Tenzije o odnosima Srbije i Hrvatske koje su već neko vreme zategnuti, ponovo su eskalirale u pretnji predstavnika Zagreba da će blokirati evrointegracije Srbije.

Povod je zapravo isti kao i onaj koji je bio inicijalna kapisla nove faze zategnutih odnosa – optužnica protiv četiri hrvatska generala koja ih tereti za ratni zločin nad civilima tokom akcije „Oluja“.

Potvrđivanje ove optužnice prošle nedelje od strane Apelacionog suda u Srbiji otvorilo je vrata nizu pretnji hrvatskih zvaničnika po proces integracija Srbije u EU, ali hoće li zvanični Zagreb i zaista iskoristiti pravo veta i koliki je u tom procesu njihov domet?

Analitičari iz Beograda i Zagreba negativno gledaju na ovakve poruke Hrvatske i to iz više razloga, piše Euronews Srbija. Sa jedne strane je, kako ukazuje hrvatski advokat Anto Nobilo, to što na osnovu zakona o univerzalnoj jurisdikciji Srbija ima nadležnost za podizanje optužnice protiv pilota, i Hrvatska teško zbog toga može da prigovara jer i sama u svom krivičnom zakonu ima univerzalnu jurisdikciju.

Osim toga, on ističe da zvanični Beograd na svojoj strani ima i takozvani „strašan argument“, jer ovaj zločin, o kome postoje podaci, niko nije istražio 27 godina, a imao je prilike za to. On ističe i da je „nedopustivo i neodgovorno govoriti da je ovde reč o političkim optužnicama“ i da ne može da se preti Srbiji vetom na članstvo u EU.

Takođe, Strahinja Subotić iz Centra za evropske politike ukazuje da ne veruje da će doći do scenarija blokade, ali da činjenica da su ovog puta i neki ministri u hrvatskoj vladi glasniji po tom pitanju „podiže nivo ozbiljnosti pretnje“.

Koliko je pretnja realna

Hrvatska će, kako je rekao predsednik hrvatskog parlamenta Gordan Jandroković, „zaštititi svoje građane“, te je dodao da Zagreb odbacuje optužnice. Kako bi, kako je rekao, Srbiji poslala poruku da „takve stvari neće tolerisati“, Hrvatska će koristiti pregovore Srbije sa Evropskom unijom. On je ocenio da je optužnica „političke prirode“ i da „nema nikakvog pravnog utemeljenja“ i da „Srbija podizanjem optužnice protiv hrvatskih pilota pokušava da skrene pažnju sa svojih problema“.

A da li Hrvatska može da blokira pregovarački proces Srbije i da li će to zaista i uraditi – odgovor nije jednostavan. Subotić objašnjava da pregovarački okvir ukazuje da se odluke u EU jednoglasno donose odluke i da svaka država članica od početka do kraja procesa ima pravo veta.

„U tom smislu, pravno gledano, ništa ne može da spreči Hrvatsku u slučaju da se na to odluči, da upotrebi to pravo veta. Međutim, to je nelegitimno imajući u vidu da se ovo ne odnosi ni na koje od 35 poglavlja. Isto tako, problematično je sa praktične strane. Imajući u vidu da je sama EU shvatila koliko može da je zaboli glava kada jedna država krene da postavlja svoje neke nacionalne interese u prvi plan i samim tim da zloupotrebljava politiku proširenja na uštrb interesa svih ostalih članica“, rekao je on.

Ovo inače nije prvi put da Zagreb preti Beogradu blokadom evropskog puta, a Subotić ističe i da su najčešće te pretnje dolazile ili od predsednika koji nema ovlašćenja da nas blokira, kao ni predsednik Sabora. Ipak, s obzirom na to da su neki ministri ovog puta glasniji, nivo pretnje je ozbiljniji.

„Međutim, s obzirom na to da nije premijer taj koji je najglasniji, to meni daje nadu da će Hrvatska barem kratkoročno gledano ovo koristiti za političko potkusurivanje umesto zaista da iskoristi kao nešto što može da dovede u opasnost celokupnu politiku proširenja. Ne mislim samo na mogućnost Srbije da napreduje, već će poslati poruku celom regionu, ali i Ukrajini i Moldaviji, da je članstvo nešto što nažalost nema veze sa pravnim tekovinama EU, već sa pojedinačnim i nacionalnim interesima država članica“, naglašava Subotić.

Ukoliko bi se ovo pitanje zaista našlo pred evropskim institucijama, na pitanje da li bi Hrvatska mogla da očekuje podršku nekih članica EU, Subotić odgovara i da i ne.

„Ne, jer ovo je ipak isključivo njihovo nacionalno pitanje koje je stvar njihove interpretacije i nisam primetio da imaju saveznike u EU ako bi se to pitanje stavilo na agendu. Međutim, ono što treba imati u vidu, čak i da Hrvatska blokira odnosno ne blokira to možda i nije relevantno imajući u vidu da Srbija svakako ne otvara klastere i ne zatvara poglavlja. Mi već stojimo, već imamo veliki broj država članica koje nas de facto blokira jer su nezadovoljne našim neusaglašavanjem sa spoljnom politikom kada je Rusija u pitanju. Tako da na ovaj način mi smo dobili još jednu državu koja nas ne bi želela u skorije vreme u EU“, rekao je on.

Dodaje da veto Hrvatske u ovom trenutku ne bi bio presudan, ali da bi to postao ukoliko bismo zamislili da se Srbija usaglasi sa sankcijama, da sve uradi i da Hrvatska opet iskoči kao „džoker“, kao nešto što „iz vedra neba“ može da ugrozi put Srbije.

Nobilo kaže da je „nedopustivo i neodgovorno govoriti da je ovde reč o političkim optužnicama“ i ističe da Hrvatska ne može da preti Srbiji vetom na članstvo u EU, zbog toga što je kao kandidat pokrenula postupak za zločin koji se evidentno dogodio.

„Kad se to tako otvoreno govori, mislim da se pravi šteta Hrvatske. Ne sme se zloupotrebljavati pravo u političke svrhe. To je temelj funkcionisanja pravne države“, rekao je Nobilo, istakavši da je jedini način da Hrvatska pomogne svojim pilotima da se uključi u proces.

Nobilo: Strašan argument Srbije

A upravo komentarišući proces, Nobilo kaže da ceo niz radnji koje predstavljaju jednu klasičnu advokatsku odbranu treba napraviti u Hrvatskoj. Hrvatska, kaže, može da kaže da je nekorektno što Srbija u odnosu na Hrvatsku koristi univerzalnu jurisdikciju.

„Ali Srbija ima strašan argument, da 27 godina niko nije istražio ovaj zločin i utvrdio činjenice, pa ako ima elemenata, da bude i procesuiranja. Ne samo to, na zahteve bosanskog tužilaštva, na čijoj teritoriji se sve dogodilo, Hrvatska nije odgovarala. Teško možemo prigovarati Srbima za univerzalnu jurisdikciju, kad 27 godina nismo reagovali“, rekao je Nobilo gostujući na zagrebačkoj N1 televiziji.

(Radio 021, foto: Pixabay)