Izostanak delegacije Srbije sa Samita Evropske unije i Zapadnog Balkana nije diplomatski incident, već svesna politička poruka vlasti u Beogradu da ne žele da Srbija bude članica EU, ocenio je univerzitetski profesor i novinar Dinko Gruhonjić u intervjuu za podgoričku ETV.

Prema njegovim rečima, Srbija se sama povukla sa evropske scene jer aktuelni režim više ne može da ispuni, niti želi da ispuni, standarde koje Evropska unija zahteva.

„Srbija nije izostavljena – Srbija se sama povukla. Režim u Beogradu svesno izbegava evropsku scenu jer tamo više ne može da prodaje bajke. Evropska unija traži vladavinu prava, slobodne medije i političku odgovornost, a to su tačke na kojima ovaj režim puca“, rekao je Gruhonjić.

On je dodao da se Srbija ne udaljava od EU zato što su evropski zahtevi neprijateljski ili neostvarivi, već zato što evropski standardi direktno ugrožavaju samu prirodu autoritarnog sistema u Srbiji.

„Vladavina prava, nezavisno pravosuđe i slobodni mediji nisu tehnički uslovi – oni su egzistencijalna pretnja ovom režimu. Svaki korak ka Evropi za vlast znači gubitak kontrole: nad medijima, nad pravosuđem i nad kriminalnim strukturama. Zato se evropski put ne koči iz nužde, već iz političkog interesa“, istakao je.

Nova izolacija kao politička strategija

Gruhonjić smatra da udaljavanje od Evropske unije nije greška režima, već strategija koja Srbiju vodi ka novoj izolaciji, sa ozbiljnim društvenim i ekonomskim posledicama.

„Put u novu izolaciju jeste strategija. To je i prilika da se, pod sankcijama – kao i devedesetih godina – tržište nafte i derivata prebaci u sivu zonu, u kojoj ključnu ulogu imaju strukture bliske kriminalnim krugovima i režimu. Umesto transparentnih tokova, nafta će se dopremati, na primer, alternativnim kanalima, poput rečnih barži povezanih sa ljudima iz podzemlja bliskim režimu. U takvom sistemu, granica između vlasti i mafije postaje gotovo nevidljiva“, upozorio je Gruhonjić.

On je dodao da će, ukoliko se takva politika nastavi, građani Srbije „platiti cenu još jednog košmara nalik onom iz devedesetih“.

“Režim u Beogradu ne beži od Evrope zbog Kosova, Rusije ili proširenja, već zbog toga što Evropa traži institucije, a ovaj režim funkcioniše kroz ličnu vlast. EU traži slobodne medije, a on opstaje na propagandi. EU traži odgovornost, a on počiva na nekažnjivosti. Zato je udaljavanje od EU zapravo racionalna odluka režima – jer je članstvo za njega političko samoubistvo. A oni će se radije odlučiti na pokušaj nove izolacije sopstvenih građana”, kazao je Gruhonjić.

Orban kao politički uzor Vučiću

Komentarišući otvorenu podršku mađarskog premijera Viktora Orbána predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, Gruhonjić je ocenio da se ne radi o saradnji dve države, već o ideološkom savezništvu autoritarnih lidera.

„Orban Vučiću nije saveznik Srbije, već uzor. To je solidarnost autoritaraca, a ne saradnja država. Orban pokazuje da je moguće biti u Evropskoj uniji, a razgrađivati demokratiju iznutra. Vučiću je to idealan scenario: zadržati evropski novac, a ukinuti evropske vrednosti. To je takozvana iliberalna internacionala, u kojoj se vlast štiti, a građani marginalizuju“, rekao je Gruhonjić.

Brnabić i pokušaj kriminalizacije Crne Gore

Govoreći o izjavama predsednice Skupštine Srbije Ane Brnabić, u kojima je Crna Gora optužena za podršku škaljarskom i kavačkom klanu, Gruhonjić je ocenio da se radi o političkom pokušaju kriminalizacije susedne države.

„Te izjave nemaju nikakve veze sa borbom protiv organizovanog kriminala. One služe kao propagandno oružje kojim se pažnja pokušava premestiti sa problema u Srbiji na Crnu Goru“, rekao je on.

Prema njegovim rečima, činjenice ukazuju da su različiti kriminalni klanovi danas operativno i logistički znatno prisutniji u Srbiji nego u Crnoj Gori, kao i da su njihove veze sa bezbednosnim strukturama, navijačkim grupama i pojedinim centrima političke moći vidljivije u Beogradu nego u Podgorici.

„Notorna Ana Brnabić ne govori o klanovima zato što želi pravdu, već zato što želi alibi. Kriminal se u Srbiji toleriše, štiti i politički instrumentalizuje, a potom se širi po regionu. Govorim o političkoj odgovornosti i obrascima, ne o sudskim presudama. Organizovani kriminal u Srbiji nije paralelna struktura – on je deo sistema“, naglasio je Gruhonjić.

On je ocenio da je cilj ovakvih izjava da se uspori ili delegitimiše evropski put Crne Gore, ali da je taj pokušaj unapred osuđen na neuspeh.

„Evropska unija ne odlučuje na osnovu izjava nekakve Ane Brnabić, već na osnovu konkretnih reformi i institucionalnih rezultata. Problem za Beograd je u tome što Crna Gora, uprkos svim slabostima, danas objektivno stoji bolje na evropskoj mapi od Srbije. Zato se proizvodi narativ o ‘mafijaškoj državi’ – kao defanzivna strategija režima koji zaostaje“, rekao je.

Medijske slobode u Crnoj Gori: preslikavanje beogradskog modela

Posebnu pažnju Gruhonjić je posvetio stanju medijskih sloboda u Srbiji i Crnoj Gori, osvrćući se na slučajeve saslušavanja direktorice Portala Analitika Tinke Đuranović i najave saslušanja novinara Draška Đuranovića.

„U Srbiji je model pritiska na medije u potpunosti razrađen: tabloidi služe kao propagandni aparat režima, nezavisni mediji se targetiraju, a institucije se koriste za pravno i finansijsko iscrpljivanje novinara. To više nije izuzetak – to je sistem“, naveo je.

Kada je reč o Crnoj Gori, Gruhonjić upozorava na zabrinjavajući trend preuzimanja istih metoda.

„Delovi vlasti i institucija u Crnoj Gori počinju da imitiraju beogradski model: selektivna saslušanja, institucionalni pritisci i poruka da su kritički mediji problem, a ne korektiv vlasti. Kada se fokus sa sadržaja novinarskih otkrića prebaci na same novinare, to više nije borba za zakonitost, već pokušaj disciplinovanja medija“, istakao je.

On je zaključio da će Evropska unija Crnu Goru oceniti ne po političkoj retorici, već po spremnosti da se odupre autoritarnim praksama.

„Ako Crna Gora želi da se jasno razlikuje od Srbije na evropskom putu, mora da pokaže da je spremna da demontira, a ne da prepisuje, autoritarne modele. Kopiranje lošeg modela nikada nikoga nije približilo Evropskoj uniji“, zaključio je Gruhonjić.

Prema njegovim rečima, iako u Crnoj Gori ima dosta “kvislinga” u redovima vladajućih političara koji će sve učiniti da zakoče put te zemlje ka EU, Crna Gora će postati prva sledeća članica Evropske unije, na čemu im je unapred čestitao.

(Autonomija/ETV, foto: N1)