Draga Olga,

Stojim ovde ispred odra, skupa sa tvojom porodicom, srodnicima, prijateljima i sugrađanima. Okupili smo se da te ispratimo kako dolikuje. Ja ti se obraćam u ime Demokratske stranke, kojoj si toliko toga dala i u koju si uložila puno svog vremena, truda, znanja i ljubavi. Mi možemo da ti uzvratimo na ovaj dan samo jednim delićem tog bogatstva koje si nam darovala. Da se okupimo i uputimo ti reči našeg poštovanja, razumevanja i bezrezervnog prijateljstva.

Upoznao sam te početkom devedestih godina prethodnog veka. S početkom obnovljenog višestranačija u Srbiji, Demokratska stranka se – posle dugog lutanja – skućila u prostorijama u Miletićevoj ulici. Donosili smo nameštaj od naših kuća i ostale potrepštine da uredimo prostor u kome ćemo narednih godina provesti puno svog vremena. Više smo ličili na grupu zaverenika i idealista, nego na organizovanu političku stranku. Nad našom državom su se nadvijali tmurni oblaci. Bubnjevi propagande nemilosrdno su širili mržnju, netrpeljivost. Svi koji drugačije misle označavani su kao neprijatelji. U vazduhu je visilo iščekivanje velikog raspleta. Nadali smo se da razum može da nadvlada strasti. Verovali smo da argumentovani dijalog treba da potisne pozive na nasilje.

Na žalost, Srbija je zakoračila u mračno doba. Ratovi, stradanja, izbegličke kolone, beda i hiperinflacija su obeležili te godine. Sećam se jedne fotografije, zapravo plakata. Kampanja pod naslovom POŠTENO, godina je 1993. Grupa aktivista iz Novo Sada na toj fotografiji stoji okupljena oko dr Zorana Đinđića. Olga Skakun stoji tik pored njega. Tokom te kampanje, aktivisti skupa sa Đinđićem, obišli su 100 gradova u Srbiji. Glasači su to nagradili sa 29 poslaničkih mesta u nacionalnom Parlamentu.

Tokom tih godina Olga je vodila naš pravni tim. Sa velikom posvećenošću edukovala je naše kolege u vezi sa izbornim zakonodavstvom. Nesebično je prenosila svoje znanje vrsnog pravnika. Insistirala je da naša dokumentacija mora da bude uredna, ispravna i da ona najbolje svedoči o toma kakvu državu želimo. Želimo državu zasnovanu na poštovanju prava i poštovanju svih zakonskih procedura. Olga i njena sestra Sonja bile su naš oslonac i pouzdan putokaz sve to vreme.

Olga je bila izložena pritiscima, šikaniranju na Radio-televiziji Vojvodine gde je radila u pravnom odeljenju. Sledili su izrežirani disciplinski postupci, suspenzije, otpuštanja, borba pred sudovima. Nikad o toj svojoj borbi i velikoj muci nije govorila. Ona je nekako podrazumevala da se mora podneti ta žrtva da bi se zlo isteralo na čistac. Pružala je podršku našoj poslaničkoj grupi u Republičkom parlamentu. Zahvaljujući njoj, naše razbarušene ideje i inicijative, dobijale su pravnu formu. Podnesci su bili u skladu sa pravnom regulativom, amandmani dobro i pravilno argumentovani.

Dolaze na red lokalni izbori 1996-1997. godine. Borba za izborne rezultate. Gonzalesevi izveštaji i preporuke. Novi Sad postaje „slobodan Grad“. Olga svim srcem radi na osavremenjavanju gradske administracije i približavanju institucija građanima. Članica je Gradske vlade zadužena za upravu i propise sa puno dodatnih obaveza. Možemo samo zamisliti kako je bilo teško raditi tih godina, da se vojničkim rečnikom poslužimo, u „neprijateljskom okruženju”. Olga je bila i pokrajinska poslanica u periodu od 1997. do 2000. godine. Sa promenama 2000. godine budi se velika nada i sve nas prožima osećaj slobode. Verujemo tada da je sve ono tegobno, mračno vreme iza nas. Podmuklo ubitstvo dr Zorana Đinđića ledi naša srca. Nastavljamo dalje…

U godinama koje slede Olga i ja se najčešće slučajno srećemo u Gradu. Ona je već u zasluženoj penziji. U našim razgovorima uvek se dotičemo politike, koja je jarkim bojama osenčila naše živote. Britko, precizno, usredsređeno i argumentovano ukazuje na probleme i promašaje. Ja opravdanje tražim u mentalitetu, teškom ratnom nasleđu, okoštalim institucijama. Nemoćno sležem ramenima. Ona odmahne rukom, ne želeći da više prosipa reči u vetar. Menjamo temu ili se pozdravljamo i rastajemo sa gorčinom u srcu. Oboje znamo da je moglo i moralo bolje.

Od Sonje saznajem da je Olga poslednje dane provodila prateći sa velikom pažnjom studentske proteste. Probuđena mladost Srbije, koja maršira drumovima i donosi smeh, vedrinu, ljudsku dobrotu u svaki grad i selo kroz koji prolaze, najlepši je poklon koji smo mogli da dobijemo u jeseni naših života. Nanovo se u nama budi plamen nade da je moguća bolje uređena, pravednija i pravičnija Srbija. Najvažnije nam je da su se pojavili i da postoje ti mladi, lepi i pametni ljudi, koji će nastaviti putovanje trnovitim stazom društvenih promena, u zalaganju za toleranciju, uvažavanje različitosti, međusobno razumevanje i poštovanje. Na horizontu nastupajućih događaja pojavljuje se neko ko će iz naših posustalih ruku preuzeti baklju slobode i demokratije, i držati je visoko iznad glave, rasterujući mrak i predrasude. Sa njihovom pojavom borba, žrtve i zalaganje naše generacije dobijaju svoj smisao.

Draga Olga, danas se rastajemo. Vidim te kako odlaziš onako kako si živela. Gledaš nas pogledom punim nade, dobrote, sa osmehom, uspravna i pomalo prkosna.

Zbogom, draga Olga.

Neka ti je večna hvala i slava.

Goran Vasić (reč na ispraćaju, u ime Demokratske stranke; foto: Bilten Stanar)