Valentin Incko očekuje pojačani angažman EU i administracije novog predsednika SAD Bajdena na Balkanu. Za austrijski list „Standard“ on je izjavio da „postoje sve jači signali iz Berlina“ da se taj region vraća u fokus.

„Bosna se seća“, „jedinstvo iznad podela“ – to su poruke koje su, uz boje zastave BiH, prošlog vikend bile projektovane na sarajevskoj Vijećnici. Sarajevo je tako čestitalo Džozefu R. Bajdenu na pobedi na američkim izborima.

Austrijski list Standard piše da se mnogi u BiH sećaju „izuzetnog angažmana“ senatora Bajdena tikom rata u toj zemlji (1992-1995), kada je on, između ostalog, uporno zahtevao ukidanje embarga na uvoz oružja u Bosnu i Hercegovinu, „koja je, kao mlada zemlja, u početku jedva bila u stanju da se brani od agresije do zuba naoružane armije Republike Srpske“, piše bečki list.

„Ali gotovo niko nije slušao tadašnjeg senatora koji je jasnim rečima govorio o etničkim čišćenjima muslimana, koji je to kritikovao dok je Evropa okretala glavu“, stoji u članku austrijskog lista koji potpisuje novinarka Adelhaid Velfl. Ona takođe podseća na jedan Bajdenov govor s kraja 1995. u kojem je kritikovao to što mnoge zapadne diplomate „pogrešno tvrde da su u ratu u BiH sve strane podjednako loše“, odnosno da su svi u stvari „isti“. Bajden je znao o čemu priča, on je još tokom rata boravio u BiH, video je masovne grobnice „i nije dozvolio da ga prevare ni desno-radikalni političar Radovan Karadžić, koji je komandovao sprovođenje genocida, a ni predsednik susedne Srbije Slobodan Milošević, koji je podsticao ratove“, piše bečki „Standard“.

Više pažnje nego do sada…

Upravo zbog toga, mnogi se nadaju da bi budući američki predsednik i njegova administracija mogli da odigraju aktivniju ulogu u regionu, odnosno u BiH, „zemlji kojoj 25 godina nakon mirovnog sporazuma iz Dejtona prete nacionalisti“, kako piše list iz Austrije. Da li su te nade opravdane?

Visoki predstavnik međunarodne zajednice Valentin Incko u izjavi za „Standard“ kaže: „Godinama sam posećivao glavne gradove i molio ih za jači angažman u Bosni i Hercegovini. To nije bilo lako, s obzirom na brojne druge konflikte u svetu. Ali sada postoje jači signali iz Berlina – koji su stigli i pre serije atentata u Francuskoj i Austriji – kao i s nedavno održanog samita EU-Balkan u Sofiji, da jugoistočna Evropa, naše susedstvo, u budućnosti može da očekuje više pažnje nego do sada.“

Bajden je, piše „Standard“ pravi poznavalaca Balkana. Novinarka Velfl piše da je lično poznavao Josipa Broza Tita, da je bio na sahrani Edvarda Kardelja i da se više puta lične susreo s Miloševićem. Nakon rata, aktivno je učestvovao i u osnivanju Pakta stabilnosti, a kao potpredsednik SAD posetio je Sarajevo 2009.

Incko u izjavi za austrijski list kaže da se, na osnovu svega toga, „nada da će se Bajden pobrinuti da se promeni situacija oko „višegodišnje stagnacija i blokade“ u BiH.

Sankcije protiv Dodika?

„Standard“ podseća svoje čitaoce da se šef SNSD Milorad Dodik, „zbog secesionističkih nastojanja, već skoro četiri godine suočava s američkim sankcijama“ – ali i da se zemlje EU još uvek nisu priključile tim sankcijama protiv lidera Srba u BiH.

„Incko se sada bori i za to da i države EU konačno usvoje mere protiv Dodika i drugih desno-radikalnih nacionalista, ako oni ne promene kurs“, piše bečki list. Incko je u svom nedavnom govoru pred Savetom bezbednosti UN zahtevao da se sa jednog studentskog doma na Palama ukloni tabla kojom se odaje počast Radovanu Karadžiću (po njemu je nazvan taj dom) – odnosno da bi u suprotnom Dodiku trebalo zabraniti putovanja u EU, i da bi ga trebalo diplomatski i politički izolovati.

„U civilizovanoj Evropi nema mesta za one koji veličaju ratne zločince. Nema mesta za one koji ne dele evropske vrednosti“, rekao je tada Visoki predstavnik u BiH. „Incko je oštro osudio i minut ćutanja za ratnog zločinca Momčila Krajišnika od strane trenutnog režima u Republici Srpskoj, odnosno mise za ratnog zločinca Darija Kordića uz prisustvo visokih zvaničnika HDZ“, piše „Standard“.

Austrijski list ocenjuje da, nakon više godina, konačno postoje naznake podrške Inckovom kursu. Podseća se na izjavu nemačkog šefa diplomatije Haika Masa, koji je krajem oktobra rekao da „u zemlji koja želi da postane članica EU, jednostavno ne sme biti mesta za nacionalističko huškanje, negiranje ratnih zločina i glorifikovanje ratnih zločinaca“.

Bajden ’95: Ovaj put to nisu Jevreji, već pre svega muslimani

Incko se, podsećaju bečke novine, već odavno zalaže za usvajanje zakona kojim bi se zabranilo negiranje zločina, ali u tome nije dobio ni podršku EU: „Zato se sad mnogi nadaju novom elanu Bele kuće. Bajden ima moralni kompas potreban da se raspozna i osudi rasizam na jugoistoku Evrope.“

Njemu je, piše austrijska novinarka Velfl, „još 1995. bilo jasno koliko su Evropljani slabi u suočavanju s rasistima i onima koji sprovode etnička čišćenja, odnosno politički ih sprovode – pa je naglasio da se ne sme ponoviti istorija genocida: ’Ovoga puta to nisu Jevreji, već pre svega muslimani’.“

(Deutsche Welle)