Prvom potpredsedniku Vlade Srbije Aleksandru Vučiću posao vezan za rekonstrukciju Vlade trebalo bi da je barem malo olakšan sada nakon najnovijeg ispada ministra građevine i urbanizma Velimira Ilića, koji je izjavio sledeće: „Vlada nema vlast nad dva miliona Srba u Beogradu i dva miliona Srba u Vojvodini“. Gospodine Vučiću, čeka se Vaša reakcija.

Ministar Ilić je u pisanoj izjavi dostavljenoj Tanjugu rekao: „Mislio sam na dva miliona građana Srbije koji žive u Vojvodini i to je svima jasno. Nisam apostrofirao ničiji nacionalni identitet niti imao nameru da bilo koga uvredim. Ako se neko od građana Srbije ovom izjavom osetio uvređenim, ovim putem im se izvinjavam“. Nakon što se ministar Ilić izvinio, ostaje nam da se pitamo u kom je to trenutku shvatio da u Vojvodini ne žive samo Srbi, odnosno da li mu je to postalo jasno tek nakon što su mu upućene brojne kritike i osude sa vojvođanskih adresa?

Ministar Ilić, nakon nekoliko ministarskih mandata morao bi makar da zna to da javna reč, pa još izgovorena od strane visokog državnog funkcionera, ima veliku težinu. Niti se sme igrati rečima, niti se igra ministarskim foteljama, a još manje se igra Vojvodinom i njenim građanima. Ukoliko ne znate strukturu stanovništva u sopstvenoj državi, onda nemate pravo ni da odlučujete o njenoj sudbini. S druge strane, ako ne umete da se izrazite, onda i ne trebate javno da nastupate, već ostavite javnu delatnost kakva je politika onima koji to znaju da rade.

Naravno, lako se uočava razlika između toga kako zvuče izjave Ministra Ilića izrečene u svom punom sjaju u trenucima kada nema kontrolu i kako zvuči, na primer, ovo izvinjenje napisano verovatno uz kontrolu saradnika. Lepo je izviniti se, ali gospodin Ilić morao bi da se priseti još nekoliko izjava kojima je svojevremeno direktno uvredio Vojvođane.

Pre nekoliko godina za Vojvođane je ministar Ilić rekao da „ne znaju da zarade“ i da su „trutovi koji samo uzimaju pare“. Dakle, ovo nije prvi put i ne može proći tek tako, te se nadam da će gospodin Vučić naći vremena da reši slučaj ministra Ilića u najskorijem periodu, prirodno – njegovom smenom.

Ono što je međutim još važnije jeste to da Vojvođani pamte. Nadam se da Vojvođani ovo neće zaboraviti i staviti u zapećak naredni put kada budu glasali za one kojima je gospodin Ilić koalicioni partner. Zlatno je pravilo: ko ćuti, taj opravdava. Zbog toga bi za partnere ministra Ilića, a pre svega mislim na SNS, bilo dobro da se javno oglase i kažu šta misle o ovom ispadu. Ukoliko smatraju da je on nevažan i minoran, onda ne znam sa kakvom to idejom planiraju da izađu na naredne pokrajinske izbore i kako planiraju da se obrate Vojvođanima. Ne može se večno svako, kad god mu je volja, očešati o Vojvodinu i posprdno se odnositi kako prema njenim građanima, tako i prema njenoj težnji da ostvari svoja prava kao autonomna pokrajina.

Potrebno je izvinjenje, ali ne zbog jedne uvrede već zbog istorije ponižavanja Vojvodine, istorije uvreda, i to ne samo ministra Ilića. I ne samo izvinjenje.

(Autonomija)