Predstavnici opozicionih stranaka koje čine proevropski blok u Skupštini Srbije ozvaničili su da će zajedno izaći na izbore koji bi trebalo da se održe 17. decembra. U ovom trenutku oni se spremaju za zajednički nastup na parlamentarnim i izborima u Beogradu.

Tehnički organizatori protesta „Srbija protiv nasilja“ formirali su istoimenu predizbornu koaliciju u kojoj se nalaze Stranka slobode i pravde, Narodni pokret Srbija, Zeleno-levi front/Ne davimo Beograd, Srce, Ekološki ustanak, Demokratska stranka, Pokret slobodnih građana i stranka Zajedno.

Kako je dogovoreno, nosioci liste na republičkim izborima biće Marinika Tepić i Miroslav Aleksić, dok će prvi na listi biti Radomir Lazović, a na beogradskim izborima nosioci će biti Dobrica Veselinović i Vladimir Obradović koji će biti i kandidat za gradonačelnika, a prva na listi će biti Mila Popović.

Kako u razgovoru za Glas Amerike kaže Radomir Lazović iz Zeleno-levog bloka, prethodna dobra saradnja ovih stranaka u parlamentu bila je osnova i temelj za dalju saradnju:

“Ovo je zaista velika i važna stvar. Mi smo se time bavili jako dugo i videli smo da postoji mogućnost velike sinergije ovih organizacija. Videli smo istraživanja i videli da postoji veliki razlog da se ujedinimo, prevazišli smo svoje razlike i ujedinili se u jednu listu. I taj prirodni put da se do toga dođe je ono što daje snagu i ja mislim da ona može da da rezultat”.

Sa tezom da se udruživanjem proevropskih stranaka zapravo povećava snaga svih onih koji će zajednički nastupiti slaže se i sociolog i istraživač javnog mnenja Srećko Mihajlović – ideološke razlike ovih stranaka nisu velike i ova koalicija može da funkcioniše:

“Sinergija postoji i to potvrđuju istraživanja koja su obavljena u poslednjih mesec-dva. Ne samo sinergija koja se dobija sabiranjem procenata, već i na osnovu odgovora ispitanika o tome da li su skloniji jednoj koaliciji ili pojedinačnim nastupima na izborima. Većina građana smatra da je svrsishodnija koalicija i oni su se time rukovodili”, kaže Mihajlović i upozorava da prepreka u njihovoj saradnji nisu programi i opredeljenja, već moguća sujeta partijskih lidera.

Takođe, Mihajlović ističe i da postoji jedan deo naprednjačkog članstva koji nije zadovoljan radom SNS-a i koji bi mogao da glasa za nekog drugog na predstojećim izborima. U Srbiji ne postoji doslednost stranačkog opredeljenja kao u nekim drugim zemljama, kaže sagovornik Glasa Amerike:

“U Srbiji je trenutno takva situacija da je prognoza aktuelnog rejtinga stranaka i lidera, kao i prognoza izbornog rezultata,neizvesna i gotovo nemoguća jer su u igri i neki činioci u koje istraživači nemaju uvid. Na primer – koliki će pritisak vladajuća stranka da učini prema biračima. Da li će uspeti da nateraju državne službenike da glasaju za njihovu opciju. Oni imaju i pitanje Kosova u džepu koju mogu uvek da aktuelizuju dotle da ono može bitno da utiče na izborni ishod. A i situacija u svetu je takva da od nje dosta zavisi”, kaže Mihajlović i dodaje da je puno neizvesnosti da je prognoza aktuelne raspodele glasova unutar opozicije i raspodele unutar partija na vlasti veoma neizvesna i nepouzdana.

Ne ulazeći u dešavanja na desnom krilu opozicije i teškom sastavljanju zajedničke liste, Radomir Lazović kaže da proevropska koalicija može da sarađuje sa desnom opozicijom oko mnogih pitanja – od kontrole izbora do mnogih unutarpolitičkih tema poput stanja u medijima ili vladavini prava.

On smatra da bi bilo najbolje da opozicija izađe u dve kolone, a o zbivanjima u SNS-u Lazović kaže:

“Videli smo da je SNS u stalnom padu, da se promenila politička slika Srbije, da postoji šansa da se pobedi ne samo u Beogradu već i u drugim gradovima. Ta šansa je mnogo manja na republičkom nivou nego u Beogradu, ali postoji jedna potpuna promena političke slike u Srbiji. Ono što je neka ambicija jeste da SNS neće moći da formira samostalno Vladu. Moraće da se otvore neke stvari u Srbiji, moraće drugačije da izgleda ova naša politička scena nakon izbora.”

S obzirom da je vlast bila gluva na zahteve građana posle dva masovna ubistva u Srbiji u maju, Lazović pred izbore 17. decembra poručuje da ako vlast neće da ispuni zahteve protesta, onda će to da uradi sadašnja opozicija:

“Dogovor za pobedu je temelj naše zajedničke saradnje. Njegovom preambulom definisane su teme za koje mi mislimo da su najvažnije. To su svakako siromaštvo, visoke cene, jako loši uslovi života građana. Druga stvar je zagađenje – komunalni problemi, kanalizacija, odnosno teme koje su životne i od interesa za ljude. Naravno da je jedna od najbitnijih tema i nasilje – ono koje dolazi sa nacionalnih frekvencija i od predstavnika vlasti. Takođe, bavimo se i obrazovanjem”, kaže Lazović i podseća da je i na prethodnim izborima bilo 70 hiljada ljudi više koji su glasali protiv Aleksandra Vučića:

“Na bazi tog optimizma ja mislim da će sada biti još više ljudi koji će glasati za opoziciju umesto Aleksandra Vučića, Aleksandra Šapića ili ko god je njegov sadašnji izaslanik u Beogradu. Mi razloga za optimizam imamo i više nego što je potrebno, ali moramo da to sprovedemo u delo i da im ne dozvolimo da opet prekrajanjima dođu do toga da formiraju gradsku vlast”.

Kao glavni istraživač agencije “Demostat”, Srećko Mihajlović na kraju kaže da je opozicija mogla da postigne ovaj dogovor i ranije i da je to javnost od nje očekivala:

“Ovo je bio poslednji trenutak da se donese jedna ovakva odluka. Da je ona doneta samo nedelju dana kasnije ja mislim da bi tada već bilo kasno. Sada treba ubediti građane da je ta koalicija ozbiljna, da su stranačka rukovodstva spremna da poštuju dogovor, da se neće svađati i da će biti korektni”.

(Glas Amerike, screenshot: N1)