Srbija je nastavila sa istim obrascima usaglašavanja sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU (ZSBP) kao i 2022. godine, pokazala je “Analiza usaglašavanja Srbije sa spoljnopoliitčkim deklaracijama i merama Evropske unije: Pregled za prvu polovinu 2023. godine”, koju je objavio Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC Fond).

Istraživači podsećaju da je Srbija prošle godine imala stopu usaglašenosti sa EU 48%, što je predstavljao najgori rezultat od zemalja kandidata za članstvo u EU sa Zapadnog Balkana.

“Međutim, manje intenzivan ritam uvođenje novih paketa restriktivnih mera protiv Rusije od strane EU pomogao je Srbiji da poveća svoju stopu usaglašenosti na 52 odsto (što predstavlja blago poboljšanje u odnosu na isti period prošle godine, kada je stopa usaglašenosti iznosila 44 posto). Treba napomenuti da, iako je EU usvojila 11. paket sankcija protiv Rusije u junu, proces usaglašavanja zemalja sa ovim sankcijama nije završen do 30. juna, te se ove restriktivne mere ne uzimaju u obzir u ovoj analizi”, navode iz ISAC Fonda.

Napominju i to da su procenti usaglašenosti samo deskriptivna kategorija koja ukazuje na opšti trend usaglašenosti, dok su teme sa kojima Srbija nije uspela da se usaglasi “suštinski kritičnije”. Objašnjavaju da spoljnopolitičke deklaracije EU, kao i mere sadržane u njima, mogu da obuhvataju širok spektar pitanja, koja se često ne smatraju sva podjednako važnim za EU i države članice.

“Te teme obuhvataju različita pitanja, od nametanja, izmene ili obnavljanja restriktivnih mera protiv određenih zemalja do deklaracija koje se tiču obeležavanja ključnih međunarodnih datuma. Naravno, najvažnije su one koji se tiču bezbednosnih pitanja od direktnog značaja za EU i njene države članice. Stoga EU i njene države članice pomno prate usaglašavanje sa ključnim pitanjima za poziciju Unije u svetu i njenim proklamovanim spoljnopolitičkim ciljevima. U tom kontekstu se razmatra i usaglašenost Srbije i drugih zemalja kandidata i partnera”, navode iz ISAC-a.

Kako je analiza pokazala, kao i do sada, Srbija je izbegavala da se usaglasi sa onim deklaracijama i merama usmerenim protiv Ruske Federacije i Narodne Republike Kine, njihovih državljana, entiteta ili interesa. Od 1. januara 2023. do 30. juna 2023. godine Evropska unija je objavila 65 deklaracija za koje je pozvala kandidate, potencijalne kandidate i partnerske zemlje da se usaglase. Srbija se usaglasila sa 34 deklaracije i posledičnim merama i nije uspela da se usaglasi sa 31 deklaracijom.

Kada je reč o temama deklaracija sa kojima se Srbija nije usaglasila, 13 deklaracija se odnosi na rat u Ukrajini, 7 na Iran, 4 na globalni režim sankcija EU za ljudska prava i po jedna na sledeće zemlje/teme: Mali, Belorusija, Sirija, Moldavija i terorizam. Međutim, skoro sve restriktivne mere koje je EU uvela, a koje su formalno vezane za druge teme (osim Irana) su povezane ili za Kremlj ili za subjekte i pojedince iz Rusije.

Jedan od autora istraživanja Igor Novaković kaže za European Western Balkans da je srpska spoljna politika nepromenjena i da se Srbija nije uskladila sa onim pitanjima koje su za EU velike važnosti. Prema njegovim rečima, pritisak na Srbiju da se uskladi sa sankcijama EU Rusiji nisu manji nego ranije, te da je politička poruka EU jasna.

“Iako postoji percepcija da su pritisci iz Brisela manji i da EU više preferira stabilnost u regionu, koje nema bez Srbije, poruke iz EU su poprilično jasne. Neusaglašavanje sa sankcijama Rusiji može imati dugoročne posledice na proces pristupanja, ali i izgradnji stava država EU prema Srbiji”, kaže Novaković.

(EWB)