Cilj Evropske političke zajednice, čiji će prvi sastanak biti održan sledećeg meseca u Pragu, jesu tešnje veze sa kandidatima za članstvo u EU ali za sada nema naznaka da će njihova integracija biti ubrzana, izjavila je danas Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politiku.

Kako je najavljeno, u Pragu će 6. oktobra, kada počinje dvodnevni samit lidera EU, biti održan prvi sastanak Evropske političke zajednice koja je ideja francuskog predsednika Emanuela Makrona.

Grubješić je za Betu rekla da će se na prvom neformalnom sastanku te zajednice raspravljati o zajedničkim političkim i bezbednosnim izazovima.

Dodala je da će, osim članica EU, biti pozvane sve ostale evropske zemlje koje je Makron pomenuo još prilikom lansiranja te ideje, simbolično 9. maja, na Dan Evrope.

Prema njenim rečima, ta inicijativa je došla kao odgovor na apliciranje Ukrajine, Gruzije i Moldavije za članstvo u EU.

„Skoro sedam meseci od ruske invazije na Ukrajinu, politička zajednica ima za cilj da obezbedi tešnje veze sa kandidatima za članstvo u EU, ali za sada bez naznaka ubrzanja njihove formalne integracije u EU“, rekla je Grubješić.

Kako je dodala, u međuvremenu su Ukrajina i Moldavija dobile status kandidata i to prevashodno zbog geopolitičkih razloga, a ne zbog spremnosti tih zemalja u oblastima koje su ključne za proces pridruživanja – vladavini prava i ekonomskoj konvergenciji.

„Ovakav potez poslao je poruku Zapadnom Balkanu da se politika proširenja uglavnom svodi na geopolitiku, što otvara prostor za snažnije delovanje trećih aktera i slabi reformski potencijal u zemljama koje su odavno u procesu pristupanja“, rekla je Grubješić.

Ona je rekla i da je konačno otvaranje pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom pokazalo da su u EU svesni da se regionu u celini mora ponuditi više od nejasne evropske perspektive.

„Sastanak u Pragu će biti prilika da se razgovara o tome i da se ustanove jasniji i čvršći okviri te nove bliže asocijacije između kandidata za članstvo i EU“, rekla je Grubješić.

Inače, Evropska politička zajednica treba da pruži platformu za politički dijalog i saradnju sa zemljama koje žele da se pridruže EU i državama koje nemaju takve aspiracije ali dele demokratske vrednosti EU.

Makron je ranije rekao da bi takva zajednica dopunjavala proces pristupanja EU i ne bi bila njegova zamena.

Bio je to odgovor na zabrinutost mnogih da bi zajednica mogla da postane alternativa proširenju EU.

(Beta, Foto: N1)