Organizovana korupcija je sveprisutna u državama Zapadnog Balkana, a za vidljive rezultate u borbi protiv nje neophodna je politička volja, ocenjeno je na današnjoj video konferenciji koju je organizovala Globalna inicijativa protiv transnacionalnog organizovanog kriminala (GI-TOC).

Nalazi dva istraživanja koje je sprovela ta međunarodna organizacija ukazuju da postoji primetan raskorak između obaveza koje su države regiona preuzele u okviru Berlinskog procesa i mera koje kao kandidati za pristupanje EU trenutno sprovode.

Od samog početka Berlinskog procesa, inicijative za povezivanja država regiona i ubrzavanja njihovog puta u EU, borba protiv korupcije se nalazila među deklarativnim prioritetima političkih elita.

Sagovornici na onlajn panelu su ocenili da je prisustvo države u svim sferama društva naročito pogodno za bujanje korupcije na Zapadnom Balkanu, pošto se ekonomski uspeh onda ne može ostvariti bez dobrih veza sa političarima na vlasti, što često rezultira i centralizacijom moći u rukama jednog čoveka ili partije.

Viši savetnik u GI-TOC Uglješa Zvekić je ocenio da je zbog jaza između dobrog zakonodavstva i slabe primene u praksi, kao i zastarelih antikorupcijskih strategija, teško razlučiti šta je korupcija a šta „neuspeh javne administracije“ u šest država Zapadnog Balkana.

On je objasnio pojam „organizovane korupcije“, koji obuhvata interesno povezane grupe, koje sa pozicije moći i uz političku podršku korupcijom ostvaruju korist.

Uobičajeni oblici organizovane korupcije na visokom nivou tiču se kupovine i prodaje javne imovine koju vrše političke elite i njihovi saradnici, nameštenih tendera za infrastrukturne projekte, insajderskih poslova u postupcima javnih nabavki i privatizacije, pranja novca i drugih zloupotreba položaja.

„Organizovana korupcija je veoma prisutna na Zapadnom Balkanu. Ona je ranije pripadala samo svetu kriminala, sada je na granici legalnog i ilegalnog delovanja raznih organizacija… To nije samo pitanje od lokalnog ili regionalnog, već od međunarodnog značaja, jer je Balkan jedan od najvažnijih regiona za transnacionalni organizovani kriminal„, naveo je Zvekić.

Prema njegovim rečima, odgovor političkih elita na izazove korupcije bio je preuzimanje obaveza na više javnih foruma, ali je prateće izveštavanje i procena uspeha antikorupcijskih strategija izostala.

„Većina zakona u ovoj oblasti (na Zapadnom Balkanu) se slaže sa propisima UN i EU, ali ima mnogo rupa u njihovoj primeni… Naši sagovornici iz civilnog sektora i javne administracije često nisu bili ni svesni da su se njihove vlade obavezale na određene antikorupcijske mere“, kazao je Zvekić.

Sunčana Roksandić, docentkinja Pravnog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu i jedna od autora istraživanja, navodi da je za ispunjenje obaveza u borbi protiv korupcije neophodna izmena ekonomskih propisa, efikasnije procesuiranje slučajeva, kao i harmonizacija sa regulativom EU.

„Svaka država (regiona) se obavezala na konkretne mere protiv problema korupcije. Pritisak za promene treba da dolazi i spolja, iz EU, zato što unutrašnji pritisak nije dovoljan“, kazala je ona.

Kao jednu od glavnih prepreka uspešnim reformama, Roksandić navodi i iseljavanje mladih školovanih ljudi, zbog kog je „sve manje energije za borbu protiv korupcije“.

Fokus daljeg istraživanja, kako je navedeno, treba da bude na povezanosti politike i sporta, kao i na zdravstvu i javnim nabavkama tokom pandemije korona virusa.

Globalna inicijativa protiv transnacionalnog organizovanog kriminala je globalna mreža od preko 500 eksperata, koja nudi preporuke za rešavanje problema najozbiljnijih oblika kriminala.

(Beta)