Dejtonski mirovni sporazum, koji je potpisan 21. novembra 1995. godine, Bosni i Hercegovini doneo je mir, ali je praktično legitimisao genocid. Proizvod Dejtona je nefunkcionalna država, koja je još uvek talac susednih zemalja, pre svega Srbije.

U američkoj vojnoj bazi Dejton ovaj dokument su potpisali tadašnji predsednici BiH Alija Izetbegović, Hrvatske Franjo Tuđman i Srbije Slobodan Milošević. Njime zvanično je okončan troipogodišnji rat u Bosni i Hercegovini, koji je odneo preko 100.000 ljudskih života.

U međuvremenu sva trojica potpisnika sporazuma su umrla, jedan od njih, Milošević, u pritvoru Haškog tribunala. Umro je i Ričard Holbruk, američki diplomata, koji se smatra najzaslužnijim što je do sporazuma došlo.

Tzv. Dejton je pravni akt sporazumnog karaktera parafiran u vojnoj zračnoj luci Rajt-Peterson, u američkoj državi Ohajo, čiji je cilj bio prekid rata u Bosni i Hercegovini, koji je trajao od 1992. do 1995. Sporazum se naročito bavio budućim upravnim i ustavnim uređenjem Bosne i Hercegovine.

Konferencija, koja je prethodila ugovoru, trajala je od 1. novembra do 21. novembra 1995. godine. Sporazum je zvanično potpisan u Parizu 14. decembra. Sadašnja upravna struktura Bosne i Hercegovine i sastav vlade bili su neki od rezultata dogovora.

Sporazum je bio kulminacija tzv. šatl diplomatije, koju je započeo Holbruk sa svojim timom pod sponzorstvom SAD-a. Šatl se sastojao od posredničke diplomatije između zaraćenih strana. Jednostavnije gledano kontakt grupa šatl diplomatije je igrala ulogu kurira i moderatora koji su prosleđivali i moderirali zahteve zaraćenih strana.

Mnoge osnove i preduslovi Dejtonskog sporazuma započeli su zapravo šatl diplomatijom još godinu dana pre završne konferencije. Jedan od najosnovnijih principa na kojima je Dejtonski sporazum bio zasnovan je bila podela Bosne i Hercegovine po ključu 51-49 (51% teritorije Federaciji BiH i 49% Republici Srpskoj), koji je usaglasila tzv. kontakt grupa.

Iako su mnoge stvari bile dogovorene, Dejtonski sporazum je bio proglašen neuspelim pola sata pre zatvaranja konferencije pošto bosanska strana nije htela da prihvati finalnu nagodbu. Sporazum je ipak uspeo nakon što je zadnjem momentu donesena odluka da će se arbitraža u vezi sa brčanskim koridorom odraditi u naknadnom periodu.

(Autonomija)