Iranka Narges Mohammadi dobitnica je Nobelove nagradu za mir za 2023. Mohammadi je aktivistkinja za ljudska prava i potpredsednica Centra za branitelje ljudskih prava.

Poznata je po svojoj borbi protiv potlačenosti žena u Iranu i promociji ljudskih prava i slobode za sve.

Mohammadi je jedna od vodećih aktivista za ljudska prava u Iranu, koja se zalaže za prava žena i ukidanje smrtne kazne.

Trenutno služi višestruke kazne u Teheranskom zatvoru Evin, koje ukupno iznose oko 12 godina zatvora, prema organizaciji za prava Front Line Defenders. Optužbe uključuju širenje propagande protiv države.

Od svog osnivanja 1901. Nobelova nagrada za mir je dodeljena 110 pojedinaca i 30 organizacija.

Prošlogodišnju nagradu podelili su aktivista za ljudska prava Aleš Bjajatski, Ukrajinski centar za građanske slobode, koji dokumentuje ratne zločine, i Memorijal, grupa za ljudska prava zabranjena u Rusiji.

Među ostalim prošlim dobitnicima su bili pakistanska obrazovna aktivistkinja za decu Malala Jusafzai i Abij Ahmed, premijer Etiopije.

Neke organizacije su dobile nagradu više puta. Međunarodni komitet Crvenog krsta osvojio je tri puta, a Kancelarija visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice dva puta.

Ove godine, kao i prošle, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski nalazio se na vrhu liste mnogih kladionica. Ali stručnjaci za Nobelovu nagradu brzo su odbacili takve spekulacije, rekavši da je retkost da nagrada za mir ide u ruke ratnog lidera.

„To bi bilo kao da 1941. kažete da Vinston Čerčil, tadašnji britanski premijer, treba da dobije Nobelovu nagradu za mir. Ono što je radio u to vreme bilo je pokušaj da dobije rat. To je ono što Zelenski sada pokušava da uradi“, rekao je Den Smit iz SIPRI-ja.

Henrik Urdal, direktor Instituta za mirovne studije iz Osla je rekao da su mnoge kladionice davale šansu Zelenskom za nagradu samo zato što je „on dobro poznato ime“.

„Ovde kladionice pokušavaju da pronađu kandidate na koje su ljudi spremni da ulože novac – pa, izgube novac. Ne smatram da to odražava bilo kakvu stvarnu informaciju o verovatnoći da će on dobiti nagradu“, nastavio je Urdal.

Nobelovu nagradu za mir bira petočlani norveški komitet koji je izabrao parlament te države. Prema testamentu koji je ostao iza Alfreda Nobela, dodeljuje se svakome ko je radio na „bratstvu“ među nacijama, smanjivanju armija i održavanju mirovnih kongresa.

Praksa je da se ime pobednik strogo čuva u tajnosti do proglašenja.

Ovogodišnji pobednik treba da dobije novčanu nagradu od 11 miliona švedskih kruna, što je ekvivalentno skoro milion američkih dolara. To je uvećanje od 10 odsto u odnosu na prošlogodišnji iznos, piše BBC.

Primaoci će takođe dobiti diplome i jednu od legendarnih 18-karatnih zlatnih medalja Nobelovog komiteta.

Na prednjoj strani medalje prikazan je bočni profil osnivača Alfreda Nobela.

Na poleđini su prikazana tri muškarca koji „formiraju bratsku vezu“ sa natpisom „Pro pace et fraternitate gentium“, latinskom frazom koja znači „za mir i bratstvo ljudi“.

Mohammadi iz zatvora: Pobeda je blizu

Dobitnica Nobelove nagrade za mir, iranska aktivistkinja Narges Mohamadi, navela je da je globalna podrška i priznanje njenom zalaganju za ljudska prava čini još „odlučnijom i odgovornijom“.

Mohamadi je u saopštenju upućenom Njujork Tajmsu, dodala da joj nagrada i podrška daju još više žara i nade.

„Ja se nadam da će ovo priznanje učiniti da Iranci koji protestuju i zalažu se za promene budu još jači i organizovaniji. Pobeda je blizu“, navela je Mohamadi u izjavi američkom listu.

Na njenom zvaničnom Tviter nalogu je objavljeno da u zatvoru u kom se nalazi nema telefonskih poziva četvrtkom i petkom, tako da će morati da sačekaju sutra (subotu) kako bi se čuli s njom i preneli njenu izjavu.

(Danas, Foto: Nobelprize.org )