Skip to main content

Gvozdena kancelarka kriva za grčku muku

Ekonomija 15. јул 2012.
3 min čitanja

Diseldorfski list Rajniše post osvrće se na finansijsku krizu u Grčkoj, nepopularnost nemačke kancelarke u toj zemlji, kao i na reforme koje se ne sprovode dovoljno odlučno. List ocenjuje da već neko vreme dan savezne kancelarke Angele Merkel počinje sa lošim vestima: „Kancelarka ujutru, nakon osvrta na pisanje nemačkih medija prati pisanje grčke štampe. Merkelova tamo ne nalazi mnogo toga lepog o njenoj evropskoj politici. U novinama se često uvredljivo prikazuje kao žena u SS-uniformi, kao „imperijalistkinja“ ili „diktatorka“. Nemačkoj je svejedno što ovde tri miliona penzionera umire, komentarisao je nedavno jedan voditelj televizije Extra“, podseća diseldorfski list.

Atina nije u stanju da ispuni sve obaveze?

„Grčka stenje pod pritiskom štednje, a za to je kriva – prema mišljenju ponosnih Helena – gvozdena kancelarka“, piše Rajniše post i dodaje da se prema mišljenju stručnjaka iz Evropske centralne banke, komisije EU i Međunarodnog monetarnog fonda, reforme u Grčkoj već odavno ne sprovode onako kako bi trebalo. List piše da je sumnji sve više da li je Atina sa novom vladom konzervativnog premijera Antonisa Samarasa u stanju da realizuje sve obaveze na koje se obavezala u februaru ove godine: „Grčka je samo delimično uspela da sprovede najavljenu privatizaciju držvavnih preduzeća. Atina zaostaje u suzbijanju utaje poreza i formiranju službe za porbu protiv korupcije.“

Komentar o Grčkoj i evropskoj dužničkoj krizi donosi i Noje osnabriker cajtung: „U borbi za prevazilažnje krize evra Grčka zahteva više vremena i pritom ukazuje na slične propise za Španiju. To poređenje, međutim, nije opravdano: Španija je tek odnedavno upala u vrtlog krize. Grčka je tu mnogo duže i već u više navrata je dobijala pomoć. Koristi nije bilo mnogo. Naprotiv, sve je više problema. Da može i drugačije pokazuju Irska i Portugal. Njihov primer pokazuje da brze i energične reforme pomažu u suzbijanju krize. Politika nacionalnih vlada ostaje odlučujuća, one moraju više da štede, da povećaju poreze i da podstaknu privredni rast. Dobro je da španski premijer Marijano Rahoj podržava sprovođenje reformi. To bi trebalo da bude primer i za italijanskog premijera Marija Montija, jer samo njegov angažman nije dovoljan. Situacija u Grčkoj je, sa druge strane, mnogo teža. Možda je grčko napuštanje evra na kraju najbolje rešenje za sve.“

Dobra američka ministarka

Pod naslovom „Hilari Klinton stalno u službi“, list Zidojče cajtung donosi opširnu analizu rada ministarke spoljnih poslova Sjedinjenih Američkih Država i ocenjuje da je popularnost Klintonove u njenoj zemlji velika: „Ona je osoba od akcije, diplomata koji govori jasno. Ona tvrdi da neće stajati na raspolaganju za drugi mandat, kaže da ni u snu ne može da zamisli da se ponovo kandiduje za funkciju predsednika, ali odustajanje od povratka u Belu kuću joj ne umanjuje broj prijatelja. Ona se slavopojno veliča. Na sve strane. Njujork tajms je slavi kao „globalnog superstara“ i kao „rok-star diplomatu“. Magazin Tajms na naslovnoj strani objavljuju njenu sliku sa velikim naslovom „Uspon pametne politike“ (…) Dve trećine Amerikanaca ministarku spoljnih poslova ocenjuje kao dobru. Time je 64-godišnjakinja omiljena visokorangirana političarka SAD i daleko popularnija od svog šefa Baraka Obame, američkog predsednika, čija je kandidatura Klintonovoj pre četiri godine zatvorila put ka Beloj kući.“

Zidojče cajtung piše da se rad Klintonove ocenjuje dobrim ocenama. List ocenjuje da za to nije zaslužna samo energija, sa kojom je 2009. godine preuzela nove obaveze i njena nesumnjiva marljivost: ministarka je posetila više od 100 država – više od svih njenih prethodnika. Mnogo više je za to zadužen način na koji je u svetu predstavljala SAD i veština sa kojom je osigurala svoju poziciju u Vašingtonu. „Od velikih spoljnopolitičkih ambicija koje je najavio njen šef, nije mnogo ostalo. Dijalog sa Kinom je težak. Rusija je odustala od velikog novog početka. Iran i Severna Koreja se nisu urazumile. Američka mirovna politika na Bliskom Istoku je prava katostrofa. Čak i odnosi sa starim saveznicima sa druge strane Atlantika obeležavaju frustracije. To je dobrim delom zbog naivnog verovanja Evropljana da će pobedom Obame sve nekako drugačije da izgleda. Međutim, Klintonova ima uspeha, možda upravo zato što velikim izazovima pristupa sa nadprosečnom dozom realizma i pragmatizma“. Minhenski list podseća da je ministarka izbore u Rusiji ocenila kao „nepoštene i nefer“, da je arapske moćnike upozorila da će da „potonu u pesak“ ukoliko se budu opirali promenama, kao i da je Kinezima poručila da ekonomski uspeh dugoročno ne može da funkcioniše bez političkih sloboda.

(Boris Rabrenović, Deutsche Welle)