Hrvatska preuzima predsedavanje Evropskoj uniji od 1. januara 2020. godine. Pitanje proširenja Unije za Hrvatsku je važno iz nekoliko razloga, a pre svih – bezbednosnih, koji su posebno dobili na značaju od kako je počela migrantska kriza. Ipak, postoje i druga pitanja koja se tiču zaštite hrvatskog naroda i hrvatskih interesa u regionu, a koja nisu stvar bilateralnih odnosa, već poštovanja odredjenih standarda.
Poslanici te zemlje u Evropskom parlamentu kažu da je Zapadni Balkan „crna rupa Evropske unije koju je potrebno zatvoriti“, ali nisu uvereni u moć Hrvatske da stvari pokrene sa mrtve tačke.
Mir i bezbednost – dve su reči koje poslanici EP iz Hrvatske složno ponavljaju. Kako bi se to osiguralo, neophodno je zaokružiti proces evropskih integracija svih zemalja Zapadnog Balkana. To će biti jedan od prioriteta Hrvatske tokom polugodišnjeg predsedavanja Evropskom Unijom, koje započinje prvog dana nove godine.
„Ne postoji više stara Evropa i nova Evropa, nego Evropa koja je sigurna, koja štiti i koja će biti zaštićena samo kad ove zemlje uđu kao članice u Evropsku uniju i kada se zatvori ova crna rupa koju na žalost imamo na njenim granicama“, kazala je Željana Zovko, poslanica EPP.
Predsedavanje Evropskom unijom pruža mogućnost državi članici koja je za to zadužena da insistira da se određene teme stave na dnevni red. Međutim, ne daje joj previše moći da kreira politiku Unije.
„Podstičemo da se proširenje nastavi i nama je cilj da sve susedne države postanu članice EU i time će ceo region biti mirniji i sigurniji. I vidimo da situacija zapinje, šteka“, kaže Biljana Borzan iz S&D.
Najveće političke grupacije unutar EU složne su da je odbijanje Francuske da omogući otvaranje pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom bila greška i da je Evropa bez Zapadnog Balkana „nedovršen projekat“.
Ideju o jasnijoj evropskoj perspektivi celog regiona pokušaće da postave kao jedan od prioriteta tokom predsedavanja, insistiraju čak i poslanici političke grupacije bliske Emanuelu Makronu.
„Evropa ne sme nikada zatvoriti svoja vrata, ne samo prema Severnoj Makedoniji, Albaniji, već i drugim zemljama koje žele ući u EU, pričamo o Srbiji i Crnoj Gori, dakle o državama koje su krenule u taj proces približavanja. Sve te države imaju svoje domaće zadatke i ono što treba definitivno uraditi u prvih šest meseci je ceo proces približavanja i razgovora ubaciti u jednu višu brzinu, a Severnoj Makedoniji i Albaniji otvoriti vrata“, navodi Valter Flego.
Ideja Francuske da se pristupanje obavlja u sedam etapa naišla je na podeljene reackije, ali i na nepoznanice – da li će se to odnositi i na Srbiju i Crnu Goru, koje su već na pola puta, ili samo na one zemlje koje pregovore još nisu započele. Koji god model da bude primenjen, a predloga već ima nekoliko, nepromenjena ostaje obaveza kandidata da dostigne standarde koji važe unutar Unije. Srbija će u tome možda imati malo teži zadatak.
„Oni uslovi koji su nužni i vezani uz vladavinu prava, demokratiju, procesuiranje ratnih zločina, pitanje univerzalne jurisdikcije koje je posve neprihvatljivo, rešavanje pitanja nestalih, to su sve stvari koje nisu bilateralne, to bih naglasio, već se radi o stvarima koje spadaju u područje pravosuđe i vladavina prava bez poštovanja tih standarda se u EU ne može ući. Apsolutno Srbija mora zadovoiljiti sve one evropske, civilizacijske, pravne i sve druge standarde“. kazao je Tomislav Sokol iz EPP.
Hrvatska preuzima predsedavanje EU 1. januara 2020. godine. Za maj priprema samit Zapadnog Balkana i EU, za koji se očekuje da da novi impuls proširenju, ali i da do tada zemlje članice ubede partnere iz Francuske da otvore pregovore sa Severnom Makedonijom i Albanijom.
STUPS: Bestijarijum