Skip to main content

Helsinški komiteti optužuju Srbiju

Info 04. авг 2011.
2 min čitanja

Helsinški komiteti zemalja regiona ocenili su da je situacija na Kosovu direktna posledica „destruktivnih delovanja režima u Srbiji“. Predsednici Hesinških komiteta Srbije, Hrvatske, Crne Gore i Bosne i Hercegovine su na sastanku u Mostaru ocenili i da je Srbija i „danas glavni faktor nestabilnosti u regionu“.

„Političke strukture u Srbiji i danas sprovode iste ciljeve u promenjenim okolnostima, što se direktno reflektuje na ceo region, u prvom redu na Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru“, rečeno je na ovom forumu. Dodaje se da „vlasti u Beogradu danas drugim sredstvima pokušavaju postići ciljeve deklarisane u vreme režima Slobodana Miloševića“. Kriza na severu Kosova i složena politička situacija u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini direktne su posljedice takvog delovanja i dokaz su da je velikosrpski prijekt samo prilagođen novim okolnostima, smatraju u helsinškim komitetima četiri zemlje.

„Takva politička djelovanja predstavljaju prijetnju za sve zemlje u regionu“, upozorava predsednica Helsinškog komiteta za ljudska prava u Srbiji Sonja Biserko. Bosna i Hercegovina i Crna Gora stalni su taoci takvih namera vlasti u Beogradu, bez čije prećutne podrške, kako je rečeno, ni destruktivne snage u BiH ne bi mogle tako dugo da vode politiku razgradnje državnih institucija i blokade neophodnih političkih procesa. Predsednik Helsinškog komiteta u Hrvatskoj Ivan Zvonimir Čičak veruje da je za nastavak politike Miloševićevog režima odgovorna i međunarodna zajednica, koja nema strategiju niti konzistentnu politiku prema regionu Balkana. Predsednik Helsinškog komiteta Crne Gore Slobodan Franović navodi da je „pod uticajem destruktivnih političkih delovanja iz Srbije i Crna Gora, koja se ni pet godina nakon sticanja nezavisnosti nije uspela otrgnuti iz ruku političkih centara iz Beograda“. Tokom susreta u Mostaru konstatovano je da ni Haški Tribunal, čiji je prvenstveni cilj trebalo da bude uspostavljanje povjerenja putem sankcija za poočinjene zločine, nije ispunio svoj zadatak. Dokaz za to je i činjenica da se u većini balkanskih regija, uprkos svim procesima, optuženi i osuđeni zločinci i dalje veličaju kao nacionalni heroji.

(B92)