Mi, dolepotpisane profesorke i profesori, naučnice i naučnici zaposleni u Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu, vođeni društvenom angažovanošću kao centralnom temom našeg rada, pružamo podršku protestima koji se odvijaju u sve većem broju gradova u Srbiji, priključujući se na taj način ostalim inicijativama koje dolaze iz akademske zajednice. Ovi protesti su jasan znak da dostojanstven život, nesvodiv na puko preživljavanje, postaje združeni zahtev ljudi koji zajedno hodaju. Kada postane opasno govoriti javno i kada izostaju oni koji naše glasove mogu politički da zastupaju, hodanje postaje najrečitiji oblik kritike.

Naša podrška mirnim građanskim protestima proizlazi kako iz naših demokratskih ubeđenja, tako i iz razumevanja osnovnih principa funkcionalne demokratije, koja je moguća samo ako sve građanke i građani ravnopravno učestvuju u formulaciji i donošenju političkih odluka koje se na njih odnose.

U sadašnjem društvu u Srbiji sve su izraženije pogubne tendencije:

• Demokratske institucije su u potpunosti „otete“ i kao takve ne rade u javnom interesu. Građani i građanke se u mnoštvu svakodnevnih životnih situacija ne mogu osloniti na rad institucija, što među njima stvara nepoverenje kako u političke ustanove, tako i u samu demokratiju.
• U situaciji u kojoj se neprestano krše ustavne ingerencije i dovodi u pitanje osnovna podela vlasti, građani se podstiču da veruju da je partokratija ispravan model vladanja, i da je autoritarni model vlasti jedini „efikasni“ mehanizam za rešavanje društvenih problema.
• Javne politike nisu formulisane u skladu sa osnovnim demokratskim principom koji zahteva uključivanje građana na svim nivoima odlučivanja, niti uključuju stavove stručne javnosti, što je zajedno rezultiralo progresivnim urušavanjem zdravstvenog, obrazovnog, pravosudnog, i ostalih sistema od javnog značaja.

• Paralelno s ogromnim osiromašenjem građana, javni resursi i prirodna dobra se nekontrolisano otuđuju od njih. Imovina građana koji su na ivici egzistencije, nemilice se oduzima, a javna preduzeća predstavljaju partijsku nagradu za udomljavanje nedovoljno kvalifikovanih partijskih kadrova.
• Srbija se pretvara u zemlju jeftine radne snage koja se prodaje na međunarodnom tržištu, u zemlju robovskog rada i preživljavanja, koja je u vrhu liste evropskih zemalja po nejednakosti i eksploataciji ljudi.
• Javno ponižavanje, demonstriranje da zakon ne važi za sve podjednako, stalno prokazivanje „neprijatelja“ i sasvim neskriveno gušenje rasprave, stavlja do znanja da je svaki oblik drugačijeg mišljenja, kritike i alternativnog delovanja, nepoželjan, a potencijalno i opasan. Srbija danas je nebezbedna zemlja u kojoj vlada strah i arbitrarna viktimizacija ljudi.
• U Srbiji se najavljuje pooštravanje kaznenih mera, u vreme kada u savremenoj nauci preovlađuje stav da oštrina kazni nije presudna za prevenciju krivičnih dela. U državnoj upravi i pravosuđu se masovno krši načelo ravnopravnosti i elementarna prava građana nestručnim i diskriminatorskim postupanjem. Srbija je pre svega zbog nestručnog i sporog rada pravosuđa jedna od zemalja sa najviše predmeta pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu.
• Javne politike ne uvažavaju stavove stručne ni naučne javnosti niti se osvrću na najnovije rezultate istraživanja, što je rezultiralo progresivnim urušavanjem zdravstvenog, obrazovnog, pravosudnog, i ostalih sistema od javnog značaja.
• Neprestano stvaranje tenzija i insinuiranje mogućih nasilnih konflikata stvara atmosferu straha od drugoga, što se obilato eksploatiše za maskiranje ključnih društvenih problema. Ljudi se dele na patriote i izdajnike, raspiruje se netrpeljivost između različitih grupa građana i stalno se potencira konflikt sa drugim nacijama.
• Usled rasprostranjenosti osećanja političke isključenosti, pretnje konfliktima i preovlađujućeg lošeg životnog standarda, u društvu vlada atmosfera nepoverenja, razočaranja i nemoći, pa je Srbija stigla u vrh liste po iseljavanju (i to ne samo visoko obrazovanih) građana kojima je dosta preživljavanja.

Hodanje postaje moćan, a možda i jedini način da se kaže da se građani pitaju, da imaju šta da kažu, a da se to ne može čuti u javnim glasilima. Stoga, podržavamo ovaj autentični glas koji se čuje širom Srbije kao svojevrstan proces političkog osvešćivanja koje može iznedriti društvo slobodnih, odgovornih i ravnopravnih ljudi.

U Beogradu, 29.01.2019

Milivoj Bešlin, naučni saradnik

Petar Bojanić, naučni savetnik

Aleksandra Bulatović, naučna saradnica

Jelena Ćeriman, istraživačica saradnica

Miloš Ćipranić, istraživač pripravnik

Igor Cvejić, naučni saradnik

Vladimir Cvetković, naučni saradnik

Balša Delibašić, istraživač pripravnik

Jelena Đurić, naučni saradnik

Aleksandar Fatić, naučni savetnik

Irena Fiket, naučna saradnica

Marjan Ivković, naučni saradnik

Rastko Jovanov, naučni saradnik

Marko Konjović, istraživač pripravnik

Predrag Krstić, naučni saradnik

Aleksandra Lazić, istraživačica pripravnica

Mark Lošonc, istraživač saradnik

Predrag Milidrag, viši naučni saradnik

Mrđan Mlađan, istraživač saradnik

Olga Nikolić, istraživačica pripravnica

Sara Nikolić, istraživačica pripravnica

Aleksandar Pavlović, naučni saradnik

Srđan Prodanović, naučni saradnik

Gazela Pudar Draško, naučna saradnica

Željko Radinković, naučni saradnik

Bojana Radovanović, istraživačica saradnica

Michal Sladeček, naučni saradnik

Đurđa Trajković, naučna saradnica

Milan Urošević, istraživač pripravnik

Jelena Vasiljević, naučna saradnica

Marija Velinov, istraživač pripravnik

Adriana Zaharijević, naučna saradnica