„Svaka mala pukotina u ovom sistemu, od protesta do međunarodnog pritiska, ima potencijal da stvori lančanu reakciju kojom će se Vučićev režim urušiti unutar sebe, jer nije utemeljen ni u kakvoj ideologiji, već u čistom bezakonju, korupciji, lopovluku, neznanju i nepatvorenoj sili. A pukotina je svakim danom sve šira“, kazala je u intervjuu za Monitor predsjednica Nezavisnog društva novinara Vojvodine.

MONITOR: Prošlo je oko godinu i po dana od napada na Vas i na Dinka Gruhonjića. Utisak je da vas i dalje ne ostavljaju na miru. Desio se i upad u prostorije NDNV i prijetnje novinarima portala Autonomija, kojem je Vaše udruženje osnivač. Kakve su posljedice: pravosudne – za počinioce – i one koje Vas, pretpostavljam, pogađaju kao osobu i novinarku?

LALIĆ: U Srbiji, gde su sve poluge vlasti i društvenog uređenja bukvalno u rukama jednog čoveka – pravda ne postoji. Zarobljena je kao i sve druge institucije. Tako ni u slučaju provale u naše prostorije (uprkos jasnim snimcima troje počinilaca), izostala je bilo kakva reakcija istražnih i pravosudnih organa. Činjenica da je ovaj upad u NDNV bio samo još jedna „pokazna vežba“ režima i zastrašivanje, najbolje govori o tome pod kakvim okolnostima radimo i protiv čega se borimo. No, ne dozvoljavam da me to odveć „pogađa“, jer trenutno imamo mnogo važnija posla – borbu za povratak u okvire demokratskog, funkcionalnog i slobodnog društva.

MONITOR: U intervjuu koji ste u aprilu 2024. dali za Monitor, rekli ste da samo pritisci međunarodnih organizacija i onih iz EU mogu efikasnije da Vas zaštite. Kako danas gledate na efekte podrške koju ste od njih dobili?

LALIĆ: Podrška međunarodnih organizacija NDNV-u ne izostaje, ponajviše zahvaljujući EFJ i drugim esnafskim organizacijama koje pomažu da naš glas i naši problemi stignu i do EU zvaničnika. To nam predstavlja i jedini zaštitni okvir, bez kog bi nas Vučićev režim u potpunosti ugasio, a nas pohapsio ili proterao. Dosadašnje reakcije EU na građansku borbu protiv korupcije-koja je direktno odgovorna za smrt 16 ljudi, doživljavane su kao minimalne i simbolične. Dolazak Ursule fon der Lajen je stvorio politički pritisak, ali realna promena sistema zavisi od kontinuiranog međunarodnog nadzora i unutrašnje mobilizacije građana. Međutim, upravo dok vam ovo pišem, Evropski parlament je usvojio rezoluciju/izveštaj o polarizaciji i povećanoj represiji u Srbiji, a koji jasno i argumentovano navodi sistemske zloupotrebe i poziva na mere i odgovornost.

MONITOR: Vašem udruženju se, ponekad, prigovara da se suviše „bavi politikom“. Isticali ste da je Nezavisno društvo novinara Vojvodine već 35 godina posvećeno – konstantnoj borbi za ljudska prava i jasnoj i glasnoj osudi svakog nacionalizma na post-jugoslovenskom prostoru. Kako vidite domete te borbe za opštedruštvene ciljeve?

LALIĆ: Borba za ljudska i medijska prava, otvoreno suprotstavljanje negiranju ratnih zločina i ukazivanje na pretnje nacionalizma je neotuđiva od politike, jer je upravo od toga sačinjena zvanična politika Republike Srbije koju predvodi večiti radikal Aleksandar Vučić. Naša borba je društvena, nikada stranačka, tokom koje kontinuirano ukazujemo na sve anomalije našeg društva, nevezano ko se u tom momentu nalazi na vlasti. Ona međutim, nije bila nikada teža nego danas, ali je i neophodnija nego ikada. Sada ona podrazumeva i ogromne bezbednosne rizike, usled kojih smo kolega i programski direktor NDNV Dinko Gruhonjić i ja više puta morali biti relocirani iz Srbije, da živimo pod stalnim pretnjama i na naslovnim stranama tabloida koji na nas svako malo raspišu lov. Uprkos tome, ne pada nam na pamet da od nje odustanemo.

MONITOR: Novi Sad je godinu dana na medijskoj mapi svijeta, nakon tragedije na Željezničkoj stanici u kojoj je smrtno stradalo šesnaestoro ljudi.. Zašto EU sporo reaguje na „naše muke“?

LALIĆ: EU reaguje sporo jer interesi stabilnosti i geopolitičke strategije očigledno nadmašuju ljudsku dimenziju tragedije. Takođe, sve otvorenije koketiranje Vučićevog režima sa Rusijom pokazuje da zvanična Srbija nije iskrena u svojim „stremljenjima“ ka Evropi. Nažalost, veliki deo srpskog društva deli ovaj Vučićev sentiment ka „majci Rusiji“, a protiv su „trule Evrope“. Tako postavljene činjenice sa pravom otvaraju pitanje zašto bi se EU borila za napredak i demokratske vrednosti u Srbiji, kada iz nje učestalo stižu glasovi da bi oni bili sretniji u čeličnom zagrljaju Vladimira Putina. Ipak, kao što rekoh, sve se to menja zahvaljujući poslednjem izveštaju EP, koji sada jasno stavlja fokus na odgovornost vlasti, ukazujući da međunarodna politika ne može više ignorisati otvorenu diktaturu u svom neposrednom susedstvu.

MONITOR: Isticali ste značaj građanske „medijske pismenosti“ za racionalno usvajanje informacija. Primjer izjave glavnog urednika Informera Dragana J. Vučićevića da su novosadske žrtve „šatro žrtve“, pokazuje da se stiglo do socijalno-patološkog nivoa ponašanja i uređivanja u medijima koji otvoreno rade za vlast. Očekuje se novi REM – uz malo nade da će i ovaj odlučivati po zakonu. Kako doći do „funkcionisanja institucija“?

LALIĆ: Dragan J. Vučićević nije samo „šatro“ novinar, već i „šatro“ ljudsko biće. Njegova televizija je direktan krivac za sistemsko uništavanje ne kritičke, već misli kao takve. Nažalost, društvo u kom po zvaničnoj statistici imate 20 posto građana sa samo osnovnim obrazovanjem, a polovina kompjuterski nepismena, vrlo je podatno manipulaciji i spinovima. Isto tako, građanska medijska pismenost i kritičko promišljanje ostaju ključni alati da se odupre propagandi i destabilizaciji društva. I zato su „mediji“, odnosno propagandna glasila režima, fatalniji po građane Srbije i od samog Vučića. Oni su ti koji su zaduženi da od glasača naprave jednu muljavu, nejasnu masu bez moždanih impulsa koje su im prethodno spržili svojim dezinformacijama, lažima i sumanutim konstrukcijama.

Nemam nikakvih očekivanja od novog sastava REM, jer je, po meni, jedini način da Srbija krene na put oporavka bukvalno fizičko čupanje kablova svim tim septičkim jamama sa nacionalnim frekvencijama, kompletna restrukturacija RTS-a, gašenje svih tabloida i lustracija svih „novinara“ koji su učestvovali u zaglupljivanju i besomučnom laganju sopstvenih gledalaca/čitalaca.

MONITOR: Otkrila se povezanost holandske Junajted grupe – koja je vlasnica više medijskih firmi u Jugoistočnoj Evropi, sa ispunjavanjem želja Aleksandra Vučića. Radi se, prije svega, o TV N1 i TV Nova. Razgovor čiji je sadržaj objavio istraživački tim holandskog OCCRP-a, pokazao je da direktori UG i našeg državnog Telekoma, Sten Miler i Vladimir Lučić, sarađuju da bi smenama u privatnoj kompaniji pomogli Vučiću. Uprkos reakcijama, postavljaju se novi direktori. Javnost spekuliše da UG-UM možda dobijaju pravo na 5G ili se radi o ličnoj koristi. Šta Vi mislite?

LALIĆ: Mnogo je važnije pitanje šta će za Srbiju značiti ukoliko se mediji UG zaista ugase ili budu preuzeti od strane vlasti. Trenutni medijski mrak će postati još mračniji, a građani Srbije će ostati bez elementarnog prava na informisanost. Ovo je možda do sada i najskandalozniji pokušaj vlasti da ućutka i ono malo slobode što nam je preostalo. O spekulacijama ne mogu da odgovorim, jer sam novinar koji radije barata isključivo činjenicama.

Režim u Srbiji funkcioniše po obrascu „savremenog fašizma“

MONITOR: Napisali ste da je u Srbiji na djelu „savremeni fašizam“. U Njemačkoj AFD uživa najveću podršku, u Francuskoj vlade traju sve kraće i ultradesnica se nada brzom dolasku na vlast, bilo je najavljeno da će Vladimir Putin u EU, u Budimpešti, dočekati Donalda Trampa, a primirje u Gazi se krši… Da li režim u Srbiji ima razloga za strah od brzog gubitka vlasti?

LALIĆ: Režim u Srbiji funkcioniše po definiciji i obrascu „savremenog fašizma“ jer kombinuje autoritarni monopol nad državnim institucijama, kontrolu nad medijima i sistematsko ucenjivanje opozicije i građanskog društva. Tu su i kult vođe, nacionalizam, propaganda, nasilje kao legitimno političko sredstvo i slično. Za razliku od demokratskih država gde ekstremna desnica dolazi na vlast kroz legitimne izborne procese, ovde vlast ne zavisi od podrške birača u slobodnim izborima, već od potkupljivanja, ucenjivanja i varanja. Uprkos globalnim trendovima, mislim da je režim u Srbiji trenutno najranjiviji. Fašistički sistemi opstaju dok je kontrola diktatora potpuna, ali kolabiraju čim se bar jedna ključna poluga vlasti oslabi. Svaka mala pukotina u ovom sistemu, od protesta do međunarodnog pritiska, ima potencijal da stvori lančanu reakciju kojom će se Vučićev režim urušiti unutar sebe, jer nije utemeljen ni u kakvoj ideologiji, već u čistom bezakonju, korupciji, lopovluku, neznanju i čistoj, nepatvorenoj sili. A pukotina je svakim danom sve šira.

Novi Sad je promijenjen nepovratno

MONITOR: Zahtjev studenata u blokadama da se raspišu vanredni parlamentarni izbori, kao da nije u fokusu Predsjednika Srbije. On otvoreno podržava one djelove akademske zajednice lojalne njegovoj politici. – kao što je Patrik Drid, dekan na novosadskom DIF-u. Koliko je „slučaj nadstrešnice“ promijenio Novi Sad i Vojvodinu?

LALIĆ: Ubistvo 16 naših sugrađana promenilo je Novi Sad nepovratno. Sigurna sam, koliko god je nezahvalno predviđati kuda će nas odvesti ovih 11 meseci protesta, da Novosađani više nikada neće dozvoliti da SNS ikada više osvoji vlast u našem gradu. Prezir koji Vučić oseća prema multinacionalnoj Vojvodini očigledan je još od njegovih radikalskih početaka, i on neće prestati sa njenim urušavanjem sve dok od nje ne napravi dovoljno čist „srpski svet“, gde ekstremni nacionalizam postaje jedini dokaz patriotizma, a svi koji mu se protive – „autošovinisti i separatisti“. Uništavanje obrazovnog sistema i medija u Srbiji krenulo je odmah po dolasku SNS na vlast, jer njima ne pogoduju obrazovani, misleći građani. Patrik Drid, džudista kog Novosađani znaju isključivo kao izbacivača iz noćnih klubova, model je „intelektualca“ po Vučićevom ukusu, a kojim režim zamenjuje nepodobne profesore i nastavnike. Nedavno je, “zbog pretnje multietničosti i različitih istorijskih uticaja” najavljeno i otvaranje Fakulteta srpskih studija u Nišu, tako da će Vučićeva Srbija biti valjda jedina zemlja na planeti gde možete postati diplomirani nacionalista, magistar šovinizma ili master Srbin po zvanju.

(Nastasja Radović/Monitor, foto: Aleksandar Kamasi)