Urbanizacija, uništavanje prirodnih netaknutih zelenih površina zarad kreiranja veštačkih ekosistema, zelenih parkova i masovne gradnje stambenih objekata i kompleksa agresivno uništavaju šansu za opstanak biljnih i životinjskih vrsta u gradu, sagalsni su sagovornici Autonomije. Oni napominju da građani ipak postaju svesni važnosti prirodnih ekosistema i postepeno se uključuju u borbu za njihov opstanak.

Prema podacima mape gradilišta za 2020. godinu portala Gradnja.rs, na teritoriji grada Novog Sada 39 objekata je trenutno u izgradnji, dok se planira gradnja 131 objekta. Među planiranim objektima čija se gradnja očekuje tokom naredne godinu, svega su dva javne namene: dom za stara lica u Sremskoj Kamenici i dom zdravlja na teritoriji novosadskog naselja Adice.

Novi Sad je poslednjih godina pod ekspanzijom gradnje i sve se ređe mogu videte napuštene zelene površine bitne za floru i faunu grada.

Ekolog Saša Rajkov iz organizacije Eko Front za Autonomiju kaže da postoje mnogi problemi sa kojima se biljna i životinjska zajednica susreće u gradu, ali da posebno treba istaći to što se mnogo više radi na estetici nego na očuvanju prirodnog ekosistema.

“Kada mi uredimo grad, zelenu površinu, uvek uklonimo već postojeći zeleni pokrivač, rastinje, žbunje i slične vrste, napravimo travnjak i zasadimo cvetnice. To nije onaj sastav vrsta koji je prethodno bio tu. To više nije neka livada ili stepa i zbog toga kompletne vrste insekata koje su tu bile nestaju. U travnjaku koji je lep, sređen i košen imate minimalan broj insekata, samim tim i minimalan broj ptica. Većina ptica pevačica svoje mladunce hrani beskičmenjacima. I onda se mi pitamo zašto nema ptica, zašto su samo vrane, svrake i golubovi u gradu”, napominje ovaj ekolog.

Rajkov dodaje da je veliki problem što Gradsko zelenilo, koje određuje vrste koje će saditi u parkovima i na zelenim površinama u gradu, bira one vrste koje nisu svojstvene ovom podneblju, a samim tim nisu funkcionalne zato što nisi u stanju da učestvuju u prirodnom kretanju vode i zavise isključivo od zalivanja.

“Ako zasadite močvarni čempres poreklom iz Floride, to estetski jeste jako prijatno za oko, ali to nije dobro. Naš ekvivalent tom močvarnom čempresu bila bi vrba. Kada zasadite tako neke vrste, automatski uklanjate uslove za život različitim živim bićima. Primera radi, jedna vrsta vilin konjica u Futoškom i Kameničkom parku polaže jaja isključivo u stablu vrbe koja tu prezime i u proleće se izlegu, pa se larve u vodi razvijaju. Ako uklonite vrbu, uklanjate i prostor za život tog vilin konjica, navodi Rajkov.

On ukazuje da postoji čitav niz organizama koji pokazuju kako čovek uništavanjem zelenih površina uništava i biodiverzitet, a da su za to najbolji primeri vrste iz Futoškog i Dunavskog parka.

“Jezerce u Dunaskom parku je potpuno urbanizovano vodno telo, ima betonsko dno i puni se periodično, veštački vodom. Imate patke i labudove koje tu donesu i koji nemaju prirodnu hranu u vidu biljnog rastinja, već zavise od čoveka. Sa druge strane, imate jezerce u Futoškom parku na kom je zabeleženo nekoliko vrsta mrmoljaka, dve vrste zmija i domaća barska kornjača. U Dunavskom parku imate crvenouhu severnoameričku kornjaču koju su neki sugrađani tu pustili pa se razmnožila, koja je invazivna vrsta i potiskuje naše vrste konkurencijom za hranu i životni prostor. Barska kornjača iz Futoškog parka zahteva muljevitu obalu u kojoj polaže jaja. U Dunavskom parku koji ima jezerce sa betonskim dnom, kornjače nemaju šta da traže”, dodao je član udruženja Eko Front.

Pčele beže iz sela u grad

Postoje vrste čiji je opstanak i u ruralnim predelima sa više zelenila u poslednje vreme postao nemoguć. Sabina Kerić, osnivačica udruženja Ekonaut koje na različite načine pomaže opstanak pčela u gradovima , kaže da pčele iz sela u gradove masovno prelaze i da se u gradu razmnožavaju.

“Na selu ima previše pesticida, Vojvodina je posebno ozloglašena. Poznajem neke pčelare koji ne vode više svoje pčele u Vojvodinu na pašu jer se nekontrolisano koriste pesticidi i insekticidi. Istraživanja pokazuju da pčele u gradu imaju bolju genetiku. Feralne pčele, odnosno pčele koje žive van domašaja čoveka, mogu bolje da odolevaju parazitima koji su nastali u poslednjih deset godina. Najveći problem pčela je varoa, to je krpelj koji je donet ovde čovekovom greškom i koji se kači na pčele i slabi ih. Feralne pčele su otpornije na varou“, kazala je osnivačica udruženja Ekonaut.

Kerićeva ističe da je med od gradskih feralnih pčela odličnog kvaliteta i da je u skladu sa standardima za ljudsku upotrebu Evropske Unije i Srbije. Ona, međutim, dodaje da bi ljudi u gradu prekasno uočili nedostatak pčela.

“Od sto biljnih namirnica koje ljudi jedu, 70 % njih se razmnožava pomoću oprašivača i pčela. Ako nestanu pčele, nestaće jabuke, kafa, kakao i mnoge važne namirnice za čoveka. U Kini postoje mesta gde nema pčela i ljudi idu od cveta do cveta i ručno ga četkicama oprašuju. Treba na vreme da počnemo da se bavimo ovim temama i da sačuvamo ovo što imamo i da to razvijamo. Ljudi ne primećuju te male stvari dok ne bude prekasno ili dok neko ne podigne alarm”, kazala je Sabina Kerić.

Uništavanje Šodroša bi bio ogroman gubitak za Novi Sad

Projekat Novi Sad na vodi tema je mnogih organizacija već godinu dana. U pitanju je projekat gradnje velikog stambeno-poslovnog kompleksa na potezu Šodroš–Brodogradilište – Ribarsko ostrvo – Kamenička ada. Pored činjenice da će ukoliko projekat bude odobren veliki broj Novosađana ostati bez prirodnog kutka u gradu, na ovom potezu žive mnoge biljne i životinjske vrste kojima preti nestanak.

Saša Rajkov kaže da ukoliko ovaj projekat bude odobren I dođe do promene vodnog režima, postavljanja ustave i uređenje obale, to bi značilo da bi umesto trenutne površine dobili jedan bazen ekvivalentan jezercetu u Dunavskom parku.

“Ovim bismo izgubili pojas priobalne vegetacije koji zavisi od vodnog režima. Takođe bismo izgubili mrestilište za ribe, jedan broj ptica koje se hrane u plićaku Šodroša koje moraju da gacaju po blatu da bi ulovile žabe ribe, ili pojele neko rastinje. Kada zatvorite jedan ekosistem i pokušate da ga ukrotite kako mislite da treba, ekosistem reaguje. Šodroš bi postao jedan sterilan prostor i veći broj građana ne bi mogao da dobije ono što sada dobija od tog prostora.”, kazao je Rajkov.

On dodaje da je najveći problem poteza na kom se planira gradnja Novog Sada na vodi nepristupačnost.

“Imamo najveći zeleni prostor u gradu koji apsolutno nije pristupačan građanima. Analiza zelenih površina u gradovima EU postavila je standarde od 10 minuta hoda kao pokazatelj pristupačnosti neke zelene površine. Ako nije u deset minuta hoda, nije pristupačna. Nije da građani ne žele da se taj prostor uredi, omogući da se priđe tom prostoru, da postoje neke staze i slično, da mogu da uživaju u tom prostoru i da se oporave, pogotovo sada za vreme korone. Jedna osoba u parku mora da ima 4 metra kvadratna prostora za sebe . Ako ceo Novi Sad ograničimo na Limanski, Futoški, Železnički i Dunavski park, nećemo imati gde svi da stanemo”, ističe Saša Rajkov.

Kako se borimo protiv Covida-19, tako treba da se borimo i za životnu sredinu

Prema istraživanju “Građani Novog Sada u prostornom planiranju”, koje je sproveo Centar za razvoj demokratskog društva Europolis, Novosađani su zainteresovani za učešće u prostornom planiranju grada, ali smatraju da se odluke donose isključivo u interesu investitora.

Marijana Mutavčieva iz Europolisa kaže da građani mogu mnogo toga da promene, kao i da grad ima mnogo više sluha kada je u pitanju prostor u vlasništvu grada.

“Građani mogu da promene sistem i mnogo je lakše kad je u igri državni kapital. Kada je privatni interes u igri, mnogo je teže. Ako se plan napravi tako da neko ne može da gradi zgradu veću od tri sprata, na primer, ništa ne sme da menja taj plan. Tim mantrama da je nešto u privatnom vlasništvu došli smo do toga da u užem centru grada nema zelenila i da potpuno gubimo svoj identitet”, kazala je Mutavčieva.

Da građani mogu da promene planove privatnih investitora, svedoče brojne inicijative nastale u prethodnih pet godina. Prema studiji organizacije Europolis “Građani Novog Sada u prostornim politikama”, u prethodnih pet godina bilo je pet spontanih građanskih inicijativa, od kojih su neke i dalje aktivne. Biljana Simonović iz inicijative “Sačuvajmo Liman od betona”, smatra da građani postepeno postaju svesni problema sa kojima se životna sredina susreće.

“Odličan primer jeste borba za Šodroš, jer se građani bore za jedan od retkih, netaknutih delova prirode koji nam je ostao sa ove strane Dunava. Ne smemo da dozvolimo da kada hoćemo da odmorimo od grada, gužve i betonske džungle u koju se Novi Sad pretvorio, da moramo da idemo samo na Frušku goru, koju isto tako investitori uništavaju”, kazala je Simonovićeva.

Saša Rajkov dodaje svaki građanin treba da bude informisan po pitanju životne sredine u svom prirodnom okruženju i da jasno stavi do znanja da od donosioca odluka očekuje da rade svoj posao kako treba.

“To u najvećoj meri može da pomogne, i to na duge staze. Problemi životne sredine ne mogu da se rešavaju ad hoc. Ne menja se ništa jednom akcijom, samo dugoročnim zalaganjem. Ako mi ne kažemo da nama smeta što se uklanja zelena površina u gradu, što nemamo katastar zelenih površina i što se grad rukovodi interesima investitora, ko će da im kaže da to ne valja”, upozorava Rajkov.

Sabina Kerić zaključuje da građani ipak postaju svesni da su razni problemi iskrsli zbog štetnog delovanja ljudi.

“Mislili smo da je to progres, da što više hrane pravimo, da što više zemlje iskrčimo da bi pravili njive… da idemo ka uspehu. Nismo razumeli da tako smanjujemo prisustvo korisnih insekata. Zbog toga ćemo jednog dana i mi doći na red. Ljudi su počeli to da shvataju. Kako se sada borimo protiv Covida-19, tako treba da se borimo i protiv uništavanja životne sredine”, zaključuje ona.

Aleksandar Bugarin (Autonomija)

Naslovna fotografija: Pixabay

(Tekst je nastao u okviru projekta „Mladi novinari za zaštitu životne sredine – pravo na čistu vodu, vazduh, zemlju“, koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.)