Rio Tinto je na putu da projekat Jadar ponovo vrati na početni kolosek.

Kako piše Nova ekonomija, to se dešava nakon što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio da bi već ovog meseca politički i poslovni lideri iz sveta mogli da dođu u Srbiju na potpisivanje ugovora.

U poslednje vreme, zapadne, pogotovo evropske zemlje svom svojom težinom stale su iza projekta iskopavanja litijuma u Srbiji, računajući da će tako smanjiti svoju zavisnost od Kine kad se radi o ovom metalu. I Rio Tinto ima reputaciju takođe zapadne kompanije.

Međutim, čiji je zapravo Rio tinto?

Podaci pokazuju da je već duže vreme najveći pojedinačni akcionar ove kompanije upravo Kina i da Aluminijumska korporacija Kine ima 11 odsto akcija, a nešto manje američki investicioni fondovi BlackRock – 8,7 odsto i Capital Research and Management – 5,2 odsto.

Ali, pošto je centrala firme u Londonu, u razgovorima sa ekonomistima svi pominju Rio Tinto kao zapadnu kompaniju.

„Slažem se da Rio Tinto nije kineska kompanija: njen najveći akcionar je zaista kinesko državno preduzeće kome zakonski nije dozvoljeno da drži više od 15 odsto akcija kompanije. Međutim, većina ostalih vlasnika su globalno poznate kompanije za upravljanje imovinom, kao što su BlackRock i Vanguard. Štaviše, u Australiji mnoge njihove aktivnosti reguliše država jer oni kontrolišu kritične resurse“, kaže Martin Sebena, glavni ekonomista u Centralnoevropskom institutu za azijske studije (CEIAS).

S obzirom da kineske investicije u Srbiji nisu limitirane na ovaj način, Sebena objašnjava da Australijska vlada ograničava kinesko vlasništvo iz više razloga – zaštita domaćih resursa, ograničenje koncentracije vlasništva, zaštita intelektualne svojine i reciprocitet.

„Reciprocitet, jer Kina takođe ograničava (ili potpuno zabranjuje) strano vlasništvo nad njihovim prirodnim resursima. Zaštita intelektualne svojine pošto je postojao slučaj visokog profila da kineski zaposleni kradu poslovne tajne“, kaže Sebena pozivajući se na dokumente o istrazi koje je publikovao Senat iz Australije.

Ali u široj priči i perspektivi Kinezi su ti koji drže većinu proizvodnje litijuma i baterija u svetu, a činjenica je i da svi projekti povezani sa ovim metalom u Srbiji okupljaju oko sebe kompanije koje imaju većinu udela iz Kine.

Prema rečima Dušana Markovića sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu, za sada je korporacijama u sektoru rudarstva dozvoljeno da imaju udeo vlasništva iz Kine. U nekim drugim sektorima, poput proizvodnje mikročipova, kineske kompanije su na Zapadu sankcionisane. Od 2016. godine u Evropi značajno opada udeo prodatih kompanija ili njihovih delova kineskim investitorima, nalazi su profesora Markovića.

„Vidimo sada i sankcije Evropske unije za električne automobile. Veliko pitanje se postavlja šta bi se desilo kada bi se neke zabrane i sankcije počele primenjivati i na rudarski sektor. U današnjoj geopolitičkoj situacji, ništa više nije nezamislivo“, kaže ovaj stručnjak.

Nama je potrebna devirsifikacija investicija, ali toga za sada nema.

(Radio 021, foto: Pixabay)