Od iznenađenja zbog odluke ministra prosvete „u minut do 12“ da nova školska godina počne puštanjem državne himne u učionicama, pa i šaljivih komentara na društvenim mrežama kako bi to moglo da izgleda ako usred „Bože pravde“ sa Jutjuba „iskoči“ reklama, vlast i njoj bliski mediji su zaključili da je svaki kritički intoniran komentar o ovoj temi – rušenje države.

Kao poručen im je došao slučaj učiteljice iz novopazarske OŠ „Rifat Burdžević Tršo“, koja se na Fejsbuku pohvalila da je svojim đacima 1. septembra pustila himnu Bošnjaka „Ja sam sin tvoj“.

Ministar prosvete se oglasio saopštenjem, ocenjujući da je reč o „skandalu“ i „nepoštovanju države i njenih simbola i svega onoga što ta država pruža svim njenim građanima“.

Najavio je „promptno postupanje prosvetne inspekcije koja će u skladu sa zakonom utvrditi odgovornost i učiteljice i direktora škole“.

Na pitanje Danasa da li je inspekcija juče posetila školu i za povredu kog člana zakona bi učiteljica i direktor mogli da odgovaraju, iz Ministarstva prosvete odgovaraju da je „u toku postupanje prosvetne i upravne inspekcije“ i pozivaju se na član 164. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, kojim je definisana odgovornost zaposlenih u obrazovno-vaspitnim ustanovama.

– U članu 164. tog zakona, takođe, su definisane i teže povrede radne obaveze u koje između ostalih spada i: nezakonit rad ili propuštanje radnji čime se sprečava ili onemogućava ostvarivanje prava deteta, učenika ili drugog zaposlenog; neizvršavanje ili nesavesno, neblagovremeno ili nemarno izvršavanje poslova ili naloga direktora u toku rada; zloupotreba prava iz radnog odnosa; nezakonito raspolaganje sredstvima, školskim prostorom, opremom i imovinom ustanove. Članom 165 se definišu slučajevi u kojima se protiv zaposlenog pokreće disciplinski postupak. Kada je reč o kršenju odredbi Zakona o izgledu i upotrebi grba, zastave i himne Republike Srbije molimo Vas da se obratite Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu, koje je nadležno za upravnu inspekciju – poručili su iz Ministarstva prosvete.

Međutim, iz Ministarstva nisu odgovorili na naše pitanje da li je inspekcija postupala na isti način i utvrdila činjenice u školama na jugu Srbije, tačnije u Preševu i Bujanovcu, s obzirom da je predsednik Nacionalnog saveta Albanaca Ragmi Mustafa za Danas kazao da himna nije puštana u školama u kojima se nastava odvija na albanskom jeziku.

Prosvetni radnici različito su komentarisali naredbu Ministarstva da prvi dan nove školske godine protekne uz zvuke „Bože pravde“.

Jedni pozdravljaju tu odluku rečima „da deci od malih nogu treba usaditi patriotizam“ i kritikuju kolege koji „ismevaju himnu“.

Drugi pak objašnjavaju da cela priča nema veze sa himnom, već je cilj skretanje pažnje sa suštinskih problema koje prosvetna vlast želi da prikrije.

Poruka nadležnih da se himna pušta kako ko stigne i može dovela je do komičnih situacija u praksi.

U jednoj beogradskoj školi domar je sa svog mobilnog telefona pustio „Bože pravde“ na razglas, ali se usred emitovanja himna prekinula, a začula zvonjava telefona.

Domara je, naime, u tom trenutku pozvala „tetkica“, koja očito zaokupljena tekućim poslovima nije propratila svečani čin.

Na pitanje kako tumači reakcije dela prosvetih radnika na društvenim mrežama koji su potez pomenute učiteljice iz Novog Pazara komentarisali porukom da, ako joj se ne sviđa himna, može da ide iz Srbije, predsednik Foruma beogradskih gimnazija i profesor istorije Aleksandar Markov kaže da ključna tema treba da bude početak školske godine.

– Potpuno je prirodno da kada živite u jednoj državi poštujete njene simbole, ali kada odjeci himne i „naglo probuđene“ patriotske svesti utihnu, možemo se zapitati koliko smo kao društvo naučili decu da poštuju svoju zemlju, da je ne zagađuju, da se ponašaju odgovorno prema sebi i drugima, da je istinski vole. Najzad, zašto i da se ne zapitamo otkud baš priča o himni sada kada je potrebno obezbediti što bolje uslove za rad učenika i nastavnika u uslovima vanredne epidemiološke situacije. Možda je nekom lakše da odgovara na pitanja o himni, nego o pripremljenosti sistema za izazove koji nas očekuju – ističe Markov.

On kaže da, ako postoji zakonsko uporište u dopisu kojim se školama nalaže intoniranje himne, inspekcija treba da utvrdi odgovornost ako je ima i da preduzme određene radnje.

– Ne razumem zašto bi se ministar bavio tim pitanjem. Da li se, na primer, pojedinačno bavi sudbinama nastavnika koje direktori ne žele da zaposle kao tehnološke viškove? Ako se i inače ne bavi pojedinačnim problemima prosvetnih radnika, ni ovaj slučaj ne bi trebalo da mu je u fokusu. Zadatak ministra je kreiranje politike koja će omogućiti unapređenje nastave, tako da, umesto što se kroz medije bavi himnom, bolje da se bavi onim što mu je u opisu posla, a inspekciji da prepusti ono što je u njenom delokrugu rada – kaže Markov.

Prema rečima Gorana Herlinga, profesora engleskog u Gimnaziji „Mihailo Pupin“ u Kovačici, još jedna bačena jabuka razdora iz bogatog „zavadi pa vladaj“ nakaznog naprednjačkog opusa, primila se u nekim nacionalno osetljivim područjima kao što je Novi Pazar.

– Verujem da je učiteljica Adela, koja se svojim ispadom usprotivila himni, učinila to ne iz šovinističkih pobuda, koliko nepristajanja na ispiranje mozga, koje su mnoge njene koleginice i kolege srpske nacionalnosti takođe prozreli. Ne sumnjam da su diktatorovi inženjeri haosa predvideli ovakvu reakciju u sredini u kojoj je užasno veliki broj njenih sunarodnika preminuo upravo usled nebrige te iste države koja im sada natura himnu. I to usled najnovije eksplozije zaražavanja, te će njenu reakciju masovno eksploatisati u svojim toaletoidima, ne bi li pažnju opozicione desnice otklonili od sebe i činjenice da je mnogo veće zlo to što zbog ove vlasti Srbi odlaze iz Srbije – komentariše Herling.

On smatra da se učiteljica „bespotrebno upecala i ne razmišljajući, impulsivno, iz čistog inata, odigrala upravo onaj potez koji je vlast od nje i očekivala“.

Herling dodaje da je, prema njegovim saznanjima, intoniranje himne u Vojvodini proteklo, manje-više, gotovo identično kao i u drugim delovima Srbije – uz začuđene poglede „šta je ovo sada“ i propratnu nezainteresovanost dece, koja su nakon silnih korona restrikcija bila željna da uživo vide svoje drugove i nastavnike, konačno se našavši u pravim, umesto u virtuelnim učionicama, te im je do himne bilo koliko i do lanjskog snega.

– S obzirom na to da smo i mi nastavnici jedva dočekali da ih ponovo vidimo, stekao sam utisak da smo svi zajedno jedva čekali da himna, koja je neočekivano grunula sa školskog razglasa višenacionalne gimnazije u Kovačici, ukopavši nas u mestu ne pijetetom, već iznenadnim stresom, prestane, kako bi glasovi života oličenog u deci nadjačali novi eksperiment sulude i posrnule naprednjačke, nepatriotske vlasti, koja himnom, odnosno veštački nametanjem patriotizma, bezuspešno pokušava da prikrije sva svoja nedela prema istoj toj deci, koju sa sve roditeljima, u buljucima izgoni iz rođene zemlje – ističe Herling.

Posle himne i portret u učionicama

– Verujem da su mnogi od prosvetnih radnika prozreli ovu isforsiranu perfidnost hvatanja na patriotske emocije, ali neki i nisu. Pohrlili su sa osudama trezvenijih kolega, koji su pokušali da im razjasne da poenta puštanja himne nije svečane atmosfere radi, već u svrhu daljeg pretvaranja Srbije u Severnu Koreju, a da će za himnom najverovatnije uslediti i postavljanje portreta onoga, koji već čitavu deceniju uništava Srbiju, iznad svake školske table u zemlji – kaže Goran Herling.

(Danas, foto: Pixabay)