Dok veliki deo stanovništva i danas širom zatvorenih očiju ne reaguje na bujanje zla, malobrojni su još pre više od decenije upozoravali da je fašističko seme preživelo onog dana kada su preživele i najcrnje političke organizacije poput SRS i SPS. Da su nakon petooktobarskih promena one zabranjene, a njihovim najvišim funkcionerima zauvek zatvorena vrata za bavljenje politikom, danas ne bi bilo ni Vučića, ni Nikolića, ni Dačića na vlasti, ali verovatno ni duboko obolelog društva, čiji će dobar deo naredne mesece provesti u ubeđenju da je naprednjačka Srbija neminovnost, da su (i) ovi izbori samo formalnost, a da je svaka uteha ionako na dohvat ruke, pardon daljinskog upravljača, jer počela je nova Farma.
Kako novine pišu, ova Farma ne samo da će svojom uobičajenom skarednošću redovno krasti gledanost i prostor plaćenim terminima političkih partija u izbornoj kampanji, već će svojim trajanjem nadživeti i izborni dan i proglašenje rezultata, pa verovatno i formiranje novih vlada širom zemlje i biti emitovana sve do leta. Taman dok se razna prasad, ovce i kokoš, koji su nažalost davno shvatili da je ona televizijska Farma ništa spram nagrade koja se da osvojiti za malo valjanja u balezi koju im je velikodušno poklonio premijer Vučić, ne ustoliči i otpočne svoje nove mandate. Drugim rečima, gazda imanja zvanog Srbija, narodno poznatiji kao AV, nije dva puta morao da razmisli pre nego što je odlučio da je ova jeftina televizijska zabava najjednostavniji način da se osigura da oni koji mnogo ne misle, ili su nekad baš mnogo mislili pa im je sada, avaj, dosta svega, ostanu kod kuće tog 24. aprila, plus-minus koji dan. Naravno, sve su to kukavice kojima je izgovor za političku neopredeljenost ona čuvena „svi su isti“, pa je vreme da se i njima jednom kaže istina: „Svi ste vi idioti!“ I po starogrčkom i po današnjem. To „svi su isti“ služi jedino tome da farmersko imanje Srbija bude dobro kontrolisano i to dok njegovi stanovnici zgroženo i ne trepćući gledaju u svoju verziju upakovanu u televizijski format. A sve to da bi prasad, ovce i kokoš iz sitkoma „Svi premijerovi ljudi“ nesmetano i beskrupulozno gazila sve pred sobom, od političkih protivnika, pojedinaca, do dostojanstva onih koji će gledati Farmu i pre i tokom i nakon izbora.
Jedna od jedinki iz te premijerove grupe, odavno poznata javnosti, to vreme obilato će koristiti za bljutave, ali i opasne, pokušaje diskreditacije onih koji spletom različitih prirodnih i društvenih okolnosti ne pripadaju tom Vučićevom imanju Srbija, ali mašu s ograde pokušavajući da skrenu pažnju ovima koji širom zatvorenih očiju na imanju i dalje stanuju, da otvore oči, da ugase Pink, da bace Infomer, da prestanu da budu idioti. Dragan J. Vučićević, prva visibaba Vučićeve privatne države, ili privatnog imanja, i ovog proleća bavi se istim sramnim poslom. Učiniće sve da bude prava prva visibaba, da laganjem, spletkama i uvredama na račun neistomišljenika, prvi najavi navodno nespornu prolećnu pobedu premijera, njegovih ljudi i sistema koji neguju, a pred kojim su svi neistomišljenici već izgubili i pre početka trke. Vučićević, u svom maniru fašiste, sada pokušava da jednog od onih koji ne stanuju na Vučićevom imanju, Dinka Gruhonjića, prokaže kao jednog od aktuelnijih narodnih neprijatelja, pritom nazivajući ga „Sabahudinom“, valjda zato što fašista Vučićević veruje da će tako uspeti da zagolica maštu obolele raje s Vučićevog imanja, koja u pauzi Farme i onih opskurnih „minut-dva“, još uvek masturbira nad raznolikim teorijama zavere, u kojima su akteri po pravilu neki Sabahudin ili Hrvoje. Ni Pink, naravno, ne ostaje dužan i učestvuje u sramnim napadima na predsednika NDNV-a. Jer, treba se gazdi imanja Srbija zahvaliti za to što izbori dolaze i što je premijeru, kao nikad u novijoj srpskoj istoriji, stalo da ovog proleća, televizijska Farma bude duga i gledana, jer to znači novi profit, nove televizijske pobede, nove rejtinge koji skaču i „preko krova“.
Ne bi bilo istinito reći da je to seme fašizma posađeno tek na Vučićevom imanju, iz kog su potom iznikli razni Vučićevići. Ne, radi se o tome da ne bi bilo ni Vučićevića, ni Vučića, a ni njegovog imanja, da se na vreme slušao savet malo mudrijih od većine i da su političke organizacije kojima su pripadali oni i njima slični zabranjene posle petooktobarskih promena. Bilo bi ih, ali ne u vlasti i ne u skupštinama, ne u medijima i ne na naslovnim stranama, već u njihovim privatnim mikrookruženjima u kojima ne bismo marili ni mi za njih, ni oni za nas. Sada, bilo da smo još uvek na imanju, ili vičemo sa ograde, ostaje nam zadatak da ih pobedimo. Smrt fašizmu!
(Autonomija)