Danas je u Novom Sadu održana sednica Stalne grupe za bezbednost novinara. Sastanku su prisustvovali i novinari izloženi napadima. Njihove su priče potresne. Pretnje i napadi se sa novinara preusmeravaju i na članove njihovih porodica. U jednom slučaju i na grob majke. To govori o nekrofilnoj prirodi napada.

U svakome od nas se stiče nekoliko identiteta. Napadi eskaliraju, jer se koncentrišu na te identitete. Dinko Gruhonjić je napadnut kao novinar, profesor univerziteta, antifašista i sugrađanin. To govori o totalitarnoj prirodi napada.

Napad na novinare nikada nije samo napad na novinare. To je atak na građansko društvo. Pravo na istinito, objektivno i pravovremeno informisanje nije pravo novinara, nego nas građana. Kad su fundamentalna dobra građana napadnuta, onda je pobuna prva i najvažnija građanska dužnost.

Dobro je što se na režimski atak odgovara građanskom i profesionalnom solidarnošću sa napadnutima. To znači da postoje tačke otpora i da javnost još uvek nije eutanazirana.

Nove despotije ne podnose javnost, ali ni one koji tu (kritičku) javnost proizvode. Režim je Gruhonjiću ponudio dva izlaza – da ode, i to nepovratno u Dubrovnik ili da promeni profesiju. Prvo znači emigraciju, drugo građansku smrt.

Za dobro obavljanje novinarskog posla potrebni su talenat, znanje i etika. Ako je, uz to, potrebna i hrabrost, to onda znači da mi kao građani nismo dobro obavili svoj posao.

Kičma jeste teška za nošenje, ali je građansko poniženje još teže. Kao i mnogo toga drugog, odgovor na pitanje iz naslova zavisi samo od nas!

Vid Majorski (Autonomija)