Više od polovine građana Srbije, odnosno 53 odsto njih, strahuje od pojave rata na Kosovu, dok se 31 ne plaši takvog scenarija, a 16 nema stav o tom pitanju.

To je pokazalo istraživanje agencija „Stata“, sprovedeno od 7. do 10. oktobra na uzorku od 1.546 ispitanika.

Glavna istraživačica agencije Stata Jovanka Vukmirović je navela da 42 odsto ispitanika prati dešavanja na Kosovu, 44 odsto  delimično prati, a 14 odsto uopšte ne prati.

Da su vlasti u Srbiji sigurno bile upoznate sa tim da se sprema napad u Banjskoj smatra 29 odsto ispitanika, 40 odsto misli da su verovatno upoznate, 29 da nisu bile upoznate, a dva odsto nema stav.

Da će Srbija povratiti Kosovo kada se promeni geopolitička situacija u svetu smatra 44 odsto ispitanika, 40 odsto njih misli da je zauvek izgubljeno, 15 odsto smatra da se može uskoro vratiti, a jedan odsto nema stav.

Više od polovine ispitanika, njih 56 odsto, zabrinuto je zbog pretnji sankcijama i uvođenjem viza građanima Srbije, dok 31 odsto nije, a 13 nema stav.

Na pitanje da li imaju poverenja da Vlada i predsednik Srbije Aleksandar Vučić mogu da očuvaju bezbednost, mir i stabilnost u zemlji u narednom periodu, 46 odsto ispitanika odgovorilo je odrično, što je jedan odsto više nego u julu.

Vukmirović je rekla da kao najveće probleme u Srbiji 74 odsto ispitanika navodi rast cena, što je u istraživanju iz 2011. godine navodilo pet odsto ispitanika.

Kriminal i korupciju kao najveći problem navodi 60 odsto ispitanika, a 2011. godine to je navodilo 17 odsto ispitanika. Nasilje kao najveći problem danas navodi polovina ispitanika, dok je 2011. to navodilo pet odsto.

Za 49 odsto ispitanika kriza na Kosovu je najveći problem, što je 2011. godine navodilo 17 odsto. Zagađenje vazduha i vode, kao i cenzura i politički pritisci na medije u istraživanju 2011. godine nisu spominjani kao problemi, dok danas te probleme navodi 36, odnosno 31 odsto ispitanika.

Odgovarajući na set pitanja o ekonomiji, 72 odsto ispitanika u istraživanju iz oktobra tvrdi da ne oseća pozitivne promene u kućnom budžetu zbog smanjenih cena određenih namirnica, dok 21 odsto navodi da oseća delimičnu uštedu, a sedam odsto da ima značajnu uštedu.

Prilikom ocena institucija, građani najbolje ocenjuju crkvu, njih 41 odsto, što je pad u odnosu na 2011. godinu, kada je crkva imala 52 odsto pozitivnih ocena. Za crkvom idu vojska i predsednik koji imaju 35, odnosno 30 odsto pozitivnih ocena. Predsednik je 2011. godine imao 20 odsto pozitivnih ocena.

(FoNet, foto: Pixabay)