– Predlog zakona o nadležnostima Pokrajine i statut Vojvodine prvo treba da budu usaglašeni u okviru vladajuće koalicije u Republici i Pokrajini, pa tek onda da dođu u Skupštinu Srbije. Kako sada stvari stoje, ne čini mi se da će se to desiti do kraja maja – izjavila je u razgovoru za „Dnevnik“ šefica poslaničkog kluba G17 plus i potpredsednica ove stranke Suzana Grubješić.
Ona je ukazala na to da se sada spekuliše i terminom „pre letnje pauze parlamenta“, ali da sva odlaganja donose razne sumnje i nedoumice, mada Ustav Srbije garantuje Vojvodini statut.
Lider SPS-a i zamenik predsednika Vlade Ivica Dačić i najnovijom izjavom potvrđuje da njegova stranka neće dati zeleno svetlo na ovaj tekst statuta. Zašto?
– To morate njega da pitate. Oni koji nisu zadovoljni tekstom statuta treba da kažu koji im se delovi ne sviđaju i zašto.
Konstatujete da je neophodan dogovor unutar vladajuće koalicije, istovetne u Republici i Pokrajini, o zakonu i Statutu. Da li to usaglašavanje ova dva teskta znači da se statut vraća u Pokrajinsku skupštinu gde treba da pretrpi izmene?
– Da, ali ne suštinske, samo pravnotehničke, jer sam sigurna u to da Skupština Vojvodine ne bi prihvatila suštinske izmene teksta koji je već usvojila.
Očigledno da sve zavisi od predloga zakona o prenosu nadležnosti Pokrajini, kojeg još uvek nema. Šta je s njim?
– Ne znam dokle se stiglo s tekstom, a red bi bio da nam se kaže da li je spreman ili ne.
Predsednik Srbije i lider DS-a Boris Tadić je usred priče o statut izneo inicijativu o promeni političkog sistema, odnosno Ustava Srbije, i o regionalizaciji?
– Mi podržavamo tu predsednikovu incijativu. Podsetila bih na to da je G17 plus otvorio priču o regionalizaciji Srbije još pre godinu dana, u vreme kada je urađen nacrt zakona o regionalnom razvoju. Svesni smo toga da nema prave regionalizacije i decentralizacije Srbije bez promene postojećeg Ustava. I zato se uključujemo u inicijativu i javnu debatu koja je njome otvorena.
Zašto je takav predlog iznet baš sada kada vladajuća koalicija nema za to ni potrebnu većinu u Skupštini Srbije?
– I pored toga u ovom trenutku je moguće razmišljati o tom pitanju značajnom za zemlju i kroz javnu debatu i konsenzus doći do promene Ustava. Nije realno da se to desi sada i odmah, jer je potrebna dvotrećinska većina u Skupštini, kao i referendumsko izjašnjavanje građana. Neki su se pojavili s tumačenjem da referendum nije potreban, ali jeste, jer se radi o izmenama vezanim za glavu 7 Ustava – teritorijalno uređenje zemlje.
Teško da biste u opoziciji našli nekog ko bi to u ovom trenutku prihvatio?
– DSS sigurno ne bi prihvatio određene izmene, ali koliko znam, i stranka Vojislava Koštunice ima koncept regionalizacije Srbije, od kojeg je odustala da bi se stvorio konsenzus za donošenje aktuelnog Ustava 2006. godine. S njima bi se moglo razgovarati, a s radikalima vredi pokušati, ali od toga ništa ne očekujem.
Da li je realno staviti u fokus ovu priču koja je na dugom štapu, u trenutku kada je zemlja do guše u drugim problemima koje treba rešiti?
– Jeste realno da pokrenemo priču, pre svega o decentralizaciji, jer nije normalno da Srbija bude jedina zemlja čija teritorija između dve pokrajine nema ime. Pri tom je regionalizacija u svojoj suštini i demokratizacija države.
Da li bi se i Vojvodina pretvorila u regiju?
– To je tema – da li je Pokrajina jedan region ili se deli na tri-četiri? I u tome jeste suština decentralizacije, jer se zakonom koji treba da se usvoji nadležnosti spuštaju samo s Beograda na Novi Sad, a ne i na Šid, Kovin, Sombor, Zrenjanin… Sa zakonom o prenosu nadležnosti Vojvodina ostaje centralizovana, a suštinska decentralizacija traži prenošenje nadležnosti na lokalne zajednice i niže.
Nije li možda ova priča o Ustavu i regionalizaciji otvorena da bi se „pokrila“ ona oko statuta i zakona o nadležnostima?
– Ne verujem, jer jedna drugu ne isključuje. Statut i zakon o nadležnostima predstavaljaju samo prvi korak ka decentralizaciji. Isti je slučaj i sa zakonom o regionalizaciji. To je prvi, ali za Srbiju nedovoljan korak, jer, kao što sam rekla, ostatak Srbije je bezimen.
Deo opozicije zamera što se toliko priča o nečemu što je nemoguće uraditi danas, kao što je promena Ustava, a ne rešava se ono što vladajuća koalicija može, a to je da donese zakon o prenosu nadležnosti i potvrdi statut Vojvodine? Je li to odlaganje priče o statutu?
– Ne, nego inicijativa da se započne proces promene društveno-političkog sistema u Srbiji, jer je sadašnji neodrživ, pri čemu mislim i na set izbornih zakona i sve ono što treba da usledi.
Postoji li zamisao da se izmenama Ustava menja i njegova preambula u kojoj je definisan položaj Kosova i Metohije?
– Niko to nije pominjao i nema nijednog razloga da se preambula menja.
(Dnevnik)