Novi sporazum potpisan na Samitu Berlinskog procesa predviđa bolju regionalnu saradnju i veću mobilnost studenata na Zapadnom Balkanu, ali građani albanske nacionalnosti u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa i dalje imaju stare probleme.

Čekaju priznanje diploma stečenih na Kosovu, uprkos prethodnim dogovorima, uključujući onaj iz 2022. godine koji se odnosio na međusobno priznavanje univerzitetskih diploma.

To predstavlja prepreku ka zapošljavanju u Srbiji, zbog čega mladi često napuštaju zemlju.

„Izgubila sam svaku nadu da ću uspeti u Srbiji da ozvaničim diplomu fakulteta u Prištini i da ću se s njom zaposliti u Preševu ili Bujanovcu. Definitivno sam odlučila – odlazim kod brata u Švajcarsku gde ću, dok tražim posao, čuvati njegovu decu“, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) tridesetogodišnja devojka, razočarana i ljuta na sve političare u Srbiji, na Kosovu i u Evropi koji su, kako kaže, „podjednako krivi“ za probleme nepriznavanja diploma.

Ona je zahtevala anonimnost „da ne bi stvarala dodatne probleme sebi i porodici“.

Premijeri šest država Zapadnog Balkana su na samitu Berlinskog procesa 14. oktobra potpisali Sporazum o pristupu visokom obrazovanju i prijemu na studije na Zapadnom Balkanu. To je novi sporazum čiji je cilj da se poveća mobilnost studenata i da im se obezbedi pravo studiranja na akreditovanim visokoškolskim ustanovama u regionu.

U opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa građani Srbije albanske nacionalnosti još čekaju da Srbija počne da priznaje diplome stečene na fakultetima na Kosovu, što je trebalo da se reši još posle samita u Berlinu 2022.

Tada je, između ostalih, potpisan i sporazum o međusobnom priznavanju univerzitetskih diploma, koji prosvetne vlasti u Srbiji ne primenjuju kada su u pitanju diplome stečene na Univerzitetima na Kosovu. Za Srbiju je sporna odrednica na diplomama „Republika Kosovo“.

Niko od sagovornika RSE nije mogao da saopšti čak ni okvirne podatke o broju mladih ljudi sa juga Srbije koji čekaju da njihove diplome stečene na akreditovanim visoko obrazovnim institucijama na Kosovu budu nostrifikovane u Srbiji, ali su njihove procene da ovaj problem pogađa i do nekoliko stotina ljudi.

Od 2008. godine do danas različite albanske političke partije i grupacije, organizacije iz nevladinog sektora i Nacionalni savet Albanaca su povremeno pokretale različite inicijative i akcije za ukidanje odluke o nepriznavanju diploma sa Kosova, ali nijedna od njih nije promenila stav zvaničnog Beograda.

Jedan takav protest u organizaciji Nacionalnog Saveta Albanaca, održan je 12. avgusta 2024. godine u Bujanovcu, na kome je problem nepriznatih diploma apostrofiran kao jedan od oblika diskriminacije Albanaca na jugu Srbije.

Administrativne barijere

U anketi Centra za istraživanje i monitoring (CZIM) iz Preševa sprovedenoj u septembru u Preševu, Bujanovcu i Medveđi o ličnom doživljaju diskriminacije, ispitanici starosti do 30 godina su najčešće navodili upravo ovaj problem – nepriznavanje diploma izdatih u obrazovnim institucijama Kosova.

Kujtim Sadriu, direktor tog centra kaže za Radio Slobodna Evropa da nakon dva sporazuma koji se odnose na priznavanje diploma i veću mobilnost studenata, potpisana u okviru Berlinskog procesa, više ne vidi nijedan razlog „da Beograd maltretira i diskriminiše svoje građane albanske narodnosti zbog toga što na diplomama stoji natpis Republika Kosovo“.

„Ako vlastima u Srbiji više ne smetaju lična dokumenta i vozila sa registarskom oznakom Republika Kosovo, zašto im smeta diploma sa Kosova za koju se običan čovek, građanin Srbije mučio tri, četiri ili više godina da bi sa njom mogao da se zaposli u gradu u kome je rođen. Bez priznate diplome primoran je da odlazi u inostranstvo sa kartom u jednom pravcu“, kaže Sadriu i dodaje da „bez stručnjaka nema napretka društva“.

„Ovde su podjednako potrebni lekari, inženjeri, ekonomisti, pravnici… i država treba da se bori za svakog od njih, a ne da ih svojim merama tera iz zemlje. Ovde se upravo to događa. Bez diploma nema zapošljavanja, a bez posla nema uslova za život“, kaže Sadriu.

Sadriu je pozvao Agenciju za kvalifikacije (AZK) Ministarstva prosvete Republike Srbije koja sprovodi proceduru nostrifikacje diploma, da neodložno i neizostavno pristupi nostrifkaciji svih diploma stečenih na visokoobrazovnim institucijama na Kosovu.

„Kao građani Republike Srbije albanske nacionalnosti ne tražimo milost, nego tražimo da državni organi poštuju Ustav, zakone i međunarodno preuzete obaveze, koje nam garantuju ravnopravnost u svakom smislu života“, kaže Sadriu.

Diploma za posao u Nemačkoj

Nevzad Lutfiu, predsednik Nacionalnog saveta Albanaca kaže za Radio Slobodna Evropa da se sa problemom nepriznatih diploma sa Kosova suočava više od deset generacija mladih Albanaca iz opština Preševo, Bujanovac i Medveđa, čiji je tačan broj teško utvrditi.

„Naši mladi masovno studiraju na Kosovu, zato što im je to bliže i mnogo jeftinje nego da studiraju u Albaniji ili Severnoj Makedoniji, tako da nepriznavanje diploma veoma loše utiče na njih jer moraju da se iseljavaju. Oni se sa tim diplomama veoma lako zapošljavaju u Nemačkoj, jednoj od najbogatijih zemalja, a ne mogu u Srbiji“, kaže Lutfiu.

Prema njegovim rečima, bez nostrifikovanih diploma fakultetski obrazovani mladi ljudi ne mogu da se zaposle u državnim institucijama, ustanovama i javnim preduzećima, pa čak i u javnom sektoru na lokalnom nivou.

Lutfiu ističe da je to svojevrstan oblik diskriminacije na koji albanska zajednica ukazuje godinama i zahteva od Beograda da reši taj problem.

‘Štitimo interese Srbije’

Ministarstvo prosvete nije odgovorilo na pisani upit Radija Slobodna Evropa, sa pitanjima vezanim za rešavanje problema nostrifikacije diploma sa Kosova.

U odgovoru Agencija za kvalifikacije, pak, njen prvi čovek Časlav Mitrović kaže da diplome sa kosovskim oznakama ne mogu da budu priznate jer Srbija ne priznaje nezavisnost Kosova. Međutim, diplome iz perioda UNMIK administracije sa pečatom Ujedinjenih nacija priznaju se u Srbiji kao validne.

„Takve isprave se tretiraju kao domaće u pravnom prometu Pepublike Srbije“, precizirao je Mitrović.

Diplome iz Skoplja i Tirane nisu sporne

U Koordinacionom telu Vlade Republike Srbije za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa ističu da nepriznavanje fakultetskih diploma stečenih na Kosovu ni na koji način nije selektivno upereno prema pripadnicima albanske nacionalne manjine na jugu Srbije, jer da je tako, onda bi i diplome sa visokoškolskih ustanova u Albaniji i Severnoj Makedoniji ostale nepriznate.

Prema podacima kojima oni raspolažu, od 2018. godine do danas nostrifikovano je oko 200 diploma sa Univerziteta u Tirani i oko 550 diploma sa fakulteta u Severnoj Makedoniji.

Nenad Mitrović, direktor Koordinacionog tela kaže za Radio Slobodna Evropa da su sporne samo one diplome koje imaju oznake Republike Kosovo.

„Diplome koje nemaju UNMIK-ov pečat su pod znakom pitanja i one se ne nostrifikuju iz razloga što na njima stoji naziv takozvane Republike Kosovo, ali se postavlja i pitanje kvaliteta nastave na tim visokoškolskim ustanovama“, kaže Mitrović.

Mitrović podseća da je u Bujanovcu 2011. godine otvoreno istureno odeljenje Ekonomskog fakulteta iz Subotice, upravo zbog toga da bi se studentima omogućilo da studiraju gradu u kome žive, ali je iz godine u godinu broj upisanih studenata albanske nacionalnosti sve manji i manji.

Potreba ili zloupotreba

On kaže da albanske stranke povremeno pokreću ovo pitanje u zavisnosti od političkih potreba.

„Mislim da je u pitanju njihova namera da to ponovo koriste kao političko pitanje, što svakako nije dobro, jer svako pokretanje ovakvih tema u političke svrhe može da izazove podizanje tenzija“, kaže Nenad Mitrović.

Direktor Koordinacionog tela smatra da treba uporno i strpljivo raditi na iznalaženju načina za prevazilaženje tog problema.

„Trebalo bi u narednom periodu da se iznađe neko rešenje, ali moraće i oni da se uključe u ovaj proces, jer nije dovoljno samo reći ‘ja imam diplomu a Srbija mi je ne priznaje'“, kaže Mitrović i dodaje da „pored nepriznatih diploma, veliki problem za uspešniju integraciju Albanaca u institucije sistema predstavlja jezička barijera, jer i deca koja imaju nostrifikovane diplome retko se javljaju na konkurse državnih institucija zbog slabog ili nikakvog poznavanja srpskog jezika“.

Sagovornik RSE ističe da, uprkos brojnim problemima, nije sve ni tako crno i da na jugu Srbije ima i pozitivnih primera, ali da oni teže stižu do šire javnosti.

„U Domu zdravlja u Bujanovcu od 2020. do kraja 2023. godine primljeno je 77 radnika, a u tom paketu su i beli mantili primljeni po osnovu Odluke o zasnivanju radnog odnosa svih zdravstvenih radnika koji su radili za vreme kovida. Od 77 zaposlenih, 40 su pripadnici albanske nacionalne manjine, a 37 Srbi i građani drugih nacionalnih zajednica“, ističe Nenad Mitrović.

(Radio Slobodna Evropa, foto: Pixabay)