U danima kada se hiljade muče sa vremenskom nepogodom, teško je pronaći adekvatan način da kažete sve što mislite o pojedincima koji na muci tih istih ljudi uvek nekako profitiraju, a da ih ponovo ne progurate u prvi plan, što apsolutno ne zaslužuju. Uz rizik da, time što u danima kada se hiljade muče sa ličnim, porodičnim, nesrećama usled nepogode, budem jednako loš čovek, reći ću po koju o lošima što su stigli sa strane da hodaju po njihovim suzama. I ne samo u vreme poplave.

Ako skoro niste videli Velimira Velju Ilića, to je zato što je ministar, a znamo da u ovoj (i ne samo ovoj) Vladi Srbije, mnogi ministri služe samo da popune mesto. Jedan od onih sa podužim stažom u poslaničkoj i ministarskoj klupi, još uvek paradira kroz politiku sa učinkom koji neće biti vredan ni reda u njegovoj neispisanoj vežbanci iz osnovne škole, da ne govorimo o nečemu većem. U svojoj dugoj, a za državu i građane besmislenoj i beskorisnoj političkoj biografiji, ministar bez portfelja, ministar za vanredne situacije, ministar za građevinu i urbanizam, za kapitalne investicije, za infrastrukturu i verovatno još nešto, optužio je boga za poplave. Pretpostavljam, inspirisan svojim bratom po gluposti, i po materi Rusiji, Amfilohijem Radovićem, koji je 2014. glavnoosumnjičenom za poplavljenu Srbiju proglasio pobednicu Evrovizije, Končitu. Nikada ta rusofilska linija na srpskoj političkoj sceni i nije razočaravala u svojoj šizofrenosti, ali nevolja je što tako šizofrena još uvek barata državnim poslovima. Oko toga je li bog ili je Končita, verovatno se ovaj političko-mantijaški duo neće dogovoriti, ali neka bude da smo barem mi opomenuti što ove dve greške nešto znače u ovoj zemlji, fantastičnom foto-šop igrarijom sa četiri jahača apokalipse, koji s valjevskog neba preteći najavljuju dolazak, a koja ovih dana kruži među surferima na internetu. Da bude sasvim jasno, ministar za vanredne situacije nam je i sam oduvek bio vanredna ličnost, pa ne znam kako tako vanredan u svojoj misli i pojavi može da se snalazi u vanrednim situacijama. Još kada mi je, gostujući u emisiji 2010. kao iz topa ispalio da mu „ne pada na pamet“ da se izvini za fizički nasrtaj na novinara, video sam da stvarno imamo posla sa ozbiljnim, vanrednim, čovekom. Tako i bi. Pošto boga sasvim oslobađam odgovornosti, pozivam nas da se pomolimo istom za nas same, kad nam je vanredni gospodin Ilić, koji je takođe, setimo se, i magistar postao takođe pod vrlo vanrednim, da ne kažem misterioznim okolnostima, još uvek ministar… Što je još uvek „nešto“ u političkom životu Srbije.

Još jedna politička nepogoda koja opstaje glasovima građana Srbije (možda ti jahači apokalipse i nisu foto-šop), progovorila je i naravno, nije razočarala naviknute na nju. Dragan Marković Palma je još jednom uvredio sve žene, poručivši da će svakoj koja se uda da nađe posao. „To je još jedna stimulacija i doprinos lokalne samouprave u borbi protiv bele kuga, koja se u Jagodini sprovodi poslednjih deset godina“, reče Palma i ostade – Palma. Dakle, u Palminoj popularnoj Jagodini, sada se udaje zbog posla, a ne, kako su nas učili, iz nekog plemenitijeg razloga. A, ustvari, udaje se zbog bele kuge, za čijeg se najvećeg ljutog protivnika Palma samoproglasio još davnih dana. Što se neudatih tiče, ili neudatih koje neće da se udaju ove godine, verovatno im je najbolje da što pre pakuju kofere i svoju biografiju distribuiraju u nekom drugom gradu, gde ne važi diskriminacija po osnovu bračnog stanja. Palma se, takođe, dobro udao za svoje radno mesto, obezbedivši sebi poziciju broj dva na izbornoj listi SPS-Jedinstvena Srbija. Udaju se dobro Palme, Velje, na svakih par godina. Verovatno će još koji put. A, svi građani svaki put rođaci, kumovi, svatovi. Samo što ovi mladenci dobro naplate udaju od svojih svatova.

Setih se sada jednog od najboljih saveta koje sam dobio, kada mi je profesor, nakon što sam mu saopštio da sam se predomislio u vezi sa mentorom za master rad, ali i u vezi sa temom, rekao: „Dobro. Ali treba da naučiš da živiš sa posledicama svojih odluka.“

Pa tako valjda i Srbija.

(Autonomija)