Srpska akademija nauka i umetnosti svake treće godine bira nove članove – redovne, dopisne, van radnog sastava i inostrane – a 2009. je baš izborna godina. Predizborna procedura je duga i složena, s radnim kalendarom od celih osam meseci (izborna skupština je 5. novembar), pa su pripreme već počele. Ogranak SANU u Novom Sadu mora početkom maja mora da izabere svoje kandidate i listu prosledi Predsedništvu SANU, kako bi se nastavila objedinjena procedura u odeljenjima.
Naredne dve sedmice novosadski besmrtnici treba da predlože kandidate, u martu sledi prvo, tajno glasanje za nominacije, oni koji koji prođu idu u naredni krug, pa se tek na drugom, majskom glasanju, dolazi do kandidata Ogranka koji će ući u proceduru odeljenja SANU.
– Mi u Ogranku treba da istaknemo 10-15 najkvalitetnijih naučnika i umetnika iz Vojvodine, što je posebno otežano, jer među našim članovima nemamo likovne i muzičke stvaraoce. Kako se ne osećamo dovoljno kompetentni da ih identifikujemo u našoj sredini, tražimo pomoć odeljenja za likovne i muzičke umetnosti, kao i književnost SANU – objašnjava za „Dnevnik“ prof. dr Zoran Kovačević, predsednik Ogranka SANU. – Ocenjivanje umetničkih kvaliteta je kompleksno, pokazatelji mnogo apstraktniji nego kod egzaktnih nauka, ali izvesno da oni koji rade u toj oblasti mogu da osete kreativan rad, te koliki su njegovi originalnost i doprinos. Obratili smo se i Univerzitetu u Novom Sadu, kao kapitalnom pulu istraživača i umetnika u Vojvodini, da predloži svoje najznačajnije stvaraoce, jer mi iz Ogranka možda ne znamo dovoljno njihove rezultate, naročito onih mlađih. Očekujemo da će nam Senat Univerziteta svoju listu kandidata dostaviti do 24. februara, kako bi Ogranak mogao da i njima glasa. Oni koji ne dobiju dovoljno glasova i ne uđu na listu Ogranka moći će kao kandidati Univerziteta da idu u dalju proceduru u SANU, ali bez podrške naših članova u odeljenjima i na predizbornoj Konferenciji SANU.
Identifikovanje potencijalnih kandidata iz prirodnih i tehničkih nauka, po Kovačeviću, biće mnogo lakše jer Ogranak ima akademike tih profila, a tu su i vrlo precizni podaci o radovima, rezultatima i citiranosti iz istraživačkih kartona koje je ustanovio Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj.
– Ova scientimetrija je od velike pomoći i ako smo objektivni pri predlaganju ljudi, nema puno promašaja – kaže akademik Kovačević i najavljuje da će za identifikovanje mogućih kandidata iz oblasti medicine Ogranak pomoć tražiti od Akademije medicinskih nauka.
Najdelikatniji dao predizborne procedure odigrava se u odeljenjima SANU, nesumnjivo najkompetentnijem za kandidature iz svog faha, ali, po rečima akademika Kovačevića, odeljenja „mogu biti i najpristrasnija“.
– Ovaj problem postoji i tokom predlaganja kandidata kad se oni najprominentniji zaobilaze. To bih ilustrovao ciničnom opaskom Bertranda Rasela „da čovek od nauke nema potrebu da ima publiku, jer o njemu svi imaju lepo mišljenje izuzev njegovih kolega“. Subjektivnost se posebno ogleda u pojavi prisutnoj u toku skoro svih izbora: odeljenja dva puta tajno glasaju o predloženim kandidatima i često se desi da ne budu izabrani vrsni kandidati, pa čak ni jedan jedini, najčešće zbog sukoba interesa pojedinih struka ili naučnih disciplina unutar odeljenja. Naravno, mnogo je važnije da u Akademiju ne budu primljeni oni koji to ne zaslužuju – ističe naš sagovornik.
Ogranak SANU treba da kandiduje ljude iz Vojvodine, a koliko će ih biti uvršeno u društvo besmrtnika, zavisi koliko su jaki ostali kandidati, te, naravno, od mišljenja akademika ko zaslužuje njihov glas. Sigurno je da je konkurencija za ulazak u SANU jaka, a bira se ipak ograničen broj novih članova jer, iako nema Numerus klausus, članstvo Akademije uglavnom broji oko 150 ljudi.
SANU trenutno ima 145 članova, 88 redovnih i 57 dopisnih, a u Ogranku je 21 član, 15 redovnih i šest dopisnih. Na prethodnim izborima 2006. nije prošao nijedan kandidat Ogranka niti uopšte iz Vojvodine, pa se prinove u novosadskom delu SANU željno očekuju u 2009, šest godina posle berićetnih izbora 2003. Koliko postojanje VANU, koja se deklariše kao regionalna, ali je SANU uopšte ne priznaje, utiče na „podelu“ među naučnicima i umetnicima u Pokrajini, pa shodno tome i na podelu ukupnog vojvođanskog korpusa potencijalnih akademika?
– Bilo je ljudi koji su želeli da se kandiduju za SANU, neke smo i mi podsticali, ali su se ipak opredelili za VANU zbog nedoumice da li će biti izabrani u jačoj konkurenciji za SANU- objašnjava akademik Kovačević. – Zbog podela „ko će gde“ Vojvodini imamo dve „fele“ akademika, ako VANU uopšte bude priznata. Imam utisak da naučnici i umetnici pripadnici manjinskih nacionalnih zajednica gravitiraju prema VANU.
Ističući da SANU treba da ima svoju politiku izbora kako u pogledu godina kandidata, ravnoteže između pojedinih nauka, tako i regija zbog demetropolizacije nauke, dr Kovačević ističe da „regije ne mogu očekivati da samo po tom principu budu zastupljene već se moraju truditi da dostignu takav naučni i kulturni nivo da zaista budu konkurentne, a ne da razmišljaju o osnivanju novih akademija čim su nezadovoljne izborima“.
(Dnevnik)