Koalicija Ujedinjeni za pobedu Srbije postoji možda još samo formalno, ali suštinski ona više ne postoji, izjavio je predsednik Pokreta slobodnih građana Pavle Grbović, koji je i očekivao „da ta koalicija, nažalost, neće opstati na duže staze“.

Jednostavno, neke članice su odlučile da postojanje te koalicije oroče do 3. aprila uveče, objasnio je Grbović i podsetio da su, posle izbora, pre svega iz Narodne stranke krenuli signali da oni više ne žele da budu deo tog društva.

Kao glavnog krivca su označili upravo Dragana Đilasa zbog njegovog susreta sa Aleksandrom Vučićem, objasnio je on u razgovoru sa Zoranom Sekulićem i naglasio da opozicija i vlast moraju da imaju neku vrstu dijaloga.

U našoj javnosti postoji problem da bilo ko razgovara sa Vučićem, što generalno ni u jednom društvu nije dobro, ocenio je Grbović i konstatovao da je uglavnom odgovornost vlasti što dijaloga sa opozicijom do sada nije bilo.

Sa druge strane, kako je napomenuo, „malo je odgovornost i ovog našeg dela opozicione javnosti, jer je svako ko je pomislio da razgovara sa drugom stranom bio etiketran na različite načine„.

Grbović je bio za to da se razmisli da li bi razgovor sa Vučićem trebalo održati u ime koalicije, u nekom drugom, širem formatu i da li bi na taj sastanak, uz Đilasa, mogao da ide još neko, ali je konsenzus o tome bio nemoguć.

Na kraju je ostalo to jedno jedino rešenje kome je Đilas legitimno pribegao da ide i razgovara kao predsednik svoje organizacije, predočio je on i dodao da ne može nekome da prigovori što to uradio u ime svog članstva i svoje organizacije.

Taj potez nije naročito problematičan, ništa naročito loše iz svega toga ne možemo da dobijemo, smatra Grbović, koji ne veruje da je iza zatvorenih vrata bilo nekih konspirativnih razgovora i zavera, jer ni Đilas, niti Vučić, „nemaju ni računicu, niti bi se time bavili“.

Upitan koji su glavni uzroci raspada opozicionih koalicija, da li su to ideologija, drugačiji prioriteti ili sujete, on je odgovorio da ne može ništa od toga da se isključi i da potencira samo jedno.

Sve to je kumovalo tome da dođe do ovakvog epiloga, rekao je Grbović i ukazao da vrednosne razlike pre ili kasnije dođu na naplatu.

On ne očekuje da će se na izborima u Beogradu, čije je ponavljanje najavljeno, nastupiti u istom formatu, ne zato što ima lično nešto protiv bilo koga, već misli da bi bila uvreda inteligencije birača „ako bismo rekli – ovo sad je to pravo i iskreno, a ono pre tri meseca to zaboravite“.

Cela politička scena ide ka polarizaciji, sve će se stranke jasno pozicionirati i to će biti binaran izbor kada budemo govorili o evropskom putu Srbije i kada se bude stavila na sto tema jasnog i decidiranog određenja prema onome što se u Ukrajini desilo, procenio je Grbović.

Prema njegovom viđenju, onda će verovatno doći do nepremostivih razlika, pa će svako moći da traži partnera samo u onom delu političke scene u koji se i sam svrstao.

Na ovoj strani gde će biti PSG, to je proevropska strana sasvim sigurno, biće i Stranka slobode i pravde, makar deo grupacije Moramo, „Ne davimo Beograd sasvim sigurno i Nebojša Zelenović sasvim sigurno, verujem i Demokratska stranka“, predvideo je Grbović.

Da li će sve te organizacije moći da idu zajedno na te izbore ili će se od toga praviti dve kolone, to je već stvar neke tehnike, taktike, dogovora, mogućnosti ili nemogućnosti dogovora, obrazložio je on, uveren da taj deo opozicione scene nema razloga da se plaši novih izbora u Beogradu..

Činjenica je da imamo veći broj ljudi koji je glasao za promene u Beogradu od onih koji su glasali da ova vlast nastavi da radi, istakao je on, ali je napomenuo da opozicija ne sme da ponavlja greške i zamara ljude međusobnim odnosima, jer to nikoga ne zanima.

„Ako pobedimo sebe, onda imamo šansu. To je razlog zašto ljudi apsolutno ne treba da tonu u apatiju. U Beogradu postoji rezervoar glasova da se smeni vlast SNS. Ako mi to ne budemo znali da uradimo, onda ne zaslužujemo da vodimo Beograd. Prosto i jednostavno“, naglasio je Grbović.

Osvrćući se na ishod parlamentarnih izbora, on je rekao da će PSG u narednom skupštinskom mandatu sasvim sigurno biti opozicija, zastupati stavove autentične građanske opcije i truditi se da te vrednosti ne kompromituje.

Kako će SNS formirati vladu, oni imaju mnogo modaliteta, Vučić je majstor te tehnokratije vlasti, to je njegov problem. Kako će ta vlada da opstane i da li će se ona rušiti, srušiti ili sama urušiti na nekim temama jednostavno nije pitanje za nas“, smatra Grbović.

Ukoliko se to desi, mi smo spremni za nove vanredne parlamentarne izbore, poručio je on i dodao da opozicija kojoj pripada neće pomagati toj vladi, niti joj na bilo koji način davati ruku.

„Ovaj sistem jeste ranjiv, ima dosta prostora da se neki ljudi koji su na toj strani političkog spektra možda i prevedu na ovu opozicionu stranu, ali samo uz jednu vrstu razumne političke ponude, realne i normalne retorike“, ocenio je Grbović.

Kako je rekao, „ne možemo da očekujemo da ćemo te ljude privući na našu stranu ako im pretimo da ćemo im se revanširati ili da ćemo ih juriti po ulicama“.

„Moraćemo da razumemo da postoje ljudi koji glasaju za SNS, koji glasaju za neke desne organizacije. Sa tim ljudima moramo da živimo zajedno i sa njima komuniciramo, a ne da sebe zatvaramo u geto i mislimo da smo nedodirljivi i najbolji na svetu. Taj balon mora da pukne“, rekao je Grbović.

Upitan o sankcijama Rusiji zbog invazije na Ukrajinu, on je odgovorio da je ta tema čvrsto povezana sa evropskim putem i spoljnopolitičkom orijentacijom Srbije, ali je istakao da lično ne može da bude zagovornik sankcija, koje uglavnom pogađaju narode i ispašta nedužno stanovništvo.

Verujem, međutim, da postoji određeni modalitet restriktivnih mera koje bi mogle da pogode političku oligarhiju Rusije, dodao je Grbović i primetio da je na delu binarna podela sveta i da Srbija zato odluku mora da donese vođena razumom, a ne emocijama.

On smatra da to „nije pitanje da li će se desiti i da li to treba da se desi, nego je pitanje kada će se to desiti“.

U tom smislu, pozicija PSG je apsolutno jasna i nedvosmislena: „Ukoliko se od nas zahteva i ukoliko mi to moramo da uradimo, da, mi ćemo za to glasati“.

Ako je naš izbor da Srbija ide pravcem EU, a mislim da je to jedini realan i održiv izbor, onda moramo da prihvatimo i sve cene tog puta“, rekao je Grbović i ponovio da je za njega „apsolutno nesporno da Srbija mora da bude na Zapadu“.

Pozivajući se na izjave nekih evropskih zvaničnika i izvora iz Brisela da postoji mogućnost uvođenja „brze trake“ za ulazak u EU, koja bi, pre svega, bila namenjena Ukrajini, ali da bi u nju verovatno mogle da se uključe i zemlje Zapadnog Balkana, on je istakao da bi to mogla da bude šansa za Srbiju.

S druge strane, ukoliko ne prepoznamo značaj ovih geopolitičkih događaja, postoji opasnost da ostanemo na pogrešnoj strani istorije, izvan kruga uređenih zemalja, i budemo izloženi drastičnim posledicama, upozorio je Grbović.

On misli da u ovom trenutku neće biti pojačani pritisci na Srbiju da dođe do sveobuhvatnog sporazuma Beograda i Prištine, jer bi, u kontekstu pritiska zbog Rusije, ali i Republike Srpske, mogla da krene nekim pogrešnim putem.

Objašnjava da je i američkoj administraciji i generalno zapadnim zemljama u ovom trenutku važnije da zemlje Zapadnog Balkana sinhrono idu ka istom cilju, da vode politiku u istom pravcu i da se sukobi i problemi ne produbljuju.

Nada se, međutim, da bi nova američka administracija mogla da insistira da se ono što je u dijalogu Beograda i Prištine do sada potpisano u Briselu bude i ispunjeno, kako bi se povratilo poverenje u taj proces.

Koliko god bio opozicija vlasti u Srbiji, postoji ogromna odgovornost i vlasti u Prištini. Mnogi Kurtijevi potezi su bili „potpuno neodgovorni i politikantski i on je dobrim delom kriv što je taj dijalog dospeo u ćorsokak“, ukazao je Grbović.

Upitan da li će u Srbiji stabilokratija opet pobediti demorkatiju, on je uzvratio da će Vučić, da bi opstao na vlasti, morati da čini mnoge ustupke i prelazi na teren koji nije njegov prirodni habitus.

„Njegova stabilokratija je do sada počivala na tome što je imao svoje glasnogovornike, sve ono što on nije želeo da govori, vrlo je lako mogao da proturi kroz, recimo, Vulina“, podsetio je Grbović.

U novim političkim okolnostima, on ne vidi Vulinovu ulogu u političkom životu, a kamoli u Vladi Srbije i objašnjava da je za normalan kurs zemlje neophodno normalizovati političku javnost, ali nije optimista da će Vučić u medijskoj sferi uspeti da savlada sebe i svoju prirodu.

Uprkos svemu, Grbović je uveren da u Srbiji postoji dovoljno razloga za optimizam i da se neke stvari, ipak, pomeraju sa mrtve tačke, da stasavaju nove generacije, dolaze novi ljudi i dešavaju se neki uspesi.

Kako je zaključio, „moramo da verujemo u proces promena do kojih može doći ukoliko radimo, ukoliko smo dovoljno strpljivi i dovoljno uporni“.

(FoNet, foto: N1)