Srbija je odlikovala dobitnika Nobelove nagrade za književnost za njegov angažman oko te balkanske zemlje, piše štampa na nemačkom. I dodaje kako se radi o uspehu nacionalističkih snaga. Prenose se i reakcije iz BiH.

„Handke je osim Nobelove nagrade dobio i puno priznanja, a sad je primio još pokoju nagradu“, piše nemački list Frankfurter algemajne cajtung (FAZ) u članku pod naslovom „Peter Handke, u natprirodnoj veličini“. Handke je, dodaje FAZ, primio i orden Republike Srpske, te se tako „našao u društvu s nekim drugim poznatim dobitnicima tog odlikovanja, na primer s bosansko-srpskim ratnim zločincima Ratkom Mladićem i Radovanom Karadžićem koji su osuđeni na doživotnu zatvorsku kaznu ili srpskim desnim radikalom i nekadašnjim dobrovoljcem Vojislavom Šešeljom“.

FAZ-ov novinar Mihael Martens piše kako je Handkea u Banja Luci primio vođa bosanskih Srba Milorad Dodik „koji već odavno tvrdi da se u Srebrenici, gde su Mladićeve trupe u izvršavanju politike Radovana Karadžića ubile više od sedam hiljada bosanskih muslimana, nije dogodio genocid“. Umesto toga Dodik po Republici Srpskoj „postavlja spomenike i spomen-ploče za tadašnje počinioce zločina“, dodaje FAZ.

„Takozvane majke Srebrenice“

Nemački list dodaje kako „srpski nacionalisti i ratni zločinci Handkeu nikada nisu zaboravili da je preživele žrtve najvećeg masakra tokom balkanskih ratova nazvao „takozvanim majkama Srebrenice“, da je rekao da im ne veruje, a ni njihovoj tuzi (jer da je on majka, kazao je Handke, onda bi tugovao u tišini)“.

Martens ipak napominje da „ne vide svi pripadnici srpskog naroda prijatelja u Handkeu“. Kao primer navodi beogradskog publicistu Teofila Pančića koji je Handkeu prebacio da je dozvolio da ga instrumentalizuju nacionalistički desničari u Srbiji i u srpskom delu BiH. Martens zaključuje da su odlikovanja Handkea svojevrsno kasno priznanje i za njegov dolazak na sahranu Slobodana Miloševića 2006.

„Umanjivanje i relativizovanje masakra u Srebrenici“

„Srpsko ordenje za Petera Handkea“ – tako švajcarski list „Noje Cirher cajung“ (NZZ) naslovljava članak o turneji austrijskoj pisca po Bosni i Hercegovini i Srbiji. Nobelovca su, kako piše NZZ, njegovi prijatelji slavili zbog toga što je Srbiju „branio tokom ratova u Jugoslaviji, a i kasnije“. NZZ-ov novinar Paul Jandl prenosi izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji je rekao kako „Austrijanac ima izuzetne zasluge u predstavljanju Srbije“. NZZ na tom mestu piše da je „…do danas zaista izuzetan način na koji Handke prezentuje stvari vezane uz ratove u Jugoslaviji“.

Novinar Jandl tu navodi Handkeovo delo „Pravda za Srbiju“, „dodvoravanje srpskim gospodarima ratova poput Slobodana Miloševića“, njegovo „umanjivanje i relativizovanje masakra u Srebrenici (…) koji su Ujedinjene nacije okarakterisale kao genocid“. „Iako su ratovi, koji su za posledicu imali raspad Jugoslavije, tako dobro istraženi kao retko koji drugi istorijski događaj, Handke nije odustao od svojih pogrešnih procena“, piše NZZ.

„Zvezda za spornog pisca“

Nemački javni servis ARD u tekstu pod naslovom „Zvezda za spornog pisca“ piše o ceremoniji u Beogradu, u okviru koje je Handke odlikovan „Karađorđevom zvezdom“ – bila je to svečanost „uramljena u srpski nacionalni ponos“, kaže ARD. Dopisnica iz bečkog studija Andrea Ber naglašava kako je Handkeova turneja po BiH i Srbiji u proteklim danima bila dobro organizovana, a iz „ugla srpskih nacionalista očigledno i potpuni uspeh“.

Ber prenosi i reakcije Bošnjaka iz Bosne i Hercegovine, te njihovo zgražavanje Handkeovim nastupima i njegovim ćutanjem o ratnim strahotama. Citira se između ostalog i Bakira Hasečić iz humanitarne organizacije „Žene žrtve rata“: ona sama potiče iz Višegrada i, kako kaže, htela je da lično sretne Handkea kako bi s njim govorila o sistematkom proterivanju, silovanjima i mučenjima od strane srpskih milicija u tom gradu.

Hasečić je, kako napominje ARD, htela da sretne istog onog „Handkea koji je držao govor na sahrani Miloševića, Handkea koji je s prezirom govorio o žrtvama genocida u Srebrenici, Handkea koji u svom govoru u višegradskom ‘Andrićgradu’ ni jednu jedinu reč o tome nije rekao.“

(Deutsche Welle)