U Srbiji je u proteklih pet godina usvojeno nekoliko zakonskih promena relevantnih za borbu protiv trgovine ljudima, ali su potrebni dalji koraci kako bi se osigurao efikasan pristup žrtava pravdi i delotvornim pravnim lekovima, saopštilo je telo Saveta Evrope za borbu protiv trgovine ljudima GRETA u novom izveštaju objavljenom danas.

Izveštaj pozdravlja korake koje su srpske vlasti preduzele za dalji razvoj zakonodavnog okvira za borbu protiv trgovine ljudima. To uključuje unošenje u Zakon o strancima perioda oporavka i razmišljanja i dozvole za privremeni boravak po humanitarnoj osnovi za žrtve trgovine ljudima, kao i odredbe koje se odnose na žrtve trgovine ljudima u Zakon o zdravstvenoj zaštiti i Zakon o slobodnoj pravnoj pomoći.

Još jedan pozitivan pomak je uspostavljanje pozicije nacionalnog izvestioca za trgovinu ljudima, koju treba da ispuni ombudsman, navela je GRETA.

Međutim, u izveštaju se naglašava da su potrebni dalji koraci kako bi se žrtvama trgovine ljudima obezbedio bolji pristup pravdi i efikasnim pravnim lekovima. Posebno, advokati koji zastupaju žrtve trgovine ljudima treba da imaju znanja o problemima trgovine ljudima, a troškove pravne pomoći i pravne pomoći koju pružaju nevladine organizacije treba da nadoknadi država.

Pristup žrtava nadoknadi je i dalje redak i stoga GRETA poziva vlasti da obezbede da žrtve trgovine ljudima budu sistematski informisane o svom pravu na odštetu i da u potpunosti iskoriste zakone o oduzimanju i zapleni imovine od počinilaca kako bi se obezbedilo obeštećenje za žrtve.

Vlasti takođe treba da uspostave bez daljeg odlaganja državnu šemu obeštećenja koja je dostupna žrtvama trgovine ljudima, navodi se u izveštaju.

Pozdravljajući postojanje specijalizovanih istražitelja i tužilaca koji rade na slučajevima trgovine ljudima, GRETA napominje da se takvi slučajevi često prekvalifikuju kao lakša krivična dela i da žrtve nisu uvek obaveštene kada se koristi sporazum o priznanju krivice.

GRETA apeluje na srpske vlasti da ojačaju odgovor krivičnog pravosuđa na trgovinu ljudima, tako što će obezbediti da se krivična dela trgovine ljudima istražuju proaktivno i blagovremeno i dovoditi do delotvornih, srazmernih i odvraćajućih sankcija za osuđene.

Konstatujući porast broja radnika migranata u Srbiji i izveštaje o radnoj eksploataciji na gradilištima koja zapošljavaju takve radnike, GRETA poziva srpske vlasti da intenziviraju napore u sprečavanju i borbi protiv trgovine ljudima u svrhu radne eksploatacije.

To bi, navodi se, trebalo da obuhvati korake za jačanje kapaciteta inspektora rada da proaktivno i temeljno istraže navode o trgovini ljudima u koju su umešani strani radnici i da obezbedi da žrtve trgovine među njima budu identifikovane na vreme i da im se ponudi odgovarajuća pomoć.

Pored toga, GRETA traži od srpskih vlasti da posvete veću pažnju identifikaciji žrtava trgovine među migrantima i tražiocima azila, kao i da obezbede dovoljno osoblja i resursa Centru za zaštitu žrtava trgovine ljudima kako bi mogao da izvrši blagovremenu identifikaciju žrtava trgovine ljudima.

U izveštaju se pozdravlja ponovno otvaranje skloništa za hitne slučajeve za žrtve trgovine ljudima, ali i napominje da još nema skloništa za muške žrtve. GRETA apeluje na srpske vlasti da poboljšaju pomoć žrtvama trgovine ljudima, uključujući izdvajanje adekvatnih sredstava za usluge koje pružaju specijalizovane nevladine organizacije.

Srbija, navodi se, ostaje prvenstveno zemlja porekla žrtava trgovine ljudima, ali je u izvesnoj meri i zemlja odredišta i tranzita. Prema statističkim podacima srpskih vlasti, u periodu 2017-2022. godine bilo je ukupno 320 zvanično identifikovanih žrtava trgovine ljudima (250 žena i 70 muškaraca, uključujući 150 dece).

Pored toga, bilo je 367 pretpostavljenih žrtava trgovine ljudima. Većina žrtava u periodu 2017-2022 bila je srpske nacionalnosti. Većina žrtava su bile žene, a skoro polovina deca. Iako je seksualna eksploatacija ostala preovlađujući oblik eksploatacije, identifikovani su i slučajevi trgovine ljudima u svrhu radne eksploatacije, prisilnog prosjačenja i prisilnog kriminala.

Grupa eksperata za borbu protiv trgovine ljudima (GRETA) je nezavisno telo koje prati način na koji zemlje primenjuju Konvenciju Saveta Evrope o borbi protiv trgovine ljudima. Konvencija obavezuje svih 46 država članica Saveta Evrope, kao i države nečlanice Belorusiju i Izrael.

(Beta, ilustracija: Pixabay)