojvodini to prioritet i uslov napretka
Da li uporni ataci na Vojvodinu u političkoj, kulturnoj i medijskoj sferi, kao i svakodnevno fabrikovanje afera mogu dovesti do destabilizacije u toj meri da dođe i do prevremenih izbora koje malobrojna opozicija u vojvođanskom parlamentu sve glasnije traži?
– Nisam čuo niti jedan argument koji bi mogao dovesti do pokretanja inicijative za raspisivanjem vanrednih pokrajinskih izbora. A ni ataci o kojima govorite neposredno ne mogu uticati na to. Oni jedino mogu permanentno da ljuljaju političku scenu. Uveren sam da to ljuljanje ne može biti od koristi ni onima koji to rade. Zahtev za prevremenim izborima politički je razumljiv potez, i to je posao opozicije, ali sam po sebi takvi potezi ne dovode do prevremenih izbora. A svakom od nas je u interesu da se raščiste i one takozvane i one prave afere, ako ih ima.
Šta su učinili Vlada i MUP Srbije nakon vašeg pisma premijeru Dačiću i zahteva da se, kako ste rekli, preduzmu konkretne mere na ostvarivanja prava građana na život u bezbednom okruženju, sprečavanju međunacionalnih incidenata, kao i zaštiti Ustavom i zakonom garantovanih prava nacionalnih zajednica u Vojvodini?
– Pogoršanu bezbednosnu situaciju u Vojvodini izazvala je, između ostalog, i činjenica da institucionalni mehanizmi zaštite lične i imovinske bezbednosti nisu funkcionisali. Moram da kažem da je reakcija usledila vrlo brzo nakon mog upozorenja. Urađeno je dosta toga o čemu smo se dogovarali i prilike su se umnogome promenile. Pritom, ne želim da tvrdim da je problem rešen. Ali, najvažnije je da nema novih sličnih slučajeva, što znači da mere deluju. Svedoci smo da je preventivni rad policije intenziviran – u Temerinu se u ključnim momentima, vikendom i noću pojavljuje, vidno, na ulicama, mnogo više policije i žandarmerije. U Temerinu smo angažovali šest advokata, koji su pristali da se njihovi brojevi telefona javno objave da bi svako ko ima problem mogao da im se javi i dobije trenutnu i besplatnu pomoć i pravnu zaštitu. Razume se, advokati rade dvojezično i pomoć je svakom dostupna na sopstvenom jeziku. Do sada se advokatima niko od građana nije javio! To, između ostalog, kazuje i da treba praviti razliku između sukoba koji imaju međunacionalne pobude i sukoba, na primer, agresivnih mladića, od kojih jedni jesu pripadnici jedne, a drugi druge nacionalnosti, a ta njihova različitost, jeste delom, ali nije prevashodni razlog njihovog sukoba! Nije dobro i vrlo je opasno sukobe apriori nazvati međunacionalnim, jer to dodatno stvara sliku nesigurnosti. U isto vreme to ne znači da razlog sukoba ne treba temeljno preispitati i javno kazati šta je njihov motiv.
Obama, papa i Srbija
Na pitanje da li je moguće da u Srbiji na mesto predsednika države dođe neko ko je pripadnik manjinske zajednice, Pastor odgovara:
– Ne znam da li u dogledno vreme, ali ako je moguće da je na čelu Amerike pripadnik crne rase, a Vatikana papa iz Južne Amerike i jezuita, onda je i u Srbiji to moguće.
I imovinska sigurnost građana je poboljšana. Ljudi iz manjih sela nisu smeli da izađu u svoja dvorišta zbog straha od nepozantih ljudi koji su šunjaju oko njihovih kuća. Bile su česte pljačke i kradje. Policija je pretresla naročito rubna naselja i pronašla neke od vinovnika tih krađa i uhapsila ih.
Smanjen je i tzv. cenzus kada je reč o sitnim krađama, sve što je iznad 5.000 dinara istražuje se po službenoj dužnosti. Savez vojvođanskih Mađara je i pokrenuo inicijativu kada je reč o zakonu o prekršajima da se uvede “zero tolerancija” , što znači da predlažemo da nema krađe koja se može pravdati nužnošću socijalnog zbrinjavanja.
Sve preduzete mere generalno jačaju i bude veru u državu i njene institucije.
Branislava Opranović (Autonomija)