Koalicija nevladinih organizacija Građanska Vojvodina zatražila je danas od vlasti u Srbiji da se ograde od konstantnog i agresivnog manifestovanja ekstremnog srpskog nacionalizma u Bosni i Hercegovini kroz razne događaje iza kojih stoji vlast Milorada Dodika, ali i politička i kulturna elita Srbije, “čiji je očigledni cilj destabilizacija prilika u susednoj državi”.

“Državna vlast u Srbiji, ako želi zaista stabilizaciju prilika u regionu, ali i celokupna javna i politička scena mora da se odredi prema ovim događajima jer oni mogu imati veoma loše, čak tragične posledice”, navela je Građanska Vojvodina u saopštenju za javnost.

Podsetila je da su u protekla dva dana održana dva “cinična skupa”: prvi u subotu u Bijeljini, organizovan povodom „20. godišnjice egzodusa Srba iz Sarajeva“, a drugi juče u Višegradu – sada već tradicionalni skup “ravnogoraca” povodom 70. godišnjice hapšenja četničkog vođe Draže Mihailovića, na kojem je napadnuta i ekipa sarajevskih novinara sa regionalne TV N1.

“I Višegrad i Bijeljina su mesta, kao nažalost i mnoga druga u Bosni i Hercegovini, u kojima su se desili masovni zločini nad bošnjačkim civilima tokom devedesetih godina prošlog veka, u ime iste te politike koja se danas manifestuje kroz političke govore i postrojavanja uniformisanih ljudi sa četničkim obeležjima i, pre svega, kroz revidiranje istorije, realitivizaciju zločina i širenje nacionalne mržnje i nasilja”, piše u saopštenju.

Ocenjuje se da se takvim skupovima povređuju duboke rane građana Bosne i Hercegovine čiji su najbliži stradali tokom proteklog rata.

“Zastrašujuće je i to što se Ravnogorski pokret okuplja da veliča Dražu Mihailovića upravo u Višegradu, odnosno na području gde su njegovi četnici tokom Drugog svetskog rata takođe izvršili masovne zločine nad Bošnjacima, koje su potom ponovili u još strašnijem obliku tokom poslednje decenije 20. veka”, navodi se u saopštenju.

Građansku Vojvodinu čine Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Centar za regionalizam, Zelena mreža, Građanski fond Panonija, Centar za interkulturnu komunikaciju, Vojvođanski građanski centar iz Novog Sada, Građanska akcija iz Pančeva, Centar za razvoj civilnog društva iz Zrenjanina, Centar građanskih vrednosti iz Subotice i Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji.

(Autonomija)