Broj ukrajinskih izbeglica u Srbiji u odnosu na ostatak Evrope nije velik, ali moguć je dodatni priliv usled trenutnog „energo-genocida“ koji se sprovodi u ovoj zemlji, rekao je potpredsednik Ukrajinskog kongresa Ukrajinaca Miroslav Hočak na konferenciji „Que Vadis, ukrajinska zajednico u Jugoistočnoj Evropi?“ koja je održana danas u Novom Sadu.

Prema podacima MUP-a iz novembra ove godine, od početka rata u Srbiju je došlo 23.000 Ukrajinaca. Sa druge strane, različite su procene koliko je ukupno Ukrajinaca napustilo svoje domove u poslednjih 10 meseci i one se kreću od 7 do 12 miliona. Hočak naglašava da ukrajinske izbeglice mahom odlaze u zemlje Evropske unije, gde imaju bolje uslove za život.

„Ceo proces ovih masovnih migracija nosi sa sobom veliki broj problema. U svakoj državi se to rešava zasebno na nivou različitih institucija. U Srbiji broj izbeglih Ukrajinaca nije veliki. Najviše ih je u Češkoj, Poljskoj i Nemačkoj. Čini mi se preko milion izbeglica. Prošlo je gotovo godinu dana od početka rata i deca izbeglica su već u nekim državama krenula u školu. Ipak, veliki je mozaik problema“, kazao je Hočak za Autonomiju.

Među te problema on pre svega izdvaja prilagođavanje novoj sredinu i tu ističe važnost ukrajinske zajednice koja u određenoj zemlji već funkcioniše od ranije.

„Nema države u Evropi gde nema organizovanog života ukrajinske zajednice. Kod nas u bivšoj Jugoslaviji Ukrajinci žive poslednjih 130 godina. Saradnja sa institucijama u svim državama je prilagođena i funkcioniše kako treba“, objasnio je on.

Upitan postoji li diskriminaciju ukrajinskih izbeglica u Srbiji, Hočak kaže da ovaj problem postoji ali da je uglavnom reč o izolovanim slučajevima.

„Ovde u Vojvodini nema toliko problema jer postoji tradicija suživota i etničke tolerancije. Ali mi imamo informacije da je bilo, recimo, diskriminacije ukrajinske dece u školi ili u nekim manjim sredinama gde postoje jedna ili dve ukrajinske porodice. Postoje neprijatnosti. Ima primera. Ali nije toliko izraženo. U Srbiji, međutim, postoji veliki uticaj ruske propagande i nerazumevanje ukrajinskog pitanja i istorije“, ukazao je Hočak.

Zbog sveopšte atmosfera, ni Bosna i Hercegovina nije prioretetna zemlja u koju izbegavaju Ukrajinci, naveo je za Autonomiju univerzitetski profesor iz Gradiške Miroslav Bobrek.

„Nije nam poznato da li izbeglice ne žele u BiH ili je zaobilaze. Kod nas se nalazi mali broj ukrajinskih izbeglica, uglavnom onih koji su i ranije imali prijateljske, porodične ili poslovne veze. Međutim, u BiH postoje ljudi i organizacije koji su spremni da ih prime i zbrinu do njihove odluke gde će dalje da putuje nakon rata. Sa druge strane, politika Milorada Dodika je okrenuta prema Rusiji. I srpski narod ima i kulturne i istorijske veze sa Rusijom. Ta atmosfera jeste jedna bojazan za izbeglice koje bi da dođu u BiH“, napomenuo je Bobrek.

Direktor fondacije „Konrad-Adenauer-Stiftung“ za Srbiju i Crnu Goru Jakov Devčić istakao je da su ukrajinske izbeglice u Srbiji imale „pristojnu dobrodošlicu“.

„Prema našim saznanjima izbeglice su se dobro snašle. To naravno zavisi, kako od zemlje do zemlje, tako i od opštine do opštine. Naš cilj je da ovom konferencijom doprinesemo tome da se ukrajinska zajednica umreži na Zapadnom Balkanu, diskutujemo o mogućnostima saradnje i problemima u različitim zemljama“, naveo je Devčić.

Treba uzeti u obzir, dodao je Hočak iz Evropkog kongresa Ukrajinaca, da su Ukrajinu prvo napustili oni koji imaju stabilnije finansije, dok oni koji nisu materijalno potkovani idu među poslednjima. Stoga, kaže on, nije moguće predvideti kako će izgledati priliv izbeglica u narednom periodu.

„Ne znam da li možemo očekivati dodatni priliv izbeglica. To važi od trenutnog energo-genocida koji se sprovodi u Ukrajini, problema sa grejanjem i strujom. To može izazvati novi talas izbeglica“, upozorio je on.

Sa druge strane, profesor Bobrek napominje da nije moguće predvideti ni rasplet rata u Ukrajini u narednim mesecima, ali je, kako je ocenio, uovom trenutku važno da zemlje Zapadnog Balkana otvore vrata izbeglicama i pruže im najbolje uslove za boravak.

„Ono što možemo to i radimo. Da se sastajemo, razmenjujemo iskustva i povećavamo imidž ukrajinske nacionalne manjine koja živi u naše regionu. I to će doprineti da i u budućnosti ukrajinska zajednica živi na ovim prostorima i bolje nego što je to bilo do sada“, zaključio je on.

Petar Alimpijević (Autonomija)