„Ovo bih poredio, koliko god to nekome zvučalo nategnuto, sa NATO bombardovanjem Srbije – samo nas je ovaj put bombardovao režim. I onog puta je režim bio kriv jer nas je doveo u takvu situaciju, ali sad smo opet pod bombama, jer te nadstrešnice nisu ništa drugo nego bombe“, rekao je profesor Novosadskog univerziteta i novinar Dinko Gruhonjić povodom skorašnjih blokada i građanskih protesta zbog tragedije koja se dogodila u Novom Sadu 1. novembra.

Profesor Univerziteta u Novom Sadu Dinko Gruhonjić dobitnik je ovogodišnje nagrade za Doprinos ljudskim pravima, a prilikom primanje nagrade u nemačkom gradu Vajmaru istakao je kako građanski protesti prethodnih nedelja vratili su nadu da je promena u Srbiji moguća i da naša zemlja neće skliznuti u totalitarizam.

U emisiji „Iza vesti“ izjavio je da je nagrada istovremeno lepa vest za njega, ali loša vest za Srbiju.

„To je jubilarna 30. nagrada koju grad Vajmar dodeljuje, i ako pogledamo istorijat i dosadašnje dobitnike, videćemo da su to ljudi iz zemalja koje su vrlo nedemokratske, poput Irana, Filipina, Sirije i Turske“, rekao je Gruhonjić.

Naglasio je da su ljudska prava u ovim državam ugrožena, te da je zabrinjavajuće što se i naša zemlja svrstala u tu kategoriju.

Na korak od međusobnog ubijanja

Istakao je i da smatra da nemačka javnost nije dovoljno informisana o dešavanjima u Srbiji od 1. novembra, „od državnog zločina kada je ubijeno 15 ljudi, a dvoje vrlo teško povređeno“ – zbog čega je i pozvao kolege novinare da posete zemlju i lično se uvere da se građani bore za demokratiju, tj. slobodu.

“Bore se za odgovornost, to je neki fundament demokratije. Ukoliko izostane odgovornost za ubistvo, to znači da je ubiti čoveka normalna stvar, da je dozvoljno – ako imamo takvo društvo u kojem se ne obazire na ubistvo ljudi, onda smo samo na korak od međusobnog ubijanja. Ovo je vrlo opasna situacija u koju je nas ovaj režim doveo”, rekao je sagovornik N1.

Dodao je i da je protest 5. novembra u Novom Sadu najmasovniji prostest u istoriji tog grada.

„Novi Sad je inače malo inertan što se tiče protesta, a sada je postao epicentar događaja u Srbiji. Ovo bih poredio, koliko god to nekome zvučalo nategnuto, sa NATO bombardovanjem Srbije, samo nas je ovaj put bombardovao režim. I onog puta je režim bio kriv jer nas je doveo u situaciju, ali sad smo opet pod bombama jer te nadstrešnice nisu ništa drugo nego bombe. Dakle, svi mi odjednom gledamo gore, kako bismo dokučili šta je iznad nas, u kakvim stanovima živimo, ko su bili ti investitori, …“, kazao je on.

Simbolično, kako je u kalendaru današnji dan označen kap Međunarodni dan protiv korupcije, podseća na nalaze Fiskalnog saveta koji kažu da je od 7,3 milijarde evra koje su išle na javne nabavke i tendere, 7,1 milijarda evra je potrošena na nezakonit način.

„Dakle, svega 200 miliona evra su oni potrošili kako treba, a kako se oni ugrađuju i koliko štede na raznim materijalima, da li su električne instalacije dobre ili ćemo se svi zapaliti, to su pitanja koja će svaki normalan čovek postaviti nakon tragedije koja se desila“, objasnio je Gruhonjić.

Početak kraja ovog režima

Kako dalje dodaje, Srbija se u prošlosti zadesila i u komplikovanijoj situaciji kada je „Slobodan Milošević naglim zaokretom potpisao Dejtonski mirovni sporazum i zapadnim političarima na kratko postao faktor mira i stabilnosti“.

Kaže i da je u Vajmaru preneo stav građana Srbije, da su građani razočarani njihovim zvaničnicima, te da negoduje što pojedini zvaničnici iz Nemačke, Francuske i drugih zemalja podržavaju čoveka koji je autoritarac i ide ka tome da postane totalitarac.

Na pitanje da li će ove blokade i protesti uroditi plodom, odgovara da je po prvi put pozitivnog stava.

„Ja neću da kažem da se nadam, već da verujem. Ja prvi put u ovih 12 godina Vučićevog izluđivanja i ubijanja Srbije, verujem da je početak kraja tog režima. A koliko će taj kraj da traje, preostaje da vidimo“, rekao je Gruhonjić.

(N1)