Žene u Novom Sadu znatno su zainteresovanije za ekološko-urbanistički aktivizam nego muškarci, pokazalo je iztraživanje koje je večeras predstavio Centar za razvoj demokratskog društva Europolis.

Kako je navedeno na okruglom stolu u Novom Sadu, dobijeni podaci ukazuju na ključnu ulogu žena u borbi za očuvanje životne sredine i poboljšanje urbanih uslova u lokalnoj zajednici. 

Istraživanje je bilo deo projekta koji Europolis sprovodi u saradnji sa Fondacijom Metamorphosis i organizacijom TechSoup Global Network, Centar za razvoj demokratskog društva Europolis iz Novog Sada, a koji se bavi borbom protiv lažnih vesti o klimatskim promenama.

Istraživanje je sprovedeno u periodu mart – maj  2024. godine, na slučajnom uzorku od 304 ispitanika.

Oko 70 procenata ispitanika navelo je društvene mreže i lokalne medije kao ključne izvore za praćenje dešavanja u gradu. 

“50 odsto ispitanika prepoznaje samoorganizovane građane kao glavne aktere u rešavanju problema u lokalnoj zajednici, dok je 33 procenta navelo pojedince, inicijative i udruženja kao one koji najviše doprinose rešavanju lokalnih izazova”, pokazuju rezultati koje je prezentovao Dane Pribić iz Europolisa.

Sa druge strane, 20 odsto ispitanika smatra da gradska uprava ima značajnu ulogu u rešavanju ovih problema. 

Četiri od deset ispitanika (40%) izjavilo je da su učestvovali u nekoj lokalnoj inicijativi ili akciji, ali je samo 20 procenata bilo pokretač ovih aktivnosti.

“Tačno 50 odsto ispitanika izjavilo je da su se uključili u rešavanje ekoloških ili urbanističkih problema, dok su na drugom mestu komunalni problemi, poput pitanja vodosnabdevanja, saobraćaja i održavanja higijene, koje je rešavalo 33 odsto ispitanika”, precizirao je Pribić.

Dodaje i da građani u velikoj meri podržavaju rad ekološko-urbanističkih inicijativa i samoorganizovanih građana, ali četvrtina ispitanika izražava određeni skepticizam prema njihovim metodama rada. 

Manjak ekspertize, politizovanost, nepoznavanje pravnih mehanizama i neorganizovanost prepoznati su kao glavne prepreke uspešnosti rada inicijativa. 

“Pored toga, 25 posto ispitanika smatra da su inicijative ponekad previše fragmentisane, ostrašćene ili nedovoljno konkretne u svojim delovanjima”, naveo je Pribić.

Kada je reč o konkretnim načinima učešća građana u rešavanju lokalnih problema, peticije, protesti i primedbe na urbanističke planove su najčešći oblici delovanja. Ove aktivnosti omogućavaju građanima da direktno utiču na donošenje odluka i da se njihov glas čuje. Istraživanje je otkrilo i pozitivne i negativne strane rada lokalnih inicijativa.

(Autonomija, foto: Europolis)