Giorgi Margvelašvili zameniće Mihaila Sakašvilija na mestu predsednika Gruzije, pokazuju izlazne ankete, prema kojima je ovaj kandidat osvojio oko 67 posto glasova, što je dovoljno za pobedu već u prvom krugu predsedničkih izbora.
I ankete sporevedene pre izbora ukazivale su da je najveći favorit za novog predsednika kandidat Sakašvilijevog rivala i aktuelnog premijera, 44-godišnji bivši profesor filozofije Giorgi Margvelašvili.
On je bio kandidat pokreta „Gruzijski san“ milijardera i premijera Bidzina Ivanišvilija, koji je pre godinu dana na parlamentarnim izborima pobedio grupaciju odlazećeg predsednika.
„U ime Vlade, želeo bih da se zahvalim svim učesnicima na poštovanju demokratskih vrednosti našeg naroda i vladavine prava tokom kampanje i glasanja“, saopštio je Ivanišvili.
Ivanišvili je najavio da nekoliko sedmica posle izbora planira da podnese ostavku jer je, kako je rekao, ostvario svoje ciljeve, a ove predsedničke izbore nazvao je „prvim gruzijskim u evropskom stilu“.
Kako pokazuju izlazne ankete, drugoplasirani na predsedničkim izborima je David Bakradze, bivši predsednik Skupštine, koga je podržao Sakašvili.
„Kao opozicioni lider, spreman sam na saradnju sa vladom i da radim sa novim predsednikom na svim pitanjima koja su suštinska za bolji život našeg naroda“, izjavio je Bakradze, prenosi civil.ge.
Dosadašnji predsednik Mihail Sakašvili na vlasti je proveo dva mandata, koliko Ustav dozvoljava, a novi lider Gruzije imaće manja ovlašćenja od svojih prethodnika, u skladu s ustavnim reformama iz 2010. godine, koje stupaju na snagu posle izbora.
Iago Kačkačišvili, šef Katedre za sociologiju na državnom univerzitetu u Tbilisiju ocenjuje da će nakon izbora biti uspostavljen „potpuno novi dizajn političkih snaga u zemlji“.
„Imaćemo predsednika čije će moći biti znatno niže od onih koje ima sadašnji predsednik. Imaćemo novi ustavni poredak“, kaže on.
Kačkačišvili, koji lično poznaje Margvelašvilija, smatra da ovaj predsednički kandidat ima velike prednosti.
„On je prozapadno orijentisan, obrazovan i njegova ličnost je izbalansirana. On na leđima ne vuče teret proplosti. On nije političar, ne pripada nijednoj konkretnoj političkoj partiji i zato se, nadam se, neće baviti ovim brutalnim političkim igrama“.
Pravo da odluči koji će od 23 kandidata voditi državu imalo je oko 3,5 miliona građana.
Konačni rezultati bi trebalo da budu objavljeni najkasnije 16. novembra, a ukoliko nijedan kandidat ne prikupi više od 50 posto glasova, drugi krug se održava dve sedmice nakon saopštavanja rezultata prvog kruga.
(Slobodna Evropa)