Zašto se čudimo što je štampa puna naslova iz rubrike „crna hronika“? Činjenica je da sve češće možemo da čitamo o novim bizarnim tragedijama, ubistvima, porodičnom nasilju… Ali zašto je to tako? Pogledajte najaktuelnije dešavanje sa fudbalskog terena – da li je demonstracija sile sada nažalost zvanično legalna i pred kamerama?

Juče sam sasvim slučajno, prateći vesti, video situaciju u kojoj vođa navijačke grupe kluba Partizan govori na konferenciji za novinare. Moja prva impresija je bila vezana za šok da sada novinare stvarno zanima šta navijači imaju da kažu na temu igre nekog fudbalera ili kompletnog tima. Zar to samo po sebi nije apsurdno? Ti momci nisu trenirali i svoj život posvetili fudbalskoj igri kao fudbaleri čijom su igrom sada nezadovoljni, niti su stručnjaci, a nisam siguran ni da plaćaju te fudbalere da daju sve od sebe na terenu… Zbog čega je onda njihovo mišljenje relevantno za novinare? To je kao kada bi organizovali konferenciju za novinare na kojoj pitamo bravare šta misle o uspehu matematičara na međunarodnom takmičenju. Bez uvreda na račun bravara naravno, samo pokušavam da razumem ovaj apsurd, ali mi nikako ne ide. Međutim, desilo se nešto još gore na ovoj konferenciji, a što je izazvalo gorak osećaj kod mene, a verujem i svakog drugog razumnog građanina. Naime, atmosfera na ovoj konferenciji bila je takva da ste sve vreme imali utisak da lider navijačke grupe samouvereno odgovara na novinarska pitanja, dok fudbaler pored njega sedi i deluje uplašeno i ne sasvim svesno situacije u kojoj se nalazi. Pošto nisam neko ko prati fudbal, privrženiji sam individualnim sportovima, nisam znao da je prethodno došlo do incidenta i kada sam shvatio šta se zapravo dogodilo, stvarno sam se osećao jako loše i bilo mi je žao da vidim tog momka, fudbalera, kako sedi pred kamerama i novinarima koji su, kako mi se činilo, bili željni da čuju šta misli i kako se povodom svega oseća navijač?!

Za one koji nisu upućeni, došlo je do incidenta nakon utakmice u kojoj FK Partizan nije uspeo da se izbori za učešće u Ligi šampiona. Nezadovoljni navijač sišao je sa tribina, nesmetano došetao do fudbalera i na kraju mu zatražio da skine kapitensku traku, očigledno nezadovoljan načinom na koji je fudbaler igrao. Tokom konferencije za novinare moglo se čuti da je fudbaler navodno dobrovoljno dao kapitensku traku, ali meni njegov izraz lica i ponašanje nimalo nisu odavali takav utisak, naprotiv. Nije prvi put da se desi ovakav incident, saznao sam. Sličan incident dogodio se u martu prošle godine kada je jedan od navijača istog kluba sišao sa tribina i UDARIO igrača kluba?! Prva stvar koja meni nikako nije jasna jeste kako navijači mogu tako slobodno da došetaju do dela gde se nalaze fudbaleri. Nisam posetilac fudbalskih utakmica pa ne znam, ali mi stvarno nije jasno ko dozvoljava tako direktan kontakt razjarene mase i fudbalera? Klubovi? Fudbaleri? Policija? Svima je to sasvim normalno? Naljutio se malo navijač, šta ima veze…?! Ovo je stvarno loša situacija i šalje strašnu poruku, a sve to sada smo imali prilike da gledamo uživo, pred kamerama. Umesto što su se novinari potrudili da pronađu razloge zbog kojih je nezadovoljni navijač dopustio sebi ovako nešto, trebalo bi da pokušaju da svojim istraživanjima i aktivnostima utiču na to da ti momci, fudbaleri, mogu slobodno da izađu na teren i igraju igru koju su trenirali celog svog života, a ne da strepe da li će ih huligan sa tribina kazniti jer, eto, nije srećan zbog ishoda utakmice.

Da li ste čuli da je neko iz vrha vlasti našao za shodno da reaguje, kaže nešto nakon ovog incidenta? Ne, još uvek ne. Znamo da je ovo posao za policiju, ali obaveza svakog građanina je da odreaguje i ustane protiv demonstracije sile. Obaveza političke elite bila je da se oglasi i osudi ovakav incident, prevashodno zbog samog čina, ali i zbog toga što svi znamo koliko dece prati fudbal, koji je još uvek najpopularniji sport na ovim prostorima. Treba li deca koja treniraju ovaj sport da, osim što uče kako da šutaju loptu, i da se psihički spremaju na to da će jednog dana biti pod lupom nezadovoljne mase koja će kada poželi moći da ostvari direktan kontakt sa njima i usput ih i udari?! Čekamo reakciju države. Čekamo reakciju policije, ministarstva za sport i omladinu, gospode Dačića i Vučića… Reagujmo i mi, nemojmo se praviti kao da je ovo još jedna u nizu stvari koju ne možemo promeniti. Demonstraciji sile se mora stati na put sada i zauvek. Uvek govorimo o aspektu zaštite pravih ljubitelja fudbala na tribinama, ali očigledno je da neko mora da zaštiti i momke na terenu. Siguran sam da je mnogo više onih koji bi sport da vrate u okvire igre i zabave od onih koji ga vide i kao prostor za izbacivanje sopstvenih frustracija.

(Autonomija)