Vojvodina i njeni Vojvođani. Vojvodina i njen glavi grad, Novi Sad i svi ostali njeni predeli. Vojvodina i njena zastava i njen grb. Vojvodina i njeni Srem, Banat i Bačka. Vojvodina i njen srpski, hrvatski, mađarski, rusinski, rumunski i slovački. Vojvodina i svi ostali jezici koji njom odzvanjaju, glasno, jasno i ponosno. Vojvodina i njene latinica i ćirilica. Vojvodina kuća više od 20 različitih nacionalnih zajednica i etničkih grupa, zajedničkog cilja. Vojvodina svih njenih građana, jednako pravedna, jednako dobra za sve. Vojvodina koja je pružala i pruža dobrodošlicu, koja je bila dovoljno velika da prihvati sve ,i ne pomišljajući da je mnogi među njihovima i njihovima, ovima i onima, uskoro neće ni priznavati. Vojvodina dobrih i manje dobrih ljudi, nikada krajnje loših, uvek ponosnih i buntovnih, a uprkos tome tako često naivnih i izmanipulisanih. Mesto gde žive razboriti, obrazovani, fini i pametni, a u isto vreme nedovoljno prodorni, pomalo nezainteresovani, jer vremena imaju napretek. Misleći pojedinci, potencijalni lideri, često zaboravljeni, nestali u akciji, odgurnuti na margine, ugušeni od strane borbenijih, probojnijih, jezičavijih, nikada boljih, niti dobronamernijih. Vojvodina bogate zemlje, a gladnih usta, osiromašena i pokradena, izmužena i ostavljena. Vojvodina večito razapeta između njihovih i njihovih, ovih i onih, uvek dobro pozicioniranih, nikada dovoljno odgovornih, često nimalo hrabrih. Vojvodina bogate istorije, a nejasne sadašnjosti, još neizvesnije budućnosti. Vojvodina lokomotiva razvoja Srbije, a opet zapostavljena i potcenjena, odbačena i izigrana od strane centra države, lomljena i ponižavana, skoro svakog dana od po nekog novog lica osporavana. Vojvodina poštovana u Evropi, hvaljena i nagrađivana, u najboljim prilikama označavana i mnogo puta pomenuta. Nikada opomenuta… Za razliku od nekih drugih. Vojvodina šarena, različita, nikada jednolična, a uvek jasno opredeljena, međutim, u isto vreme, sputavana i kočena. Vojvodina na karti zelena, pogledom ravna, dušom mirna. Vojvodina i onih koji je osećaju i onih koji je ne osećaju. Vojvodina i onih koji je vole i onih koji je ne vole. To je Vojvodina, jer ona je uvek opraštala. Vojvodina milosrdna i dobronamerna, često slepa za one koji je gađaju, za one koji pale njenu zastavu, za plakate koji je gase. Vojvodina često gluva za uvrede koje joj upućuju i često nema za poniženja koja joj se sada gotovo svakodnevno serviraju. Vojvodina multijezična, sa toliko lepih reči, priča, ideja koje može da ponudi, ali Vojvodina skoro ućutkana i sprečena da progovori. Da progovori o svojim problemima, o uvredama koje trpi, u isto vreme o svim svojim mogućnostima i potencijalima koje ne može da ostvari, jer je sabotirana i najviše pokradena tokom najmračnijih dana ovih prostora. Vojvodina iza koje malobrojni ostaju kada je najteže. Vojvodina na čiji se pomen oni koji hoće da je zgaze – ježe i kostreše. Zato što je bolja. Bolja od njih. Vojvodina Autonomija, Vojvodina Republika, Vojvodina Srbija, Vojvodina Evropa, a na kraju dana, uvek ostane samo Vojvodina.

(Autonomija)