Ima mnogo toga zastrašujućeg u odnosu vlasti i onih koji je podržavaju – prema nezadovoljstvu ljudi koji već dve nedelje šetaju ulicama gradova širom Srbije u znak neprihvatanja katastrofalno stanja u državi i društvu. Uvrede na račun mahom dvadesetogodišnjaka, studenata,  pa i mlađih, koje ispisuju protivnici protesta na društvenim mrežama, govore o dubini razdora koju je ova vlast uspešno izazvala, paradoksalno, istovremeno optužujući nekadašnju vladajuću strukturu na čelu sa Demokratskom strankom – za stvaranje „dve Srbije“. Razdor u Srbiji nije mnogo manji nego onaj u Turskoj, koju je Erdogan “pocepao” na dva dela.

Klošari. Bednici. Narkomani. Plaćenici. Pederi. Stoka. Ološ. Ovo je samo jedan deo podugačkog i nažalost vrlo ružnog i siromašnog rečnika kojim se mnogi protivnici protesta koriste kako bi još malo ponizili već ponižene i nezadovoljne u državi koja fukcioniše kao servis privilegovanih. Verovatno među njima ima i onih koji bi na prvi znak predsednika stranke i verovatno budućeg predsednika države izjurili na iste te ulice da pokažu svojim komšijama i sugrađanima kako je ovde ipak više onih kojima ide super u životu.

Ovoj vlasti se jedno mora priznati, a to je veliki uspeh na polju pretvaranja tuđih slabosti, u ovom slučaju prethodne vlasti, u svoje prednosti i to do postizanja maksimalnih mogućih rezultata, te efikasnost manipulacije i pasivne agresije nad svim građanima, uključujući i njihove glasače. Tako je i ta teza o „dve Srbije“, omča oko vrata vlasti Demokratske stranke, ustvari pokazala svoje prave oštrice tek sa vlašću SNS-a i naročito sada u danima protesta, kada su vladajući svojim nastupima podstakli svoje glasače na gnusne uvrede na račun često i jedva punoletnih, pa i maloletnih građana Srbije.

Srbija privilegovanih danas je spremna da, do nasilja, brani svoju tezu o fenomenalnom životu pod vlašću SNS-a a, s druge strane, Srbija poniženih sve to posmatra i shvata, ne samo razmere svoje trenutne nemogućnosti da u odsustvu jednakih pravila za sve poništi takvu iluziju, već i dugoročne posledice koje će jednako osećati i oni koji su danas na ulicama i oni koji na njih pljuju sa tastatura ili iz autobusa.

Dve Srbije su danas, ako postoje, obe nesrećne. Jednoj nije ni teško, a nije joj ni žao da zbog trenutnih i lako gubljivih privilegija, mladost iz svog komšiluka naziva gubitničkom, narkomanskom i ološkom i tako sebe svede na ulogu šegrta u procesu rasterivanja omladine iz zemlje. Srbija je već na neslavnom drugom mestu svetske mape po odlivu mozgova, a među rasteranima verovatno će se naći i neka postojeća ili buduća deca ovih šegrta. Drugoj Srbiji je jako teško da opstaje u ovakvim uslovima i jedino na šta može da računa jeste sopstveni rad na izazivanju promena i „dozivanju u pamet“, a to ume da potraje. Obema je zajedničko da ih je, takve kakve su, proizvela današnja vlast i tu (ne)istinu o „dve Srbije“ pretvorila u najmoćniju među svojim oštricama.

Uopšte nema sumnje da je ova vlast spremna da, brzopotezno, stotine hiljada privilegovanih i onih koji su glasali za njih – uvede u autobuse i dovede na ulice kako bi demonstrirala silu i nadmoć. Ali, koja bi bila upotrebna vrednost takvog čina, osim što bi predstavljao nastavak kampanje i eventualni uvod u vanredne parlamentarne izbore, kao i dalje oštrenje nerazumevanja između privilegovanih i neprivilegovanih? Ako bi se tako nešto desilo, bila bi to još jedna potvrda neodgovornosti vlasti prema državi i građanima. Ima nešto što je veće od politike i neslaganja. Ne ide se i ne ustaje protiv mladosti. Mladost se ne rasteruje, jer ko će sutra da odrasta, živi, prenosi znanje, radi, leči, u takvoj Srbiji?

Gnusne uvrede na račun nezadovoljnih studenata, ali i još mlađih ili starijih građana koji su im se pridružili, nisu nastale kao spontana reakcija privilegovanih u režimu SNS-a, već su takođe proizvod odnosa vlasti prema njima. Premijer, biranim rečnikom, neistomišljenike naziva „malim đokicama“, a dobro zna da to nije tek prizemna direktna uvreda demonstrantima ili političkim protivnicima, već prikaz poželjnog odnosa Srbije u autobusu prema Srbiji na ulicama.

Pa makar ova druga u proseku imala i jedva 22 godine, a svako ko je na protestima bio, mogao je u to da se uveri.

(Autonomija, foto: Beta/ Dragan Gojić)