Koalicija nevladinih organizacija Građanska Vojvodina podseća javnost da je na današnji dan, pre 35 godina, režim Slobodana Miloševića nasilnim putem, uličnim pučem, protivustavno srušio autonoiju Vojvodine. Posledica toga za Vojvodinu je da je potpuno materijalno i moralno uništena.

Pokazalo se vrlo brzo da je Vojvodina tek prva žrtva velikodržavne politike memorandumske Srbije, jer je na toj “pokaznoj vežbi” zadat ključni udarac Jugoslaviji. Uz parolu “Oj, Srbijo iz tri dela, ponovo ćeš biti cela”, započet je zapravo udar na zajedničku državu.

Slobodan Milošević je potpunim ukidanjem autonomije Vojvodine, a potom i autonomije Kosova, nastavio da nameće svoju volju i drugim republikama, što je dovelo do krvavog raspada Jugoslavije.

Gaženje autonomije Vojvodine ozvaničeno je Ustavom Srbije iz 1990. godine, jer od tada Vojvodina više nije imala niti jedno funkcionalno ovlašćenje. Ustav Srbije iz 1990. godine bio je, međutim, i prvi secesionistički ustav u Jugoslaviji.

Vojvodina, ali i dobar deo postjugoslovenskog prostora i danas živi posledice hegemonističke politike Srbije, koja je i dalje dominantna u javnoj sferi, što se ogleda i u odnosu prema Bosni i Herecegovini, Crnoj Gori i Kosovu, kao i posrbljavanju Vojvodine čija multikulturalnost nema nikakvu perspektivu u nacionalističkoj i centralizovanoj državi.

Aktuelnim Ustavom Srbije iz 2006. godine, koji su podržale i navodno proevropske i prodemokratske snage, Vojvodini je pripalo tek jedno izvorno ovlašćenje, a to je da odlučuje o sopstvenom znamenju.

Prvoborci jogurt revolucije su prvo opljačkali bogate vojvođanske fondove, zatim privredu, zdravstvo, školstvo, što je sve otišlo u džepove Miloševića i njegove kamarile ili na finansiranje ratova. Onako kako se inače postupa sa ratnim plenom, kao uostalom i 1918.

Vojvodina je toliko osiromašena za proteklih 35 godina da više ne samo da ne može da pomogne drugima, već ne može da pomogne ni samoj sebi. Vojvođanski gradovi koji su nekada živeli punim životom danas su većinom mrtvi i zapušteni, a njihova privreda je uništena.

Umesto ekonomskih i drugih benefita koje je donosila stvarna autonomija ustanovljena Ustavom Vojvodine iz 1974. godine, aktuelna autonomija služi tek kao poligon za iživljvanje nacionalističkih frustracija.

Nažalost, mlađe generacije ne pamte kako se nekada živelo u Vojvodini, dok starije i srednje generacije pamte, ali žive u skladu sa kletvom “dabogda imao pa nemao”, na šta ih opominju i ruine uništenih kombinata i nekadašnjih indsutrijskih giganata.

Pod krinkom borbe protiv vojvođanskih “foteljaša” i separatista građanima Vojvodine otete su ne samo materijalne vrednosti, već i sve one civilizacijske tekovine po kojima je Vojvodina bila prepoznatljiva.

Građansku Vojvodinu čine Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Centar za regionalizam, Građanska akcija, Zelena mreža Vojvodine, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Centar za interkulturnu komunikaciju, Vojvođanski građanski centar i Centar građanskih vrednosti.

(Građanska Vojvodina)