Tokom minulih praznika, sa dva Božića, jednom proslavljenom i jednom koja još nije došla, novom godinom, uočljivije nego običnih dana primenjuje se konverzija, okretanje, obrtanje i preveravanje, svetovnih i sekularnih u religiozne i crkvene institute i običaje.
Tako se institucija predsednika države konvertovala u patrijarha i obrnuto, pa je Božićna poslanica poglavara Srpske pravoslavne crkve više „zazvonila“ kao politički govor na nekom partijskom kongresu, jer je govorio o uvođenju zloglasnih taksi, osnivanju kosovske vojske i pretnjama i hapšenjima u samoproglašenoj lažnoj državi Kosovo, a govor Aleksandra Vučića, kao uboga molitva milostivom Gospodu Bogu, za očuvanje vitalnih nacionalnih interesa i neophodnost da se rađa više dece, kako ne bi nestali kao narod. To je istovremeno Vučićeva konverzija s realnošću, kao da je rađanje isključivo u duhovnoj a ne i u svetovnoj sferi i prvenstvenom opisu poslova Vlade i naprednjačkog parlamenta koji je izglasao budžet u kome nisu izdvojena sredstva za izmenu zakona o finansijskoj podršci porodica sa decom! Zato neke majke imaju mesečnu pomoć od moćne države od svega 1.000 dinara mesečno!
Konvertovala je i državna službenica, sekularnog Ministarstva odbrane, patrijarha Irineja sa blaženopočivšim patrijarhom Pavlom uputivši potonjem čestitku za Božić, a onda je samozvani levičar Vulin, na mestu ministra tog ministarstva, izjavio da je neće kazniti jer su njen strah i strepnja veći od njegove kazne. Vulin se preverio u praštanje! Imajući u vidu da se već dešavalo, u ovim prigodama, da neki državni službenici na Božić čestitaju Uskrs, ne bi me iznenadilo i uvođenje obaveznih kurseva o upoznavanju državnih poslova u srastanju države i crkve. Jer, samo takvom, strastvenom vezom, nacija se može „složiti, umnožiti i obožiti“! (Todor Kuljić)
Pretpočetak tog procesa je u toku. Tako na primer, iako Srbi ne žive u jednoj državi, Vučić se nameće kao da on lično živi u svim državama u regionu i kao jedan vođa svih Srba pa su ove godine pod njegovom dirigentskom palicom zajedno unosili badnjak u Predsedništvo matice zemlje, lideri Srba iz regiona, Milorad Dodik iz Bosne i Hercegovine, Milorad Pupovac iz Hrvatske, Ivan Stoilković iz Makedonije i Andrija Mandić i Milan Knežević iz Crne Gore… I tako se Vučić kao prvobitni nacionalista preobučen u proevropejca, vratio svom izvornom imidžu koji će biti nagrađen Ordenom Svetog Aleksandra Nevskog, poznatog po tome što je pobedio krstaše i odbranio pravoslavlje kod Neve, otuda Nevski, a koji, mislim orden, mu je, dekretom, dodelio predsednik Rusije Vladimir Putin.
„Složiti, umnožiti i obožiti“ sopstvenu vlast može da se čita i kao Vučićev lični moto! Toliko se puta prekrstio pred kamerama da neobavešteni teško mogu da razlikuju kada obavlja državnu funkciju a kada bogosluži radi svih raznovrsnih funkcija koje je preuzeo od nadležnih institucija i koje, osim što ih Vučić zastupa, više nemaju nikakav smisao. Njihov jedini smisao je da postupaju po njegovom nalogu i da mu udovolje! Tako mu se ulizuju raznim izveštajima o popularnosti i rejtingu, što nije sporno, ali sporno je da to postiže u strogo kontrolisanim medijima koji su slobodni samo za njega i njegovo svakodnevno pojavljivanje, pa se onda neki čude što je broj nezadovoljnika, takvim načinom vladanja, iz protesta u protest veći i što je sve veći broj pojedinaca od onih pet miliona koji se priključuju ovoj subotnjoj manifestaciji. Šetnja je, bez sumnje, dobra za zdravlje i kondiciju! A dobra kondicija je samo formalni uslov da šetnja nešto promeni! U svakom slučaju protestne šetnje su otvorile problem i postaju okvir za njegovo rešenje. Pošto Vučić neće da ga rešava institucionalno, onda se, sasvim logično, rešenje pokušava naći vaninstitucionalno! Da li će tako i biti dobrim delom zavisi od izdržljivosti i upornosti nezadovoljnih građana, ali zavisi i od Vučića, da li će se udostojiti da ispuni neke zahteve, na primer da političke neistomišljenike ne naziva agentima i stranim plaćenicima, da razvetri RTS, smenom urednika i otvori prostor javnog servisa za pluralistička mišljenja, ili će da se opredeli za novi vid zatezanja i netrpeljivosti raspisivanjem vanrednih izbora po nepromenjenim principima pritisaka, ucena, potplaćivanja, zatvorenih i zatrovanih medija.. Zavisi i od opozicije koja je u tamnom vilajetu i iscrpljuje se oko Vučićevih natruha o izborima, bojkot ili ne, umesto da se dogovori oko jedne jedine sopstvene ideje. Zavisi i od organizatora protesta i koliko su u mogućnosti da usmeravaju revolt i nezadovoljstvo građana…. Zavisi od mnogo činilaca! Kao što Vučić ne radi ništa spontano, očekivanje da se spontanim protestima reše problemi prilično je naivno. Sve u svemu dani posta i praštanja su prošli i po gregorijanskom i po julijanskom kalendaru, a sekvence koje smo doživeli ovih dana možda su samo deo pseudodokumentarca (Mocymentary) koji ima za cilj da nas ubedi da je fikcija istina!
STUPS: Bestijarijum