U danu kada predsednica vlade pozove američkog ambasadora na „svoju“ televiziju, što je totalno nezamislivo bilo gde u iole demokratskom svetu, a on iz diplomatskih razloga, sasvim razumljivo, prihvati taj poziv, komociju njihovog dualnog gostovanja nisu narušile njihove oprečne izjave – ambasadorova, da bi N1 trebalo što više da se vidi i Brnabićeve da se ta televizija „pretvorila u politički partiju“, već su upotpunile i neverovatne izjave državnog sekretara Ministarstva za kulturu i informisanje da mu nije jasan pravni status N1 i predsednika Upravnog odbora RTS da javni servis ne treba da se bavi sitnim aferama kao što je Krušik, plagiranje diploma i slično – čime su jasno pokazali da elitni ljudi vlasti, nemaju blagog pojma šta su slobodni mediji, šta je pluralizam, a još gore nemaju blagog pojma šta je Srbija potpisala od međunarodnih ugovora i konvencija koje su implementirane u medijsko zakonodavstvo koje se voljom neobaveštenih aktera vlasti ne primenjuje i do temelja obesmišljava.
Neki od njih, više puta dokazali, zbilja ne znaju, poput premijerke i sekretara njenog ministarstva, neki se prave da ne znaju, poput sociologa Vuletića, a neki, kao predsednik države, veoma dobro znaju zašto takve bira da bi to radili, odnosno podjarmljivali medije, zaglupljivali javnost i stvarali informativni monolit kao bedem očuvanja sopstvene vlasti.
Elem, proevropsko predizborno naprednjačko obećanje o priključenju evropskoj zajednici naroda, izraženo kroz potpisani Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, te na osnovu toga ratifikovanje dve evropske konvencije o ljudskim pravima, informacija je elementarno ljudsko pravo, i o prekograničnoj saradnji, obavezalo je državu Srbiju da Zakonom o elektronskim medijima garantuje slobodan protok informacija kao i to da pružalac medijske usluge u nadležnosti Republike Srbije može da bude osnovan na njenoj teritoriji ili van nje ali da posluje po zakonima države u kojoj se emituje.
Šta je tu nejasno, dakle, o slobodnom protoku informacija ili pravnom statusu N1?
Pošto United group posluje u više regionalnih država, logično je izabrala da joj sedište bude na nekom evropskom terenu u ovom slučaju Luksemburgu. Možete li zamisliti koje bi joj atribute ova vlast, koja N1 naziva plaćeničkom, CIJA, Šolak Đilasovom televizijom, pridodala da joj je sedište u Zagrebu ili, u Sarajevu????
Kada je poslednji put, pre više meseci, predstavnike United group primio predsednik države i pohvalio njihovu nameru da ulože preko trista miliona evra u Srbiji, dakle, bez subvencija a u rangu jačih stranih investitora, niko nije mogao da pretpostavi da će, kao nedavno, dozvoliti komunalnoj policiji da ruši postavljene optičke kablove SBB i atakuje na privatnu imovinu, a još manje da državni Telekom, parama svih građana, asistira u monopolizaciji i zaštiti privatnika bliskih SNS!
Umesto da država stvara uslove za fer i jednake tržišne uslove, ona privileguje poslušne i diskriminiše slobodne medije isključivo zbog nezajažljive pohlepe vladajuće elite da sve informacije kontroliše, unifikuje i porobljava po svojoj volji i u sopstvenom interesu bez obzira koliko je to u suprotnosti sa evropskom praksom i javnim interesom građana Srbije. Pet televizija sa nacionalnom pokrivenošću, među kojima je i autofiksacija o javnom a zapravo reč je o državnom SNS servisu, koje emituju i spinuju potpuno identične, strogo kontrolisane i manipulativne informacije nisu dovoljne da umire nečistu savest ove vlast dok postoje oaze slobodnih i profesionalnih medija kao što je mala kablovska N1.
Bilo bi logično da zbog tri stotine hiljada domaćinstava koja su ostala bez SBB programa, Telekom, odnosno „Supernova“ odmah preuzmu emitovanje informativnog programa N1, kao što svi kablovski operateri pa i SBB, prenose francuski Kanal 5, italijanski RAI , britanski BBC , američki CNN, ruski Rasha today, katarsku Al Jazeera, hrvatski HRT1, bosanske BHTV, BN….i na stotine lokalnih i regionalnih televizija Palma, Kopernikus, Niška, K9, Naša, Panonija…. jer to propisuje zakon i u interesu je svih građana!
A oko emitovanja komercijalnih programa neka se dogovaraju prema sopstvenom kapacitetu za cenkanje. Pa da li će neko naknadno bindžovati Senke nad Balkanom ili Izgubljene u reketu, ili će preko Yu tube, sa danom zakašnjenja odgledati Ivana Ivanovića, Olju ili Kesića to je stvar ličnog izbora građana kao i njihove mogućnosti da otkažu „Supernovu“ jer im nije obezbedila programe među kojima je i desetak sportskih za koje su zainteresovani….
Državni katanac na protok informacija zbog isključivanja ovoliko velikog broja ljudi da saznaju potpunu, često drukčiju informaciju, neretko i kritički stav o njoj, liči na nelogičan potez moćne vlasti koja sama sebi postaje kolateralna šteta a samim tim, informativni rat koji vodi protiv neistomišljenika postaje razoran ne samo za opoziciju već i za nju samu.
Živi bili pa videli!