Apsurdno stanje u koje je dovedena, ne samo država kao takva, već ceo sistem upravljanja, pa i gola svakodnevna politika na svim nivoima vlasti, čine da do pre par godina razumnom čoveku i najnezamislivija rešenja danas postaju vrlo realna i čak sasvim izvesna.

S obzirom na mutnu, nejasnu, a istovremeno očigledno važnu ulogu koja je u Srbiji pripala bratu premijera, građaninu Andreju Vučiću, da li nekome deluje neverovatan scenario po kojem su u nekoj relativno bliskoj budućnosti braća Vučići predsednik i premijer ove zemlje? Ne deluje da tu ima bilo čega nezamislivog.

Premijer je svom bratu već dao dovoljno prostora i ovlašćenja, kako bi se to reklo u Srbiji – „na terenu“ i kako se ovaj pokazuje efikasnim za regrutaciju, manipulaciju i izborne pobede delujući upravljački (naravno, a kako bi drugačije?) iz raznih štabova i naprednjačih postrojenja po Srbiji, vrlo je moguće da bude onako bratski nagrađen da više ne mora da se bavi prljavijim delom posla i lepo se preseli pravo u predsedničku ili premijersku fotelju ili makar neku odmah do njih. I to bez ikakvih problema usred radnog vremena pred svim novinarima, jer takvi potezi odavno više nisu „nepopularni u narodu“ – premijer je učinio uslugu neformalnoj politici i stvari podesio tako da ona bude jedini pravi pobednik u Srbiji danas.

Da, građani su nažalost velikim delom, pristajanjem na svakojake poteze vlasti i izostankom reakcije, čak saučesništvom u raznim nakaradama, svesno ili ne – rekli da može sve, pa tako i neko kao što je Andrej Vučić može bez bilo kakvih problema da postane i zvaničnik ove države, pošto prvi saradnik i saučesnik odavno već jeste. Nedostaje mu samo fotelja i da se to ozvaniči pred vladinim novinarima na jednoj od čuvenih konferencija (novinarima koje nikad nećete videti na tim konferencijama jer su razume se – iza kamere, ali postavljaju fantastična pitanja po meri Vučića) i da dobijemo još jednog AV zbog čijih se “obraćanja naciji” prekidaju redovni televizijski programi i remete šeme.

Građani u velikom broju odavno – baš onako kako vlast to želi – pevaju istu pesmu “ma svi su isti”, “šta ćeš takvo je vreme došlo”, “tako je to danas”, a do tada – jedan Šešelj sedi u Skupštini Srbije, Vlada je zaposlila jednog Mišu Vacića (i valjda ga smenila), Univerzitet u Beogradu je ćutanjem stao iza doktorata Siniše Malog, a pošto je “etička komisija Fakulteta organizacionaih nauka” u čijem sastavu su bili i referent studentske službe kao i jedan student, utvrdila da doktorat nije sporan. O ovoj poslednjoj “oceni eksperata” obavljenoj od strane službenika i studenta precizan komentar za “Danas” nedavno je napisao akademik Dušan Teodorović, ali ko mari – to ostade samo u jednim novinama, dok su svi mediji preneli vest da je Siniša Mali budući dr, a on nas je potom s Pinka pozdravio plešući uz Cecine “Didule”.

Uzgred budi rečeno, u istoj emisiji, Mali je nazvan “jednim od najboljih gradonačelnika Beograda”. Opet, naravno, ekspertski! Izgleda da u Srbiji zaista važi ona da nije bitno šta se kaže već ko kaže (dodajmo i gde se kaže) – danas najidealnije neko iz kruga premijerove familije, prijatelja, podanika i da bude na Pinku, da svi vide i čuju, a da u pozadini blješti, da ugođaj bude potpun. Pošto su i građani i institucije u većinskom broju stali iza raznih premijerovih apsurda, ostaje baš još samo da dobijemo jednu pravu dinastiju na čelu države, ali ne Krkobabiće – nisu dovoljno krupne ribe, već baš da se taj bratsko-kumovski manir u srpskoj politici i zvanično okruni i ustoliči na najvišem mogućem nivou i da braća Vučići vode zemlju potpomognuti kumovima, rođacima, ženama, snajkama…

Na lokalu je tako odavno, a pošto premijer želi da od Srbije napravi “stabilnu zemlju”, čini se da je ovo jedina vrsta stabilnosti na koju od njega možemo da računamo – stabilna rođačko-kumovska država.

(Autonomija)