U državi u kojoj su demokratija i institucije na neodređeno vreme suspendovane, nažalost i nije više senzacionalno iznenađenje to što Ustavni sud otimanje novca penzionerima proglašava ustavnim. Ta institucija, po ko zna koji put, poziva na bojkot sebe same, jer niti je u službi Ustava, a ovim je potvrdila da nije ni u službi građana, koji su isti Ustav, nažalost, omađijani i prevareni, podržali. Jedva, ali ipak podržali.
Sramota je blaga reč za Ustavni sud, koji je postao deo predstave netalentovanog reditelja, da se poslužim rečima Kokana Mladenovića. Imena sudija koji stoje iza ove odluke, treba da budu uklesana u kamen, jer doći će dan kada netalentovani reditelj i njegova medijska garda više neće moći da cepaju papire, zabranjuju javni govor i štite svakog ko pristane da se krije iza njihovih planova. Pošto u Srbiji ni papir nije siguran, identiteti se zamenjuju, a ljudi nesolidarni sa vladinim odlukama javno proglašavaju državnim neprijateljima, treba uklesati njihova imena u kamen i čuvati ga na sigurnom za dane povratka vladavine demokratije i institucija.
Kada dođe taj dan, biće potrebno da javno raspravljamo o tome ko su ljudi koji su stali iza odluke da otimanje delova penzija od nekoliko stotina hiljada penzionera, opravdava Ustav Republike Srbije. Danas to ne možemo, jer su pod zaštitom netalentovanog reditelja, deo su predstave, maskirani snagom institucije iza koje se kriju. Paradoksalno, u isto vreme, u vrelo i za penzionere sušno leto, stranka koja je deo republičke koalicije, Partija ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS), ushićeno je putovala Srbijom u kampanji „Svet pripada i nama“. Kako je ovo danas zemlja u kojoj Ustavni sud nije u službi Ustava i građana, valjda tako nažalost ni vodeća partija penzionera ne brani penzionere. Svet im možda pripada, ali Srbija očigledno ne.
Nije ovo prvi put da Ustavni sud izneveri svoje građane. Isto je učinio i odlukom da proglasi neustavnim brojne vojvođanske nadležnosti i tako podrži još jednu predstavu, proces svođenja Vojvodine na tačku i zapetu u političkom i pravnom sistemu Republike Srbije. Ta institucija je ugled zamenila za političku igru, kojom direktno utiče na to da njen autoritet više ne može da se shvati ozbiljno. Ali ni to što je Ustavni sud ustvari politički sud, možda i ne treba da čudi, kada je ovo danas zemlja čiji premijer deo svojih građana naziva „zatucanom većinom“, zaboravljajući da je i sam jednom većinom, stigao do mesta na kojem se danas nalazi, ali i to da je i sam, ne tako davno, bio sasvim zatucan.
Ne smemo doduše zaboraviti ni to da smo ga mi, da li glasajući za njega ili ne glasajući za nekog drugog, ponovo doveli na vlast i pustili ga da se okiti epitetom naprednog. Napredan ili zatucan, on je loš premijer i treba da izgubi perom, olovkom, glasom građana Srbije.
Malo je reći da je licemerno to što Vučićeva medijska svita neprestano danima igra kolo zbog neadekvatnog diplomatskog rečnika premijera Hrvatske, a neće ni reč napisati o neadekvatnom rečniku premijera Srbije prema sopstvenim građanima. Osim što premijer očigledno ne zna da od penzija ne žive samo penzioneri, već i njihova deca i unuci, jer je Srbija danas zemlja takva kakva jeste, čemu je i sam doprineo, premijer je zaboravio svu zatucanost i nakaradnost sopstvene politike, u danima koji su prethodili njegovom unapređivanju, dogovorenom u nečijoj kancelariji.
Međutim, premijer je lako zamenljiv, dok je sa sudijama Ustavnog suda to malo teže, jer na primer, član 15. Zakona o Ustavnom sudu, kaže da se jednim od razloga za razrešenje smatra ulazak sudije u neku političku stranku. Simpatizerstvo se nažalost ne može dokazati, kao ni podilaženje vlastima. U Srbiji je suspendovana činjenica da je Ustavom Srbije određeno da je penzija imovinsko pravo i spada u pojam mirnog uživanja imovine.
U Srbiji je suspendovana i Evropska socijalna povelja, prema kojoj se može govoriti ne samo o imovinskom, već i o ljudskom pravu. Suspendovane su i institucije, a neke su se, poput Ustavnog suda, samosuspendovale. O demokratiji više i nema govora, osim u fasadnom obliku. Suspenduju se pojedinci i grupe nesolidarne sa likom i delom premijera, suspenduje se različito mišljenje. Sve je suspendovano osim Aleksandra Vučića i njegove stranke, ali i to će doći na red. Na suspenzije treba odgovoriti suspenzijom.
(Autonomija)