Više desetina građana okupilo se danas ispred Apelacionog suda u Beogradu, zahtevajući da beloruski novinar i aktivista Andrej Gnjot ne bude izručen Minsku.

Apelacioni sud je održao je ročište po tužbi na odluku Višeg suda u Beogradu, koji je doneo nepravosnažnu odluku o izručenju Belorusiji Gnjota, borca za demokratiju koji je u oktobru 2023. uhapšen na aerodromu u Beogradu tokom proputovanja.

Sud ima zakonski rok od 30 dana za donošenje odluke o njegovom izručenju Belorusiji.

„Verujem u pravdu, molim da mi sačuvate život“, rekao je Andrej Gnjot ispred suda.

Pred Apelacionim sudom danas je ponovo negirao krivicu.

„Da sam utajio 300.000 evra poreza, za šta me tereti Minsk, značilo bi da sam milioner, ne bih došao da radim u Srbiju“, rekao je Gnjot.

Na protest ispred Apelacionog suda pozvalo je više nevladinih organizacija koje, između ostalog ukazuju da je režim beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka „jedan od najokrutnijih i najrepresivnijih na svetu“, da politički zatvorenici u toj zemlji trpe dugotrajne kazne u teškim uslovima, i da su neki izgubili i život u zatvoru.

Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Željko Bodržić izjavio je na protestu da je hapšenje Gnjota u Srbiji „poruka za sve, a pogotovo za one koji su pobegli od rata iz Rusije i Belorusije, da ovde ne treba da se osećaju sigurno“.

„To je poruka da ćute i da se ne skupljaju jer svi mogu da dožive sudbinu Andreja Gnjota. To je poruka i svima nama – vidite da ovde ima više policije u civilu nego demonstranata, a da ih je ovoliko na mestima gde se okupljaju policajci, mi bismo odavno bili Švajcarska. To je i poruka u cilju zastrašivanja ljudi koji bi da se okupe i zaštite ljudska prava“, kazao je Bodrožić.

On je, ipak, izrazio nadu da Srbija „neće sebi ponovo dopustiti da se obruka kao zemlja koja sarađuje sa kriminalnim i diktatorskim režimima, iako je njen ugled već ukaljan isporučivanjem ljudi u sigurnu smrt“.

Osnivač organizacije Rusko demokratsko društvo Peter Nikitin izjavio je na protestu da „ne veruje“ da aktivisti vrše pritisak na Apelacioni sud i da „računaju da će odlučiti po pravu i pravdi, za razliku od Višeg suda u Beogradu“.

„Belorusija je država u kojoj se muče politički zatvorenici. U toj zemlji je od 2020. poginulo 25 aktivista i opozicionara. Belorusija je jedan od najokrutnijih diktatorskih režima, ne samo u Evropi nego i u svetu, i nijedna ozbiljna zemlja ne sme ni da razmišlja o izručivanju bilo koga tom režimu pod bilo kojim izgovorom“, kazao je Nikitin.

Među okupljenima ispred Apelacionog suda su i predsednik Demokratske stranke Zoran Lutovac, predsednica beogradskog odbora Stranke slobode i pravde Mila Popović i profesor Univerziteta u Beogradu Ivan Vujačić, bivši ambasador u SAD.

Evropski pokret u Srbiji (EPuS) je prošle nedelje pozvao sve građane, nevladine organizacije i medije da podrže borbu Gnjota „za život i slobodu“, navodeći da je praksa proterivanja i izručenja, koju praktikuje aktuelna vlast, u suprotnosti sa međunarodnim konvencijama i domaćim zakonima.

Inicijativa za podršku beloruskim političkim izbeglicama Partizanka zatražila je juče od vlasti Srbije da hitno puste na slobodu Gnjota, nakon što je na njen poziv od 22. do 25. avgusta održana međunarodna akcija podrške Gnjotu u 34 grada u 17 zemalja, gde su stotine ljudi protestovale ispred ambasada Srbije, uz fotografisanje sa porukom da beloruski aktivista mora da bude oslobođen.

Da Gnjota ne izruče Belorusiji, vlasti Srbije su pozvale i desetine evropskih umetnika, režisera i glumaca. U pismu objavljenom juče, potpisnici su upozorili da Gnjotu, novinaru i filmskom stvaraocu, prete „zatvor, mučenje pa čak i smrtna kazna“ ako bude izručen beloruskim vlastima.

(Beta, N1)